Foto: EPS/FoNetZvanični evropski podaci pokazuju da je proizvodnja iz protočnih hidroelektrana u Srbiji zbog rekordno niskog vodostaja na višegodišnjem minimumu. I to po drugi put u samo četiri godine
Rekordno nizak vodostaj Dunava uzrokovao je i rekordno nisku proizvodnju na Đerdapu, saopštio je EPS.
Ali nije u pitanju samo Đerdap. Zvanični podaci evropske mreže ENTSO-E, gde se dostavljaju satni podaci o proizvodnji iz različitih vrsta izvora, pokazuju da je proizvodnja iz protočnih hidroelektrana u celoj Srbiji na višegodišnjem minimumu, piše Nikola Zdravković na portalu klima101.rs.
Pod „protočnim hidroelektranama” ENTSO-E podrazumeva sve elektrane koje, naspram akumulacionim i reverzibilnim, ne regulišu proticaj i proizvodnju na dugoročnom nivou.
Samim tim, u ove brojke se, pored Đerdapa 2, koji je „tipična” protočna hidroelektrana, ubrajaju i Vrla 2, 3 i 4, hidroelektrana Bistrica, ali i Đerdap 1 – koji iako ima branu, ipak umnogome zavisi od vodostaja Dunava.
Ova „osetljivost” na vodostaj je sada vrlo očigledna, kada je Đerdap 1 spao na trećinu svoje prosečne proizvodnje.
Ali nisu ugrožene samo protočne hidroelektrane. Ukupna proizvodnja struje u Srbiji je trenutno takođe na višegodišnjem minimumu.
Jedan od razloga zašto drugi izvori, kao što je ugalj, ne mogu da nadomeste nedostatke iz hidroenergije je opet voda – termoelektrane kao što je Kostolac takođe rade smanjenim kapacitetima, zato što i njima nedostaje vode koja je neophodna za hlađenje.
A sa novim toplotnim talasom raste i potrošnja struje.
Da li je ugrožena energetska stabilnost Srbije zbog niskog vodostaja Dunava
Ovaj period je pokazao vrednost hidrokapaciteta koji mogu da „čuvaju” vodu – akumulacione i reverzibilne hidroelektrane, na čelu sa RHE Bajina Bašta, kapaciteta 614 megavata.
Naime, dok protočne hidroelektrane muče muku sa niskim vodostajima, ove elektrane (Bajina Bašta, ali i manje akumulacione kao što su Kokin Brod i Uvac) rade punom parom, i u velikoj meri nadomešćuju gubitke koje beleži pre svega Đerdap.
To je jedna od važnih prednosti i reverzibilne hidroelektrane Bistrica koja bi trebalo da bude puštena u rad 2032. godine. Ovakvi kapaciteti, koji balansiraju proizvodnju (i potrošnju) kako na dnevnom, tako i na sezonskom nivou, važan su element buduće stabilnosti srpskog elektroenergetskog sistema.
A ta „buduća stabilnost” je vrlo nezgodna kategorija, piše klima.101.
Naime, o aktuelnim uslovima govori se kao o „ekstremnim”, međutim, jednako ekstremne uslove, sa rekordno niskim vodostajima i posledično niskom proizvodnjom struje, već smo videli pre samo četiri godine, tokom ekstremne suše u Evropi 2022. godine.
Ako se neki događaj ponovi posle samo četiri godine, da li je on zaista ekstreman? Ili je deo nove normale?
Klimatske promene, drugim rečima, od ekstrema prave svakodnevicu. A ako je ovo nagoveštaj buduće svakodnevice, to samo ukazuje na to koliko je neophodno prilagođavanje na nove uslove – uključujući i u sektoru energetike.
Izvor: Klima101.rs
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Predstavnici Studentske liste optužili su odlazeću vlast za pokušaje da pred formiranje nove vlade zaposli svoje partijske aktiviste u javnom sektoru. Sindikalni aktivista Jugoslav Ristić istovremeno je ukazao na probleme u fabrici „Zastava kovačnica“
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu na šest odsto, prvi put posle više od dve godine. Šta ova odluka znači za građane koji otplaćuju kredite, one koji planiraju da se zaduže i štediše?
Država trenutno nema novca za drugu ratu subvencija po hektaru, saopštio je ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić. Ratari su obećanu pomoć čekali pred jesenju setvu, dok agroekonomski analitičari upozoravaju da tehnički mandat vlade ne oslobađa državu preuzetih obaveza
Curenje pola miliona litara nafte kod Siska zaustavilo je transport Janafom, od kojeg zavisi snabdevanje Rafinerije u Pančevu. NIS je zatražio pristup državnim rezervama, a stručnjaci upozoravaju da bi duži prekid mogao da zaustavi proizvodnju u Rafineriji
Uvoz fosilnih goriva Srbiju je u protekle dve decenije koštao više od 57 milijardi dolara, uz visoku cenu po životnu sredinu i zdravlje građana. Energetska tranzicija jeste skupa, ali njeno odlaganje, izgleda, još skuplje
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
