Foto: EPS/FoNetZvanični evropski podaci pokazuju da je proizvodnja iz protočnih hidroelektrana u Srbiji zbog rekordno niskog vodostaja na višegodišnjem minimumu. I to po drugi put u samo četiri godine
Rekordno nizak vodostaj Dunava uzrokovao je i rekordno nisku proizvodnju na Đerdapu, saopštio je EPS.
Ali nije u pitanju samo Đerdap. Zvanični podaci evropske mreže ENTSO-E, gde se dostavljaju satni podaci o proizvodnji iz različitih vrsta izvora, pokazuju da je proizvodnja iz protočnih hidroelektrana u celoj Srbiji na višegodišnjem minimumu, piše Nikola Zdravković na portalu klima101.rs.
Pod „protočnim hidroelektranama” ENTSO-E podrazumeva sve elektrane koje, naspram akumulacionim i reverzibilnim, ne regulišu proticaj i proizvodnju na dugoročnom nivou.
Samim tim, u ove brojke se, pored Đerdapa 2, koji je „tipična” protočna hidroelektrana, ubrajaju i Vrla 2, 3 i 4, hidroelektrana Bistrica, ali i Đerdap 1 – koji iako ima branu, ipak umnogome zavisi od vodostaja Dunava.
Ova „osetljivost” na vodostaj je sada vrlo očigledna, kada je Đerdap 1 spao na trećinu svoje prosečne proizvodnje.
Ali nisu ugrožene samo protočne hidroelektrane. Ukupna proizvodnja struje u Srbiji je trenutno takođe na višegodišnjem minimumu.
Jedan od razloga zašto drugi izvori, kao što je ugalj, ne mogu da nadomeste nedostatke iz hidroenergije je opet voda – termoelektrane kao što je Kostolac takođe rade smanjenim kapacitetima, zato što i njima nedostaje vode koja je neophodna za hlađenje.
A sa novim toplotnim talasom raste i potrošnja struje.
Da li je ugrožena energetska stabilnost Srbije zbog niskog vodostaja Dunava
Ovaj period je pokazao vrednost hidrokapaciteta koji mogu da „čuvaju” vodu – akumulacione i reverzibilne hidroelektrane, na čelu sa RHE Bajina Bašta, kapaciteta 614 megavata.
Naime, dok protočne hidroelektrane muče muku sa niskim vodostajima, ove elektrane (Bajina Bašta, ali i manje akumulacione kao što su Kokin Brod i Uvac) rade punom parom, i u velikoj meri nadomešćuju gubitke koje beleži pre svega Đerdap.
To je jedna od važnih prednosti i reverzibilne hidroelektrane Bistrica koja bi trebalo da bude puštena u rad 2032. godine. Ovakvi kapaciteti, koji balansiraju proizvodnju (i potrošnju) kako na dnevnom, tako i na sezonskom nivou, važan su element buduće stabilnosti srpskog elektroenergetskog sistema.
A ta „buduća stabilnost” je vrlo nezgodna kategorija, piše klima.101.
Naime, o aktuelnim uslovima govori se kao o „ekstremnim”, međutim, jednako ekstremne uslove, sa rekordno niskim vodostajima i posledično niskom proizvodnjom struje, već smo videli pre samo četiri godine, tokom ekstremne suše u Evropi 2022. godine.
Ako se neki događaj ponovi posle samo četiri godine, da li je on zaista ekstreman? Ili je deo nove normale?
Klimatske promene, drugim rečima, od ekstrema prave svakodnevicu. A ako je ovo nagoveštaj buduće svakodnevice, to samo ukazuje na to koliko je neophodno prilagođavanje na nove uslove – uključujući i u sektoru energetike.
Izvor: Klima101.rs
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Kompanija M Enterijer Gradnja koja rekonstruiše GAK u Višegradskoj dobila je niz unosnih državnih poslova, uprkos kontroverzama koje su pratile pojedine projekte. Njen direktor Marko Ivić nedavno je odlikovan ordenom Svetog Save
Siniša Mali je, pet dana pred izbore, rekao da je potpisan dogovor oko prodaje NIS-a. MOL ga je odmah demantovao, a iz kabineta Malog za „Vreme“ kažu „da je sve jasno“
Siniša Mali tvrdi da je mađarski MOL potpisao ugovor o prodaji NIS-a. Šta kaže lična karta ovog mađarskog giganta? Kakvo je MOL preduzeće?
Mađarska kompanija MOL potpisala je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, izjavio je Siniša Mali za Blumberg. Kakav je MOL uopšte kupac?
U Srbiju su stigle prve cevi kojim bi trebalo da potekne američki gas. Ceo projekat se godinama razvlačio, da bi se odjednom zahuktao ubrzanim postupkom ove godine. EU nije oduševljena ni američkim partnerima za Srbiju
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
