Foto: EPS/FoNet
Zvanični evropski podaci pokazuju da je proizvodnja iz protočnih hidroelektrana u Srbiji zbog rekordno niskog vodostaja na višegodišnjem minimumu. I to po drugi put u samo četiri godine
Rekordno nizak vodostaj Dunava uzrokovao je i rekordno nisku proizvodnju na Đerdapu, saopštio je EPS.
Ali nije u pitanju samo Đerdap. Zvanični podaci evropske mreže ENTSO-E, gde se dostavljaju satni podaci o proizvodnji iz različitih vrsta izvora, pokazuju da je proizvodnja iz protočnih hidroelektrana u celoj Srbiji na višegodišnjem minimumu, piše Nikola Zdravković na portalu klima101.rs.
Pod „protočnim hidroelektranama” ENTSO-E podrazumeva sve elektrane koje, naspram akumulacionim i reverzibilnim, ne regulišu proticaj i proizvodnju na dugoročnom nivou.
Samim tim, u ove brojke se, pored Đerdapa 2, koji je „tipična” protočna hidroelektrana, ubrajaju i Vrla 2, 3 i 4, hidroelektrana Bistrica, ali i Đerdap 1 – koji iako ima branu, ipak umnogome zavisi od vodostaja Dunava.
Ova „osetljivost” na vodostaj je sada vrlo očigledna, kada je Đerdap 1 spao na trećinu svoje prosečne proizvodnje.
Ali nisu ugrožene samo protočne hidroelektrane. Ukupna proizvodnja struje u Srbiji je trenutno takođe na višegodišnjem minimumu.
Jedan od razloga zašto drugi izvori, kao što je ugalj, ne mogu da nadomeste nedostatke iz hidroenergije je opet voda – termoelektrane kao što je Kostolac takođe rade smanjenim kapacitetima, zato što i njima nedostaje vode koja je neophodna za hlađenje.
A sa novim toplotnim talasom raste i potrošnja struje.
Da li je ugrožena energetska stabilnost Srbije zbog niskog vodostaja Dunava
Ovaj period je pokazao vrednost hidrokapaciteta koji mogu da „čuvaju” vodu – akumulacione i reverzibilne hidroelektrane, na čelu sa RHE Bajina Bašta, kapaciteta 614 megavata.
Naime, dok protočne hidroelektrane muče muku sa niskim vodostajima, ove elektrane (Bajina Bašta, ali i manje akumulacione kao što su Kokin Brod i Uvac) rade punom parom, i u velikoj meri nadomešćuju gubitke koje beleži pre svega Đerdap.
To je jedna od važnih prednosti i reverzibilne hidroelektrane Bistrica koja bi trebalo da bude puštena u rad 2032. godine. Ovakvi kapaciteti, koji balansiraju proizvodnju (i potrošnju) kako na dnevnom, tako i na sezonskom nivou, važan su element buduće stabilnosti srpskog elektroenergetskog sistema.
A ta „buduća stabilnost” je vrlo nezgodna kategorija, piše klima.101.
Naime, o aktuelnim uslovima govori se kao o „ekstremnim”, međutim, jednako ekstremne uslove, sa rekordno niskim vodostajima i posledično niskom proizvodnjom struje, već smo videli pre samo četiri godine, tokom ekstremne suše u Evropi 2022. godine.
Ako se neki događaj ponovi posle samo četiri godine, da li je on zaista ekstreman? Ili je deo nove normale?
Klimatske promene, drugim rečima, od ekstrema prave svakodnevicu. A ako je ovo nagoveštaj buduće svakodnevice, to samo ukazuje na to koliko je neophodno prilagođavanje na nove uslove – uključujući i u sektoru energetike.
Izvor: Klima101.rs
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Prvu nuklearnu elektranu Srbija bi mogla da dobije posle 2040. godine, a u godinama pred nama naša zemlja mora da bude spremna u institucionalnom, regulatornom i stručnom smislu za izbor tehnologije, istakla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović
Struja će poskupeti na jesen, a ni pelet više nije povoljan. Stručnjaci sve više apeluju da domaćinstva ulože u izolaciju, da bi kroz par godina imali osetno povoljnije grejanje
Od juče popodne u prekidu je saobraćaj na niškoj pruzi i vozovi ne saobraćaju
Naftna industrija Srbije završila je prvih šest meseci 2026. sa značajno boljim rezultatom nego lane. Prodao je 29 odsto manje avio goriva zbog uvođenja sankcija, navodi se u izveštaju. Broj zaposlenih smanjen je za 400
Iako za dva zanimanja postiji prava jagma u Srbiji i poslodavci ne štede novac da te radnike plate, prosto ih nema dovoljno
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
