Foto: EPS/FoNet
Zvanični evropski podaci pokazuju da je proizvodnja iz protočnih hidroelektrana u Srbiji zbog rekordno niskog vodostaja na višegodišnjem minimumu. I to po drugi put u samo četiri godine
Rekordno nizak vodostaj Dunava uzrokovao je i rekordno nisku proizvodnju na Đerdapu, saopštio je EPS.
Ali nije u pitanju samo Đerdap. Zvanični podaci evropske mreže ENTSO-E, gde se dostavljaju satni podaci o proizvodnji iz različitih vrsta izvora, pokazuju da je proizvodnja iz protočnih hidroelektrana u celoj Srbiji na višegodišnjem minimumu, piše Nikola Zdravković na portalu klima101.rs.
Pod „protočnim hidroelektranama” ENTSO-E podrazumeva sve elektrane koje, naspram akumulacionim i reverzibilnim, ne regulišu proticaj i proizvodnju na dugoročnom nivou.
Samim tim, u ove brojke se, pored Đerdapa 2, koji je „tipična” protočna hidroelektrana, ubrajaju i Vrla 2, 3 i 4, hidroelektrana Bistrica, ali i Đerdap 1 – koji iako ima branu, ipak umnogome zavisi od vodostaja Dunava.
Ova „osetljivost” na vodostaj je sada vrlo očigledna, kada je Đerdap 1 spao na trećinu svoje prosečne proizvodnje.
Ali nisu ugrožene samo protočne hidroelektrane. Ukupna proizvodnja struje u Srbiji je trenutno takođe na višegodišnjem minimumu.
Jedan od razloga zašto drugi izvori, kao što je ugalj, ne mogu da nadomeste nedostatke iz hidroenergije je opet voda – termoelektrane kao što je Kostolac takođe rade smanjenim kapacitetima, zato što i njima nedostaje vode koja je neophodna za hlađenje.
A sa novim toplotnim talasom raste i potrošnja struje.
Da li je ugrožena energetska stabilnost Srbije zbog niskog vodostaja Dunava
Ovaj period je pokazao vrednost hidrokapaciteta koji mogu da „čuvaju” vodu – akumulacione i reverzibilne hidroelektrane, na čelu sa RHE Bajina Bašta, kapaciteta 614 megavata.
Naime, dok protočne hidroelektrane muče muku sa niskim vodostajima, ove elektrane (Bajina Bašta, ali i manje akumulacione kao što su Kokin Brod i Uvac) rade punom parom, i u velikoj meri nadomešćuju gubitke koje beleži pre svega Đerdap.
To je jedna od važnih prednosti i reverzibilne hidroelektrane Bistrica koja bi trebalo da bude puštena u rad 2032. godine. Ovakvi kapaciteti, koji balansiraju proizvodnju (i potrošnju) kako na dnevnom, tako i na sezonskom nivou, važan su element buduće stabilnosti srpskog elektroenergetskog sistema.
A ta „buduća stabilnost” je vrlo nezgodna kategorija, piše klima.101.
Naime, o aktuelnim uslovima govori se kao o „ekstremnim”, međutim, jednako ekstremne uslove, sa rekordno niskim vodostajima i posledično niskom proizvodnjom struje, već smo videli pre samo četiri godine, tokom ekstremne suše u Evropi 2022. godine.
Ako se neki događaj ponovi posle samo četiri godine, da li je on zaista ekstreman? Ili je deo nove normale?
Klimatske promene, drugim rečima, od ekstrema prave svakodnevicu. A ako je ovo nagoveštaj buduće svakodnevice, to samo ukazuje na to koliko je neophodno prilagođavanje na nove uslove – uključujući i u sektoru energetike.
Izvor: Klima101.rs
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Da bi dobili 6.000 dinara, građani moraju da budu prijavljeni u Akcionarskom fondu. A ako nisu, procedura nije komplikovana, ali može da napravi redove na šalterima. Kako da proverite svoj status i po potrebi se prijavite. Treba znati da ovo nije državna pomoć koju je režim obezbedio, već novac koji po zakonu sleduje svim građanima iz privatizacija
Svi punoletni građani Srbije trebalo bi da dobiju jednokratnu novčanu pomoć od 6000 dinara u periodu od 22. do 25. septembra. Kako da proverite da li ćete taj novac dobiti automatski, ili morate da se prijavite
Uprkos tome što beskontaktno i elektronsko plaćanje postaju dominantni način kupovine u mnogim evropskim gradovima, količina gotovine u opticaju raste, pokazuju podaci Evropske centralne banke. Strahujući od kriza, sve više ljudi hoće da pri ruci ima gotovinu
Procenjuje se da će ulaganja države od dve milijardi evra u Ekspo privući i privatne investicije u približno istom iznosu – tačnije 1,83 milijarde evra
Isplata jednokratne državne pomoći penzionerima počeće 14. septembra 2026. godine. Iznos pomoći kreće se od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Posebna prijava nije potrebna
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
