Trećina sredstava koja EU odvaja za šest zemalja Balkana je bespovratna pomoć, dok je ostatak u vidu kredita sa povoljnim kamatama, a da bi ovu pomoć dobile, svaka od zemalja mora ispuniti određene kriterijume
Evropski parlament usvojio Plan rasta za Zapadni Balkan vredan šest milijardi evra, što je do sada najambiciozniji finansijski paket Evropske unije za region.
Za taj paket glasalo je 517 evropskih poslanika, 56 njih je bilo protiv, a 30 uzdržanih.
Inače, ovo glasanje je održano samo dan pre raspuštanja Evropskog parlamenta jer evropske institucije ulaze u izborni period. Građani zemalja članica EU biraće novi saziv parlamenta i čelnike institucija EU između 6. i 9. juna.
Moraju se ispuniti kriterijumi
Prema tekstu usaglašenom od Evropskog saveta i Evropskog parlamenta, države regiona Zapadnog Balkana moraće da ispune niz kriterijuma kako bi iskoristile paket finansijske pomoći u periodu od 2024. do 2027. godine.
Među njima su i osnovni kriterijumi koji podjednako važe za sve zemlje, a odnose se na vladavinu prava, poštovanje principa demokratije, institucionalne reforme i preduzimanje neophodnih koraka kako bi se osiguralo da sredstva ne budu zloupotrebljena, a postoje i kriterijumi političke prirode.
Za Kosovo i Srbiju postoji „još jedan uslov“ koji se odnosi na napredovanje u procesu normalizacije odnosa.
Trećina novca je bespovratna pomoć
EU namerava da Planom rasta za Zapadni Balkan udvostruči ekonomiju zemalja regiona u narednih deset godina, a taj plan je u novembru 2023. godine predložila Evropska komisija.
Od ukupno šest milijardi, dve milijarde su u formi bespovratne pomoći, a preostale četiri milijarde u obliku kredita sa veoma povoljnim ratama.
Cilj EU je da podstakne ekonomski rast u šest zemalja regiona, te da istovremeno pomogne reformskom procesu, odnosno pospeši pripremu zemalja u regionu za pristup EU. Prema predlogu, procedura isplate finansijskih sredstava će biti pojednostavljena, ali su kriterijumi za dobijanje tih sredstava pooštreni.
Poslodavci razliku u troškovima zbog povećanja minimalca nameravaju da kompenzuju povećanjem cena proizvoda i usluga, a oni kojima to ne pomogne posegnuće za otkazima. Za mnoga mala i srednja preduzeća to je jednostavno preveliki zalogaj
U poslednjih nekoliko meseci, nekoliko stranih firmi na jugu Srbije zatvorilo je postrojenja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objašnjava to „značajnim rastom plata”
Švajcarska je prijavila viši nivo kadmijuma u smrznutim malinama uvezenim iz Srbije. Od početka 2025. nedozvoljene supstance pronađene su u 28 proizvoda izvezenih u Evropu
Iz udruženja Menjačnica za Vreme kažu da evra ima dovoljno. Međutim, kad hoćeš da kupiš devize moraš malo da sačekaš ili da požuriš da ne nestanu
Dok se čeka da li će NIS-ove pumpe nastaviti da rade u 51 mestu, meštani pograničnih mesta za to ne haju - ionako preko granice kupuju znatno jeftinije gorivo
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
