Trećina sredstava koja EU odvaja za šest zemalja Balkana je bespovratna pomoć, dok je ostatak u vidu kredita sa povoljnim kamatama, a da bi ovu pomoć dobile, svaka od zemalja mora ispuniti određene kriterijume
Evropski parlament usvojio Plan rasta za Zapadni Balkan vredan šest milijardi evra, što je do sada najambiciozniji finansijski paket Evropske unije za region.
Za taj paket glasalo je 517 evropskih poslanika, 56 njih je bilo protiv, a 30 uzdržanih.
Inače, ovo glasanje je održano samo dan pre raspuštanja Evropskog parlamenta jer evropske institucije ulaze u izborni period. Građani zemalja članica EU biraće novi saziv parlamenta i čelnike institucija EU između 6. i 9. juna.
Moraju se ispuniti kriterijumi
Prema tekstu usaglašenom od Evropskog saveta i Evropskog parlamenta, države regiona Zapadnog Balkana moraće da ispune niz kriterijuma kako bi iskoristile paket finansijske pomoći u periodu od 2024. do 2027. godine.
Među njima su i osnovni kriterijumi koji podjednako važe za sve zemlje, a odnose se na vladavinu prava, poštovanje principa demokratije, institucionalne reforme i preduzimanje neophodnih koraka kako bi se osiguralo da sredstva ne budu zloupotrebljena, a postoje i kriterijumi političke prirode.
Za Kosovo i Srbiju postoji „još jedan uslov“ koji se odnosi na napredovanje u procesu normalizacije odnosa.
Trećina novca je bespovratna pomoć
EU namerava da Planom rasta za Zapadni Balkan udvostruči ekonomiju zemalja regiona u narednih deset godina, a taj plan je u novembru 2023. godine predložila Evropska komisija.
Od ukupno šest milijardi, dve milijarde su u formi bespovratne pomoći, a preostale četiri milijarde u obliku kredita sa veoma povoljnim ratama.
Cilj EU je da podstakne ekonomski rast u šest zemalja regiona, te da istovremeno pomogne reformskom procesu, odnosno pospeši pripremu zemalja u regionu za pristup EU. Prema predlogu, procedura isplate finansijskih sredstava će biti pojednostavljena, ali su kriterijumi za dobijanje tih sredstava pooštreni.
U Srbiji će ove jeseni opet poskupeti struja i to je šesti put od 2022. godine. Takođe, došlo je i do promene granice za ulazak u najskuplju crvenu zonu koja je sa 1600 pala na 1200 kilovata
Ovog leta, samo prodajom pojedinih igrača kao što su Lazar Jovanović, Andrija Makrsimović, Luka Ilić i Andrej Đurić, Zvezda je zaradila 23 miliona evra. Ali, da li je to, uz svu pomoć države, dovoljno makar da pokrije dugovanja
Iz EPS-a kažu da su otkrili jedno “potpuno novo pravilo” – ovih dana kupuju struju u onim satima kada je cena povoljna. Postoji li uopšte taj poseban sat
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je „čudesne mere” za narod od 1. septembra. Da li je reč o još jednom potezu za cementiranje sigurnog biračkog tela
Svečano najavljivanje sniženja cena prehrambenih artikala predsednika Srbije Aleksandra Vučića, zapravo je marketinška manipulacija cenama
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
