Srbija se oglušila o obaveze prema Evropskoj uniji da će usvojiti Strategiju zaštite životne sredine. Zato je Brisel blokirao neke fondove, tvrdi docent Šumarskog fakulteta Aleksandar Anđelković. To može da znači gubitak miliona evra nepovratnih sredstava
„Ubrzanje zelene tranzicije je jedan od najvažnijih prioriteta Vlade Srbije. Imajući u vidu ambiciozne ciljeve do 2050. godine, jasno je da moramo mnogo više da radimo”, rekla ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović sredinom 2024. povodom Svetskog dana zaštite životne sredine. Ona je tada najavila usvajanje planskog dokumenta Zelene agende, odnosno Strategije zaštite životne sredine Srbije, do kraja 2024.
Godinu i po dana kasnije, docent Šumarskog fakulteta Aleksandar Anđelković iz pokreta „Kreni-Promeni“ upozorio je da Evropska unija i dalje čeka Srbiju da usvoji ovaj dokument.
„Dokument koji je trebalo da bude usvojen još prošle godine i da važi za period od 2025. do 2033. i dalje stoji u fioci, iako je njegov nacrt završen. A njegovo usvajanje je uslov za nastavak finansiranja odobrenih projekata u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama. Dakle, bez Strategije, evropske investicije stoje, a zagađenje Srbije raste“, kaže Anđelković.
Najviše će se ovaj problem odraziti, objašnjava, na otpad i otpadne vode, što su polja ekologije u kojima ostaju nerešena pitanja. O nekima od njih je pisalo i „Vreme“, nakon što je država od 1. januara 2026. obustavila podsticaje za otpad. Neke reciklažne kompanije su zbog toga, kažu izvori redakcije, prestale da preuzimaju stare gume, frižidere i akumulatore. Mnogi su preplašeni za dalji opstanak, iako se bave poslom od javnog interesa, a građani bi mogli da se suoče sa novim zagađenjem – jer neće imati ko da odlaže stare bojlere, gume i akumulatore.
Milioni evra mogli bi biti povučeni ako Srbija ne ispuni šta je obećala na polju ekologije.
Srbija i Evropska unija potpisale su u avgustu 2025. Sporazum o finansiranju Višegodišnjeg operativnog programa za sektore životne sredine i energetike vredan 325,2 miliona evra, od čega su 240 miliona evra bespovratna sredstva iz IPA fondova Evropske unije.
„Na ovaj način obezbedili smo podršku održivom upravljanju otpadom, unapređenje infrastrukture za tretman otpadnih voda i podsticanje primene mera energetske efikasnosti u javnim objektima i domaćinstvima“, rekla je tada državna sekretarka u Ministarstvu za evropske integracije Mira Radenović Bojić.
Program obuhvata i mere zaštite kvaliteta vazduha s ciljem smanjenja štetnih emisija i poboljšanja javnog zdravlja.
Ukupni procenjeni troškovi za ostvarivanje ciljeva Strategije zaštite životne sredine u periodu od 2024. do 2033. godine iznose 27,23 milijarde evra, stoji u predlogu tog dokumenta. Od te sume, investicioni troškovi iznose čak 27,04 milijardi evra.
U predlog nove Strategije zaštite životne sredine integrisani su ciljevi Zelene agende, plana prema kome bi Evropa do 2050. godine trebalo da postane „klimatski neutralan“ kontinent, a što je i Srbija prihvatila Sofijskom deklaracijom pre četiri godine.
Najveći dodatni investicioni troškovi povezani su sa energetskim sektorom, a pretpostavlja se da se misli na brojne najveće zagađivače u zemlji, poput starih termoelektrana, koje Srbija već decenijama odbija da zatvori.
Energetska sigurnost Srbije i dalje delom zavisi od ruskog gasa i ograničenih skladišnih kapaciteta za isti. Iako se o promeni takve politike govori godinama, konkretnih pomaka nema
Za dostojanstven život u Srbiji potrebno je oko 154.000 dinara mesečno, a prosečna plata je gotovo 30 hiljada dinara niža. Za one koji rade za minimalac, razlika je još veća
Isplata jednokratne novčane pomoći od 6.000 dinara traje do danas, 25. septembra. Ali građani mogu ovaj iznos i kasnije da podignu
Fabrika obuće Vero iz Apatina pokrenula je likvidaciju. Kompanija je zapošljavala oko 300 ljudi, a 90 radnika je do sada dobilo otkaz
Računi za struju pojedinih građana biće niži tokom predstojeće grejne sezone. Ko sve spada u tu kategoriju
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
