„Ubrzanje zelene tranzicije je jedan od najvažnijih prioriteta Vlade Srbije. Imajući u vidu ambiciozne ciljeve do 2050. godine, jasno je da moramo mnogo više da radimo”, rekla ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović sredinom 2024. povodom Svetskog dana zaštite životne sredine. Ona je tada najavila usvajanje planskog dokumenta Zelene agende, odnosno Strategije zaštite životne sredine Srbije, do kraja 2024.
Godinu i po dana kasnije, docent Šumarskog fakulteta Aleksandar Anđelković iz pokreta „Kreni-Promeni“ upozorio je da Evropska unija i dalje čeka Srbiju da usvoji ovaj dokument.
„Dokument koji je trebalo da bude usvojen još prošle godine i da važi za period od 2025. do 2033. i dalje stoji u fioci, iako je njegov nacrt završen. A njegovo usvajanje je uslov za nastavak finansiranja odobrenih projekata u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama. Dakle, bez Strategije, evropske investicije stoje, a zagađenje Srbije raste“, kaže Anđelković.
Najviše će se ovaj problem odraziti, objašnjava, na otpad i otpadne vode, što su polja ekologije u kojima ostaju nerešena pitanja. O nekima od njih je pisalo i „Vreme“, nakon što je država od 1. januara 2026. obustavila podsticaje za otpad. Neke reciklažne kompanije su zbog toga, kažu izvori redakcije, prestale da preuzimaju stare gume, frižidere i akumulatore. Mnogi su preplašeni za dalji opstanak, iako se bave poslom od javnog interesa, a građani bi mogli da se suoče sa novim zagađenjem – jer neće imati ko da odlaže stare bojlere, gume i akumulatore.
Šta je na tasu
Milioni evra mogli bi biti povučeni ako Srbija ne ispuni šta je obećala na polju ekologije.
Srbija i Evropska unija potpisale su u avgustu 2025. Sporazum o finansiranju Višegodišnjeg operativnog programa za sektore životne sredine i energetike vredan 325,2 miliona evra, od čega su 240 miliona evra bespovratna sredstva iz IPA fondova Evropske unije.
„Na ovaj način obezbedili smo podršku održivom upravljanju otpadom, unapređenje infrastrukture za tretman otpadnih voda i podsticanje primene mera energetske efikasnosti u javnim objektima i domaćinstvima“, rekla je tada državna sekretarka u Ministarstvu za evropske integracije Mira Radenović Bojić.
Program obuhvata i mere zaštite kvaliteta vazduha s ciljem smanjenja štetnih emisija i poboljšanja javnog zdravlja.
Desetine milijardi evra za sprovođenje strategije
Ukupni procenjeni troškovi za ostvarivanje ciljeva Strategije zaštite životne sredine u periodu od 2024. do 2033. godine iznose 27,23 milijarde evra, stoji u predlogu tog dokumenta. Od te sume, investicioni troškovi iznose čak 27,04 milijardi evra.
U predlog nove Strategije zaštite životne sredine integrisani su ciljevi Zelene agende, plana prema kome bi Evropa do 2050. godine trebalo da postane „klimatski neutralan“ kontinent, a što je i Srbija prihvatila Sofijskom deklaracijom pre četiri godine.
Najveći dodatni investicioni troškovi povezani su sa energetskim sektorom, a pretpostavlja se da se misli na brojne najveće zagađivače u zemlji, poput starih termoelektrana, koje Srbija već decenijama odbija da zatvori.
