Davor Macura: Za jedne „društveno odgovoran vizionar“, za druge naprednjački „muljator“

Davor Macura (44) je osnivač i predsednik ALTA Grupe. Pozicionirao se kao jedan od „najistaknutijih lidera nove generacije u regionalnom biznisu“, pisao je „Blic“ kada ga je u aprilu ove godine ocenio kao 15. najmoćnijeg čoveka iz Srbije.

Tokom dve decenije strateškog delovanja, „vizionarski“ je transformisao ALTA Grupu u jedan od najdinamičnijih finansijskih sistema u regionu.

Pod njegovim vođstvom, ALTA banka je ušla u krug deset vodećih banaka u Srbiji, uz lidersku poziciju Alta Pay IEN u platnom prometu, pisao je dalje „Blic“.

Poslovanja Davora Macure: NBS oduzeo dozvolu za rad Alta banci

Tržišno liderstvo i društvena odgovornost

Uspešnim akvizicijama u inostranstvu i širenjem na sektor osiguranja u Severnoj Makedoniji, Macura je „učvrstio međunarodni kredibilitet“ Sistema koji danas zapošljava više od 1.000 ljudi.

Kao investitor, stoji iza projekta Alta Tower studija Zaha Hadid Architects (saradnja sa Cube Biro), koji će postavljati nove arhitektonske standarde u Beogradu.

„Njegov lični autoritet potvrđen je i funkcijom potpredsednika Izvršnog odbora Olimpijskog komiteta Srbije, gde spaja tržišno liderstvo sa društvenom odgovornošću“, pisao je „Blic“.

Šest meseci kasnije Narodna banka Srbije je Alta banci zbog mutnih poslova oduzela dozvolu za rad.

Kako je Macura kupio IMT

Mnogi ekonomisti i bankari ne dele, međutim, mišljenje „Blica“ o Davoru Macuri.

On je karijeru započeo kao vlasnik menjačnice u Zemunu 2008. godine, a zatim je postao predsednik Udruženja menjača Srbije. Otvorio je i firmu “ALTA Gold”, koja se bavi prometom zlata, a potom i nekoliko manjih preduzeća vezanih za keš i promet robe, pisalo je ranije „Vreme“.

Šira javnost je za njega mogla da čuje tek 2021. godine, kada je njegova firma “ABL Solvent” za oko 70 miliona evra kupila nekadašnji kompleks Industrije motora i traktora na Novom Beogradu. Prema tadašnjim podacima Agencije za privredne registre, ta Macurina firma nije imala nijednog zaposlenog i godinu dana ranije ostvarila je finansijski gubitak od 14,4 miliona dinara, ali posao je ipak dobila.

U pomoć mu je pritekao Miodrag Kostić sa svojom AIK bankom i dao mu kredit. Dug prema AIK banci od 70 miliona evra firma je vratila za mesec dana.

Na mestu IMT-a treba da nikne luksuzno naselje Green Line, koje investitor hvali kao “grad u gradu” – za 13.500 stanovnika.

Država je i te kako pomogla Macuri u neimarskom poduhvatu, jer gradi saobraćajnice, infrastrukturne objekte, zelene površine, objekte i komplekse javnih službi. Ali najviše tako što je 33 hektara, na koje je Macura polagao samo pravo korišćenja, besplatno dobio u vlasništvo. Upućeni su govorili da samo to zemljište vredi višestruko više od onoga što je Macura platio za stari IMT-ov kompleks.

Nastanak Alta banke

Macura je zatim pokušao da radi i u Evropskoj uniji i kupi gotovo 20 odsto udela u austrijskoj Adiko banci. Ipak, Evropska centralna banka je sumnjala u nepoštovanje procedura, netransparentno poreklo kapitala i neprijavljeno preuzimanje kontrole, pa je ceo postupak obustavila.

Pokušao je onda da pazari Prvu banku Crne Gore, koja je u većinskom vlasništvu Aca Đukanovića, mlađeg brata Mila Đukanovića, ali je odustao od ovog poduhvata.

ALTA banku je napravio tako što je 2019. započeo kupovinu Jumbes banke, nekadašnje jugoslovenske banke koja se bavila međunarodnim prometom, a čiji je direktor svojevremeno bio Ivan Stambolić. Godinama kasnije, posle pada režima Slobodana Miloševića, Upravni odbor banke vodio je Zoran Lilić, drugi predsednik SRJ i dugogodišnji kadar devedesetih. Kada je banka prešla u Macurine ruke, došlo je do brojnih “surovih” otpuštanja, kako su za “Vreme” rekli pojedini bivši radnici.

Prema istraživanju BIRN-a, Macura je preko svoje firme “Danica Park” sarađivao i sa Nikolom Petrovićem, kumom Aleksandra Vučića, Milanom Radoičićem, neformalnim vođom severnog dela Kosova i suprugom Zvonka Veselinovića, koji sa Radoičićem posluje na Kosovu.

Nije poznato šta je Macura završio od škole, a u zvaničnoj biografiji navedeno je da je doktor nauka iz oblasti menadžmenta i biznisa.

U javnosti se skoro nikada ne pojavljuje, internet beleži tek četiri-pet zvaničnih fotografija.

Pre dve godine je nedeljnik NIN objavio plaćeni PR intervju u kojem je Macura hvalio “poslovni ambijent” u Srbiji, kreditni rejting, Ekspo i rekao da njegova Alta banka “ima ambicije širenja na domaćem i regionalnom tržištu”.

Posao sa EPS-om

Neke od državnih firmi, poput EPS-a, zatvorile su sopstvene šaltere, na kojima provizije pri plaćanju računa nije bilo, zaobišle su i državnu Poštansku štedionicu, i otvorile račun u ALTA banci.

Auto-moto savez Srbije i beogradski Parking servis su sa ALTA bankom bili napravili dil, koji su Studenti u blokadi nazivali “političkim”, a ALTA banku privatnom institucijom povezanom sa SNS-om.

Pojedini bankari su za “Vreme” poslovanje ALTA banke okarakterisali kao “muljanje na srpski način” i “trgovinu uticajem”, u šta se ne bi upustio nijedan pošten bankar.

Bankarski sektor bio je zaprepašćen poslovnim aranžmanom EPS-a i Alta banke.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu, nekadašnji guverner Narodne banke Srbije i jedan od ljudi na Studentskoj listi, ranije je za “Vreme” rekao da “ovakav i slični netransparentni poslovi ukazuju na privilegovano postupanje u korist neke firme, kao i na narušavanje konkurencije, pa i nameštanje poslova”.

I nastavlja: “Jer do sada je praksa uvek bila takva da sve javne institucije transakcije izvode preko trezora, a ne preko relativno male banke, koja na taj način onda višestruko popravlja svoju finansijsku poziciju.”

ALTA banka već radi sa EPS na posredovanju u elektronskom plaćanju računa, pri čemu takođe uzima proviziju. Od kada su sklopili ovaj posao 2023. godine, banka je ostvarila čak 22 puta veći rast nego u prethodnoj godini. Vrtoglavo je poraslo i interesovanje privrednika za Altu. Jer odmah nakon tog prvog dila sa EPS-om, broj tekućih računa im je 2023. skočio za 174 odsto, a u 2024. za dodatnih 103 odsto.

“Baš zbog ovakvih poslova, u kojima vidimo nedopustivo ponašanje i ozbiljnu institucionu reviziju, nemamo poverenje u institucije u Srbiji, već mislimo da rade pristrasno i neprofesionalno. Svima nama to ne liči na postupanje u javnom interesu”, rekao je Šoškić za „Vreme“ prošle godine.

Poslednji veli potez ALTA grupe bio je kupovina marketa Idea, Roda i Merkator.

Neko i posle izbora mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!