Zbog velikog rasta cene stambenih kvadrata građani sa prosečnim platama sve teže mogu sebi da priušte kupovinu stana. Zato se sve više ljudi okreće najmu stanova. Kakav je odnos plata i cene stanova kod nas i u regionu? Šta će biti sa cenama stanova za prodaju
Prosečni Evropljanin koji živi u iznajmljenom stanu otprilike polovinu svog dohotka izdvaja za najamninu, a u nekim gradovima to košta znatno više, prenosi N1.
Zbog snažnog rasta stambenih kvadrata građani s prosečnim platama sve teže mogu sebi da priušte kupovinu stana. Zato ih se sve više okreće iznajmljivanju kao prihvatljivijoj opciji.
S druge strane, Politika piše da stručnjaci za promet nekretninama očekuju da će ove godine cene kuća i stanova u Srbiji stagnirati i predviđaju da će u drugoj polovini godine doći do povećanja broja odobrenih stambenih kradita.
Predsednik Upravnog odbora Udruženja „Klaster nekretnina“ Nenad Đorđević rekao je da su građani Srbije u drugom i trećem kvartalu prošle godine uglavnom očekivali pad cena nekretnina i odlagali kupovinu, što je u četvrtom kvartalu rezultiralo padom prometa. Taj pad se prema njegovim rečima najviše osetio u velikim gradovima – Beogradu i Novom Sadu.
Kako je “Vreme” ranije pisalo čak 80 posto kupaca plaća stanove gotovinom. Agenti za nekretnine tvrde da cene stagniraju, ali da još neće padati – zbog inflacije, visokih kamata i sve većeg priliva stranog kapitala.
Cene u regionu
Đorđević je upoređujući cene nekretnina u Srbiji i drugim državama regiona istakao da su one kod nas niže i naveo da su se u nekim zemljama, kao što je recimo Nemačka, jače osetile posledice rasta euribora.
Međutim, najniže prosečne cene najma jednosobnog stana u centru su u Sarajevu (301 evro) i Skoplju (322 evra), dok su najviše u Berlinu (1303 evra) i Rimu (1084 evra). Zagreb je u sredini sa prosečnom najamninom od 656 evra.
Isti je odnos i za jednosobne stanove izvan centra. Najjeftiniji su u Sarajevu (214 evra) i Skoplju (227 evra), dok su najskuplji u Berlinu (949 evra) i Beču (733 evra). Zagreb je opet negde u sredini sa 259 evra.
Slična situacija je i kod trosobnih stanova.
Stanovanje u Beogradu
Kada se porede cene najma i prosečne plate najgora situacija je u Beogradu. Za najam jednosobnog stana van centra Beograda potrebno je izdvojiti gotovo 60 posto prosečne plate. Poređenjenja radi, u Zagrebu na najam takvog stana odlazi 40 posto plate.
Mesečni najam trosobnog stana van centra u Beograda košta više od prosečne plate (107 posto), a u Zagrebu oko dve trećine prosečne plate.
Nakon Beograda, po visini najma u odnosu na plate slede Podgorica (51 posto za jednosobni stan; 89 posto za trosobni) te Varšava (46 posto za jednosobni stan) i Prag (80 posto za trosobni stan).
Najpovoljniji odnos najamnina i plata ima Sarajevo, čiji građani za najam jednosobnog stana van centra izdvajaju 28 posto prosečne plaće, a za trosobni 43 posto.
Kada je u pitanju projekcija cena izdavanja stanova u Beogradu i ostalim većim gradovima u Srbiji, za narednu godinu većina agencija (64 odsto) veruje da će cene kirija stagnirati, 26 odsto da će opadati, dok 10 odsto misli da će doći do rasta cena, pokazala je nedavna anketa sajta 4zida.rs.
Kuda će ići cene stanova?
Ivana Štrbac iz Republičkog geodetskog zavoda istakla je da indeks cena stanova za 2023. godinu, koji je objavio RGZ, potvrđuje međugodišnji rast cena od 5,75 posto i dodala da rast usporava zato što se menja odnos snaga u ponudi i potražnji.
„Kada pogledamo rast u odnosu na prethodni kvartal, vidimo da on polako usporava i sada iznosi samo 0,8 odsto, dok smo u prethodnim kvartalima imali međukvartalni rast od dva-tri odsto”, rekla je ona.
I dodala da se posmatrajući indeks cena RGZ-a i trendove može očekivati da će se trend usporavanja cena nastaviti i u naredna dva kvartala ove godine.
Kako je „Vreme“ ranije pisalo, čak 59 odsto agencija koje se bave prodajom nekretnina predviđa stagnaciju cena, dok 37 odsto smatra da će cene padati.
Najveća zarada bila je od smeštaja i prodaje karata. Nadmašeni su rekordi u poseti utakmicama i prihodima celog Mundijala, dok su televizijska prava podbacila
Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je naftnim kompanijama korišćenje operativnih rezervi evrodizela kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje tržišta. Ministarka Dubravka Đedović Handanović kaže da je mera privremena i posledica otežanog uvoza
Javna preduzeća napravila su 2025. neto gubitak od gotovo 12 milijardi dinara, pokazao je izveštaj APR-a. Ko su ti gubitaši koji krnje državnu kasu i zašto tako posluju?
United Grupa nastavlja prodaju svojih kompanija u Srbiji. Posle SBB-a i medijskih kuća, novog vlasnika dobio je i D Express, koji će nakon preuzimanja biti spojen sa City Expressom u okviru Austrijske pošte
Broj stečajeva u Nemačkoj nastavlja da raste. Da li je to znak duboke strukturne slabosti privrede ili „tržišnog pročišćavanja" koje bi na kraju čak moglo da podstakne privredni rast
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
