Na snagu je stupio Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada, u koji spadaju čišćenje kuće, spremanje ručka, briga o deci, nega bolesnog člana porodice, rad na njivi...Njime je predviđeno i da osobe koje obavljaju neplaćene poslove imaju pravo na zdravstvenu zaštitiu, ali još uvek samo u teoriji
Pravilnik za obračun neplaćenog kućnog rada je podzakonski akt koji je resorno ministarstvo bilo u obavezi da donese nakon usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti 2021. godine.
Međutim, ovim dokumentom je samo utvrđena metodologija za obračun neplaćenog kućnog rada, kao i za obračun vrednosti i učešća neplaćenog kućnog rada u bruto domaćem proizvodu (BDP).
Nije predviđena nikakva naknada, odnosno plata za one koji obavljaju takve poslove.
Naučni saradnik Instituta za uporedno pravo i predsednik Centra za dostojanstven rad Mario Reljanović kaže za “Vreme” je Pravilnik odličan pokušaj da se aktuelizuje pitanje neplaćenog kućnog rada, ali da deluje da je nedorečen.
“Ima dosta neodgovorenih pitanja. O ideji da se na ovaj način pokrije zdravsteno osiguranje priča se već desetak godina unazad. To je važno i za zdravstveno i za penzijsko osiguranje. Ali ovde su samo prepisane odredbe iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Zakon o zdravstvenom osiguranju ne prepoznaje taj tip osiguranika”, kaže Reljanović.
On objašnjava da bi sledeći korak bile izmene Zakonao zdravstvenom osiguranju i da se uredi kako će dokazivati svojstvo osobe koja obavlja neplaćeni kućni rad.
“To bi trebalo da bude jednostavno, s obzirom da se te osobe ne pojavljuju na tržištu rada. Takvih osoba nema mnogo. Postoji mnogo načina da budete osigurani, ako je jedan od članova domaćinstva zaposlen, supružnik je osiguran, maloletna lica su osigurana i tako dalje, pa je vrlo malo lica koja imaju potrebu za ovim, a njima to mnogo znači“, kaže sagovornik “Vremena” i dodaje da se ne radi ni o kakvoj pravnoj filozofiji, kao i da je uticaj na budžet zaista minimalan.
On naglašava da ako je donošenje ovog Pravilnika odraz političke većine, ova jednostavna izmena u Zakonu o zdravstvenom osiguranju može vrlo brzo da se desi.
“Dobro je da se priča o ovoj temi, iako je malo antiklimaktično što donošenje Pravilinka nema skoro nikakve posledice, osim da još jednom podseća da imamo obavezu iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti da se te odredbe operacionalizuju”, kaže Reljanović.
Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada izrađen je 2023. godine na predlog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ali je objavljen u Službenom glasniku 8. marta 2024. godine.
Šta kaže Pravilnik
Kako je navedeno u Pravilniku, obračun vrednosti neplaćenog kućnog rada vrši se na osnovu Istraživanja o korišćenju vremena koje sprovodi proizvođač zvanične statistike u skladu sa metodologijom koju propisuje Evrostat.
„Vrednost neplaćenog kućnog rada se obračunava kao proizvod ukupnog godišnjeg broja časova neplaćenog kućnog rada i minimalne cene rada po času, iskazane u neto iznosu. Podatak o ukupnom godišnjem broju časova neplaćenog kućnog rada za Srbiju obezbeđuje proizvođač zvanične statistike. Cena neplaćenog kućnog rada se utvrđuje kao minimalna cena rada po času u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast rada“, navedeno je u dokumentu.
Mesečna zarada domaćice iznosila bi oko 72.000 dinara
Žene u neplaćenim aktivnostima u toku dana u proseku provedu malo više od četiri sata, a muškarci duplo manje, odnosno dva sata, objavio je Republički zavod za statistiku.
Neplaćeni posao podrazumeva kuvanje, čišćenje i spremanje kuće, pranje i peglanje veša, popravke u domaćinstvu, kupovinu, brigu o deci i odraslima, putovanje u vezi sa neplaćenim aktivnostima i druge aktivnosti.
Istraživanje „Ekonomska vrednost neplaćenih poslova u domaćinstvu i neplaćenih usluga u zajednici na lokalnom nivou” sprovedeno među 350 ispitanica u Kuli, Subotici, Somboru, Vrbasu, Baču, Bačkoj Palanci i Beočinu pokazalo je da bi mesečna zarada domaćice iznosila oko 72.000 dinara.
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Više od 200.000 građana je tužilo banke jer je Vrhovni sud odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Ipak, sud je potom preinačio svoj stav, a banke sada traže da građani vrate novac
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
