Na snagu je stupio Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada, u koji spadaju čišćenje kuće, spremanje ručka, briga o deci, nega bolesnog člana porodice, rad na njivi...Njime je predviđeno i da osobe koje obavljaju neplaćene poslove imaju pravo na zdravstvenu zaštitiu, ali još uvek samo u teoriji
Pravilnik za obračun neplaćenog kućnog rada je podzakonski akt koji je resorno ministarstvo bilo u obavezi da donese nakon usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti 2021. godine.
Međutim, ovim dokumentom je samo utvrđena metodologija za obračun neplaćenog kućnog rada, kao i za obračun vrednosti i učešća neplaćenog kućnog rada u bruto domaćem proizvodu (BDP).
Nije predviđena nikakva naknada, odnosno plata za one koji obavljaju takve poslove.
Naučni saradnik Instituta za uporedno pravo i predsednik Centra za dostojanstven rad Mario Reljanović kaže za “Vreme” je Pravilnik odličan pokušaj da se aktuelizuje pitanje neplaćenog kućnog rada, ali da deluje da je nedorečen.
“Ima dosta neodgovorenih pitanja. O ideji da se na ovaj način pokrije zdravsteno osiguranje priča se već desetak godina unazad. To je važno i za zdravstveno i za penzijsko osiguranje. Ali ovde su samo prepisane odredbe iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Zakon o zdravstvenom osiguranju ne prepoznaje taj tip osiguranika”, kaže Reljanović.
On objašnjava da bi sledeći korak bile izmene Zakonao zdravstvenom osiguranju i da se uredi kako će dokazivati svojstvo osobe koja obavlja neplaćeni kućni rad.
“To bi trebalo da bude jednostavno, s obzirom da se te osobe ne pojavljuju na tržištu rada. Takvih osoba nema mnogo. Postoji mnogo načina da budete osigurani, ako je jedan od članova domaćinstva zaposlen, supružnik je osiguran, maloletna lica su osigurana i tako dalje, pa je vrlo malo lica koja imaju potrebu za ovim, a njima to mnogo znači“, kaže sagovornik “Vremena” i dodaje da se ne radi ni o kakvoj pravnoj filozofiji, kao i da je uticaj na budžet zaista minimalan.
On naglašava da ako je donošenje ovog Pravilnika odraz političke većine, ova jednostavna izmena u Zakonu o zdravstvenom osiguranju može vrlo brzo da se desi.
“Dobro je da se priča o ovoj temi, iako je malo antiklimaktično što donošenje Pravilinka nema skoro nikakve posledice, osim da još jednom podseća da imamo obavezu iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti da se te odredbe operacionalizuju”, kaže Reljanović.
Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada izrađen je 2023. godine na predlog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ali je objavljen u Službenom glasniku 8. marta 2024. godine.
Šta kaže Pravilnik
Kako je navedeno u Pravilniku, obračun vrednosti neplaćenog kućnog rada vrši se na osnovu Istraživanja o korišćenju vremena koje sprovodi proizvođač zvanične statistike u skladu sa metodologijom koju propisuje Evrostat.
„Vrednost neplaćenog kućnog rada se obračunava kao proizvod ukupnog godišnjeg broja časova neplaćenog kućnog rada i minimalne cene rada po času, iskazane u neto iznosu. Podatak o ukupnom godišnjem broju časova neplaćenog kućnog rada za Srbiju obezbeđuje proizvođač zvanične statistike. Cena neplaćenog kućnog rada se utvrđuje kao minimalna cena rada po času u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast rada“, navedeno je u dokumentu.
Mesečna zarada domaćice iznosila bi oko 72.000 dinara
Žene u neplaćenim aktivnostima u toku dana u proseku provedu malo više od četiri sata, a muškarci duplo manje, odnosno dva sata, objavio je Republički zavod za statistiku.
Neplaćeni posao podrazumeva kuvanje, čišćenje i spremanje kuće, pranje i peglanje veša, popravke u domaćinstvu, kupovinu, brigu o deci i odraslima, putovanje u vezi sa neplaćenim aktivnostima i druge aktivnosti.
Istraživanje „Ekonomska vrednost neplaćenih poslova u domaćinstvu i neplaćenih usluga u zajednici na lokalnom nivou” sprovedeno među 350 ispitanica u Kuli, Subotici, Somboru, Vrbasu, Baču, Bačkoj Palanci i Beočinu pokazalo je da bi mesečna zarada domaćice iznosila oko 72.000 dinara.
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
