Prevoznici iz zemalja Zapadnog Balkana tvrde da nova pravila i pooštrene kontrole u Šengenu dovode do toga da je čak trećina profesionalnih vozača onemogućena da radi, zbog čega su blokirali terminale za teretni saobraćaj na granicama prema EU
Blokada teretnog saobraćaja u zemljama regiona na graničnim prelazima ka zemljama Šengena ušla je u drugi dan, zbog pravila Evropske unije kojau ugrožavaju profesionalne vozače i transportna preduzeća.
Prevoznici BiH, Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije blokirali su juče u podne terminale za teretni saobraćaj kao znak protesta zbog novih pravila koja ugrožavaju prevoz robe u zemlje EU i iz nje, zbog čega je, kako tvrde, jedna trećina profesionalniih vozača van pogona.
Zemlje Šengena se, tvrde kamiondžije, prema njima odnose kao prema turistima i migrantima, a više njih je zbog nepoštovanja nametnutih pravila proterano ili uhapšeno u zemljama EU.
Evropska komisija saopštila je juče da pažljivo prati situaciju, ali i da se propisi nisu menjali, samo su kontrole pooštrene.
„Mi smo svesni da za određen broj profesija u trećim zemljama koje nisu prekogranični radnici, da postoji potreba da ostanu u zoni Šengena duže od 90 dana u periodu od 180 dana. Ovo ukljčuje profesije koje su vrlo mobilne, poput vozača kamiona, ali i sportista i umetnika na turnejama. I to je nešto na čemu se radi i posledice će biti poznate, a takođe i u kontekstu nadolazeće strategije za vizni režim, koja je predviđena za kraj sedmice“, naveo je portparol Evropske komisije Markus Lamert.
Procenjuje se da se oko 70 odsto robe u regionu prevozi drumskim saobraćajem tako da je, dok traju blokade, malo robe koja će moći da prođe. Roba sa prioritetom kao što su lekovi, žive životinje ili eksplozivne materije, imaju neometani prolaz tokom blokada.
Čadež:Direktna šteta od blokada teretnih prelaza oko 100 miliona evra dnevno
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež obišao je jutros granični prelaz Batrovci, gde više od 50 kamiona blokira teretni saobraćaj i ukazao da direktna šteta od blokada prelaza i izvoza iz čitavog Zapadnog Balkana iznosi oko 100 miliona evra dnevno.
„To je samo šteta kada je u pitanju izvoz robe. Na to treba dodati da svaka proizvodna kompanija ima penale i kazne zbog neisporučene robe između 10.000 i 50.000 evra dnevno. Ima oko 10.000 kompanija koje izvoze samo iz Srbije u EU, onda se može doći do zaista velikih brojki“, rekao je Čadež na prelazu Batrovci gde je razgovarao i sa prevoznicima koji blokiraju prelaz.
Naveo je da je za razliku od nekih raniji velikih kriza dobavljačkih lanaca, poput one izazvane kovid pandemijom ili nesrećom velikog tankera u Sueckom kanalu, trenutnu dobavljačku krizu izazvala nefleksibilnost evropske birokratije.
Čadež je kazao da više od dve godine privrednici sa prostora celog Zapadnog Balkana, iz Srbije, Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore ujedinjenji ukazuju Evropi da je ovo veliki problem, kao i da kompanije iz EU koje proizvode u Zapadnom Balkanu ukazuju na to, ali da se rešenja ne nalaze.
Foto: Tanjug / Aleksandra OrlićPrevoznici zemalja Zapadnog Balkana započeli su blokadu graničnih prelaza
Evropske kompanije same sebe koče ili blokiraju
„Sad imamo paradoksalnu situaciju u kojoj Evropa i evropske kompanije same sebe koče ili blokiraju“, rekao je Čadež.
Dodao je da su kompanije veoma zabrinute zbog trenutne krize i da je zato došao sa predsednikom Nemačko-srpske komore Filipom Simovićem.
„Tokom ove dve godine nismo imali nijedno rešenje. U poslednjih sedam dana devet vozača je uhapšeno samo u Nemačkoj. Evropska pravila se odnose na vozače kao i na emigrante u pokušaju i to dovodi praktično i do zastoja cele evropske privrede, ne govorimo samo o Zapadnom Balkanu“, rekao je Čadež.
Na pitanje da li očekuje reakciju EU i da se izađe u susret zahtevima koje traže prevoznici Zapadnog Balkana, Čadež je rekao da se nada da će evropska administracija, koja nije imala sluha za privrednike i kompanije iz Beograda, Prištine, Tirane, Sarajeva, Banja Luke, imati sluha da čuje velike kompanije u državama članicama koje se, kako kaže, u ovoj situaciji obraćaju svojim vladama.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Intesa Invest tvrdi da je uticaj propasti Alta banke na njene novčane fondove ograničen i jednokratan. Fondovi posluju redovno, a izdavanje i otkup investicionih jedinica odvijaju se nesmetano.
Koja će banka, od kada i u kom vremenskom periodu isplaćivati novac deponentima Alta banke, za koju je Privredni sud u Beogradu doneo rešenje o pokretanju stečajnog postupka.
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
