Kompanija „Beneton“ objavila je oglas za dostavljanje ponuda za kupovinu osam hektara zemljišta i objekata te firme u Nišu
Nakon što je kompanija „Beneton“ najavila da će od aprila zatvoriti pogon u Nišu, osim pitanja o radnicima koji ostaju bez posla, otvorilo se i pitanje šta će se desiti sa zemljištem i zgradama gde je fabrika.
U nekoliko medija kompanija „Beneton“ objavila je oglas kojim poziva zainteresovane za kupovinu da dostave pisma zainteresovanosti do 28. aprila, pišu Južne vesti.
Kako je navedeno u oglasu, „Beneton“ poziva sve zainteresovane subjekte da dostave pisma o zainteresovanosti za kupovinu nepokretnosti – fabrički kompleks, koji se nalazi na adresi Pantelejska 58, Opština Pantelej (Niš), koji čine brojni objekti, među kojima poslovna zgrada, otvoren prostor za utovar i istovar proizvoda, kao i zemljište ukupne površine oko 81.126 metara kvadratnih (pod objektima i uz objekte).
Cena bi mogla biti desetostruko viša od one po kojoj je zemljište kupljeno
Kada je „Beneton” 2011. godine kupio fabriku „Niteks” za tri miliona evra, ujedno je kupio i zemljište i sve objekte.
Prema postojećim planovima namena ovog zemljišta je poslovno-trgovinska, što znači da se tu ne mogu graditi stambeni kompleksi, bar dok se ne promeni ceo set urbanističkih planova i dobiju dozvole Zavoda za zaštitu spomenika, pošto je to područje arheoloških nalazišta.
S obzirom na to da se radi o kompleksu od osam hektara, ne postoji adekvatna komparacija sa bilo kojim drugim parcelama u Nišu. Na tržištu se do sada, na sličnim lokacijama nikada nije pojavilo u prodaji zemljište sa tolikom površinom. Čak ni van Niša.
Iz jedne agencije za nekretnine naveli su ranije da je cena ara na periferiji oko 25.000 evra, a da bi u najboljem slučaju kod kompleksa „Benetona” mogla da se kreće i do 40.000 evra, ukoliko dobiju sve potrebne dozvole zbog potencijalnog arheološkog nalazišta. U slučaju kada bi cena ara koštala 40.000, cena celog kompleksa bi iznosila 32.413.600 evra.
Sa cenom od 30.000 po aru, ukupna vrednost bi iznosila 24.310.200 evra.
Izvor: Južne vesti
Dan nakon što je Aleksandar Vučić objavio insajdersku informaciju o ceni prodaje NIS-a, akcije MOL-a vinule su se na istorijski maksimum. Investitorima se, kažu stručnjaci, posebno dopalo što će konkurentsko preduzeće otići za „male pare“
„Istorijski rast cene zlata je znak bežanja od SAD i dolara“, kaže za „Vreme“ ekonomski savetnik Bogdan Petrović. Srbija je profitirala zbog prethodnog gomilanja zlatnih rezervi, dok zapadna finansijska tržišta imaju problem
Nemački automobili su statusni simbol za 1,45 milijardi Indijaca. Zato su nemački proizvođači jedva dočekali istorijski trgovinski sporazum sa Indijom i drastično niže carine
Zašto svakih nekoliko godina Elektrodistribucija nepogrešivo omane i doda po koju nulu na račun za struju? I zašto se ti propusti svaki put dešavaju u januaru
Prosečna plata u Srbiji iznosi tačno 111.987 dinara, kaže zvanična statistika. Samo što je malo ko zaista i dobija
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
