Podaci popisa poljoprivrede zabrinuli su agroekonomostie u Srbiji, koji upozoravaju da je neophodno da kreatori agrarne politike spreče ubrzano propadanje srpskog poljoprivrednika
Prvi objavljeni podaci nedavno završenog popisa poljoprivrede neprijatno su iznenadili agroekonomske analitičare iako su, kako sami kažu, očekivali negativne trendove i padove u ovoj oblasti.
Kako piše RTS, za samo pet godina poljoprivredno zemljište je smanjeno za više od petine, dok je broj gazdinstava opao za 10 odsto.
Najteža situacija je u stočarstvu.
Ozbiljan pad u kolčini goveda i svinja
Agroekonomista Milan Prostran rekao je ranije za “Vreme” da je najizraženiji pad broja goveda i svinja.
“Ovo je samo kada je u pitanju 11 poslednjih godina. Devedesetih smo imali smo skoro 1.600.000 goveda i svinja je bilo preko 4,5 miliona”, navodi Prostran.
Kaže da je jedino broj košnica povećan, a da je sve ostalo je sa minusnim predznakom, “ali to nije meso, radi se o medu, a ne o mesu”.
U odnosu na desetogodišnji prosek (2013-2022) svinja ima manje za oko 28 odsto, a goveda za oko 18.
Od najvećeg izvoznika, do deficita i uvoza
Srbija je nekada bila neto izvoznik mesa, izvozila je više mesa od pšenice, šećera, ulja, kako navodi naš sagovronik, a danas je meso na prvom mestu kao uvozna stavka.
Prostran je ukazao i da je ovo pitanje povećanja budžeta, te da je neohodno da sa sadašnjih blizu sedam odsto bude najmanje 10 odsto učešća u ukupnom budžetu.
“Da ne govorim o drugim posledicama zbog ovako smanjenog broja svih grla stoke. Na taj način smo pre svega smanjili proizvodnju organskog đubriva pa je kvalitet poljoprivrednog zemljišta počeo da opada”, rekao je ranije za “Vreme”.
Srbija će postati zavisna od uvoza
Stručnjaci upozoravaju i da bi Srbija mogla da izgubi prehrambenu sigurnost i postane zemlja koja je zavisna od uvoza hrane.
Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno goveče, pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i ima tri košnice pčela. Oni koji se bave poljoprivredom u proseku imaju 60 godina, dok je tek svaki jedanaesti nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina.
U ovoj grani radi ukupno 1.150.653-oje ljudi, što je 14 odsto manje nego 2018. kada je RZS radio anketu poljoprivrede.
Srbija mora da očuva prehrambenu sigurnost, a to ne može bez ozbiljne agrarne politike.
Pred kreatorima agrarne politike je ozbiljan posao, a ne bavljenje samo pukim subvencijama, kažu stručnjaci.
Dodaju, oopis pokazuje ubrzani trend propadanja srpske poljoprivrede.
Vlada Srbije usvojila je novu javnobeležničku tarifu na kojoj je sada vrednost boda porasla sa 150 na 180 dinara, što je porast od 20 posto. Pored toga pojedine naknade sada su duplo skuplje nego što su bile pre
Posle najave o uvođenju i odlaganja, stigao je novi datum od kada će Amerika uvesti sankcije na robu iz uvoza. Prema novoj najavi američkog predsednika Donalda Trampa, carine stupaju na snagu 1. avgusta, i za Srbiju su smanjene za dva odsto u odnosu na prethodnu najavu
Para, stoti deo dinara, je nešto poput zombija. Odavno ne postoji kao kovanica, ali i dalje se obračunava. Zašto?
Na Svetski dan čokolade istražujemo poreklo, razvoj i ogromnu raznovrsnost ukusa ove omiljene poslastice na planeti: od svetog napitka starodesedelaca Centralne Amerike do tabli na policama supermarketa širom sveta
Tačno 1.900 radnika na jugu Srbije ostaće bez posla u narednim mesecima, jer je fabrika "Leoni" odlučila da zatvori pogon u mestu Malošište. Deonice ove kompanije je još prošle godine preuzela kineska "Luxshare". Srpski radnici postali su „skupa radna snaga“ zbog povećanja minimalca
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
