Beograđani na društvenim mrežama često izražavaju nezadovoljstvo zbog cena u kafićima na Adi Ciganliji koje rastu od leta do leta. Koliko košta ručak na „beogradskom moru“ i da li su cene realne
Koka-kola košta 385 dinara, limunada 440, a čaša Cedevite – doduše, sa Rosa vodom – 490 dinara. Ovo su cene u jednom od kafića na Adi Ciganliji pred početak nove letnje sezone, požalio se jedan od korisnika na društvenoj mreži Iks (Tviter).
Topliji dani izmamili su Beograđane napolje, a jedna od najpopularnijih destinacija za opuštanje je svakako rečno ostrvo na Savi, inače poznatije pod imenom Ada Ciganlija. A nakon kafe, pića ili ručka na Adi – Beograđani se hvataju za džep. Ili odlaze na društvene mreže, gde su jedna od glavnih tema svakog proleća visoke cene u lokalima na „beogradskom moru“.
Kako piše na jelovniku koji je podelio drugi korisnik Iks-a, pljeskavica od 250 grama u jednom od kafića na Adi košta 1150 dinara, dok su ćevapi u porciji od 200 grama, takođe 1150 dinara. Toliko košta i dimljeni batak, kao i roštilj kobasica. Cena kupus salate od 150 grama je 400 dinara. Ako sve to prevedemo u ručak za dve osobe, za po dve porcije pljeskavice i kupus salate treba izdvojiti 3100 dinara. Kad se na to doda sok, cena ručka penje se i do 4000 dinara.
Zbog čega cene hrane i pića na Adi Ciganliji Beograđanima izazivaju glavobolju? Jedan od glavnih razloga skupljih cena na jelovnicima je visoka cena zakupa lokala na ovoj lokaciji. Ugostitelji zato, da bi se visoke rente koje plaćaju isplatile, povećavaju cene svojih proizvoda.
Ko vedri i oblači Adom Ciganlijom
Kada je reč o zakupu kafića, lokala, odnosno objekata za prodaju kokica i sladoleda, na snazi je aktuelni cenovnik JP Ada Ciganlija.
Prema cenovniku dostupnom na njihovom zvaničnom veb- sajtu, svi koji žele da „kokaju“ na Adi Ciganliji moraju, zavisno od lokacije, da plate od 250.000 ili 150.000 dinara za period od godinu dana, do 450.000 dinara. Što znači ponegde i 3.500 evra za kokice.
Prodaja krofni i kafe za poneti je po 240.000 dinara. Zakup kafića je od 3 miliona dinara pa na više.
Pošto Ada Ciganlija radi sezonski, odnosno oko tri ili četiri meseca godišnje, ugostitelji u tom periodu moraju da zarade dovoljno da bi isplatili visoke namete.
„Konkurišeš za iznajmljivanje mesta za kafić za jednu sezonu na Adi Ciganliji i onda ti bude jasnije zašto su takve cene. Ne moraš čak ni za kafić, dovoljno je da hoćeš da postaviš aparat za kokice. Znači za 3-4 meseca u sezoni, ako ne bude kišno vreme, moraš da isplatiš astronomsku cifru samo za mesto. Pa radnici, komunalije, sirovine…“, odgovor je jednog od korisnika Iks-a na fotografiju jelovnika kafića na Adi Ciganliji.
„A ako bude kišna godina, onda računaj da moraš prodati nekretninu ili da podigneš kredit kako bi sve to mogao da isplatiš“, napisao je on.
Kakve su bile cene prošlog leta
Cene u kafićima na „beogradskom moru“ se razlikuju od lokala do lokala i od leta do leta. Pošto još uvek nije otvorena sezona kupanja na Adi, evo koliko su iznosile cene pića pre godinu dana.
Espreso se mogao popiti za 225 dinara, a mleko ili šlag se doplaćivao 55 ili 75 dinara. Cena nes kafa iznosila je oko 335 dinara, kao i tople čokolade, dok je domaća kafa koštala oko 220 dinara.
Za čaj je bilo potrebno iznositi oko 275 dinara. Ledena kafa i plazma šejk koštali su 495 dinara.
Većina gaziranih i negaziranih napitaka prošlog leta je koštala 325 dinara. Cena limunade iznosila je 380, a ceđene pomorandže 465 dinara. Pivopije su, da se rashlade, morale da izdvoje od 335 do 475 dinara.
Najveće iznenađenje za kupače bila je „usluga korišćenja kreveta“, koju su pojedini lokali naplaćivali i do 2.000 dinara.
Vlasnik diktira cenu
Ipak, treba znati da svaki vlasnik ima pravo da određuje cene u svom lokalu. Prema zakonu, on može da odredi cenu i od 1000 dinara za kriglu piva ili čaj, ukoliko za to postoji interes, odnosno isplativost i potražnja.
Svaki potrošač, s druge strane, ima pravo izbora i može da uđe u kafić, pogleda cenovnik i sam odluči da li mu je prihvatljivo tu da sedne i popije piće.
Cene mogu tako da se drastično razlikuju od kafića do kafića, a činjenica je da ih pomeraju sezonski.
Povodom neistinite interpretacije najnovije projekcije inflacije Narodne banke Srbije od strane portala „Vreme“ koristimo priliku da još jednom ponovimo detalje februarske projekcije inflacije
Iako guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković tvrdi da ne očekuje značajan skok cena u prodavnicama, zvanični podaci institucije koju vodi ipak pokazuju drugačije
Aleksandar Vučić ekskluzivno je objavio da je prosečan Srbin zaradio više od 1.000 evra u decembru. Ovu vest „pozajmio je“ dan pre puštanja zvanične državne računice Republičkog zavoda za statistiku. Iako naizgled pozamašna, ova cifra na žalost nema veze sa stvarnošću većine ljudi u zemlji
Država je od 1. januara 2026. obustavila podsticaje za otpad. Neke reciklažne kompanije su, saznaje „Vreme“, prestale da preuzimaju stare gume, frižidere i akumulatore. Mnogi su preplašeni za dalji opstanak, iako se bave poslom od javnog interesa. Šta će biti sa ovim otpadom?
Nakon imenovanja za generalnu direktorku RTS-a, Manja Grčić je prestala da obavlja funkcije direktorke u firmama Minacord Media, Tačno i Majo Public
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
