Beograđani na društvenim mrežama često izražavaju nezadovoljstvo zbog cena u kafićima na Adi Ciganliji koje rastu od leta do leta. Koliko košta ručak na „beogradskom moru“ i da li su cene realne
Koka-kola košta 385 dinara, limunada 440, a čaša Cedevite – doduše, sa Rosa vodom – 490 dinara. Ovo su cene u jednom od kafića na Adi Ciganliji pred početak nove letnje sezone, požalio se jedan od korisnika na društvenoj mreži Iks (Tviter).
Topliji dani izmamili su Beograđane napolje, a jedna od najpopularnijih destinacija za opuštanje je svakako rečno ostrvo na Savi, inače poznatije pod imenom Ada Ciganlija. A nakon kafe, pića ili ručka na Adi – Beograđani se hvataju za džep. Ili odlaze na društvene mreže, gde su jedna od glavnih tema svakog proleća visoke cene u lokalima na „beogradskom moru“.
Kako piše na jelovniku koji je podelio drugi korisnik Iks-a, pljeskavica od 250 grama u jednom od kafića na Adi košta 1150 dinara, dok su ćevapi u porciji od 200 grama, takođe 1150 dinara. Toliko košta i dimljeni batak, kao i roštilj kobasica. Cena kupus salate od 150 grama je 400 dinara. Ako sve to prevedemo u ručak za dve osobe, za po dve porcije pljeskavice i kupus salate treba izdvojiti 3100 dinara. Kad se na to doda sok, cena ručka penje se i do 4000 dinara.
Zbog čega cene hrane i pića na Adi Ciganliji Beograđanima izazivaju glavobolju? Jedan od glavnih razloga skupljih cena na jelovnicima je visoka cena zakupa lokala na ovoj lokaciji. Ugostitelji zato, da bi se visoke rente koje plaćaju isplatile, povećavaju cene svojih proizvoda.
Ko vedri i oblači Adom Ciganlijom
Kada je reč o zakupu kafića, lokala, odnosno objekata za prodaju kokica i sladoleda, na snazi je aktuelni cenovnik JP Ada Ciganlija.
Prema cenovniku dostupnom na njihovom zvaničnom veb- sajtu, svi koji žele da „kokaju“ na Adi Ciganliji moraju, zavisno od lokacije, da plate od 250.000 ili 150.000 dinara za period od godinu dana, do 450.000 dinara. Što znači ponegde i 3.500 evra za kokice.
Prodaja krofni i kafe za poneti je po 240.000 dinara. Zakup kafića je od 3 miliona dinara pa na više.
Pošto Ada Ciganlija radi sezonski, odnosno oko tri ili četiri meseca godišnje, ugostitelji u tom periodu moraju da zarade dovoljno da bi isplatili visoke namete.
„Konkurišeš za iznajmljivanje mesta za kafić za jednu sezonu na Adi Ciganliji i onda ti bude jasnije zašto su takve cene. Ne moraš čak ni za kafić, dovoljno je da hoćeš da postaviš aparat za kokice. Znači za 3-4 meseca u sezoni, ako ne bude kišno vreme, moraš da isplatiš astronomsku cifru samo za mesto. Pa radnici, komunalije, sirovine…“, odgovor je jednog od korisnika Iks-a na fotografiju jelovnika kafića na Adi Ciganliji.
„A ako bude kišna godina, onda računaj da moraš prodati nekretninu ili da podigneš kredit kako bi sve to mogao da isplatiš“, napisao je on.
Kakve su bile cene prošlog leta
Cene u kafićima na „beogradskom moru“ se razlikuju od lokala do lokala i od leta do leta. Pošto još uvek nije otvorena sezona kupanja na Adi, evo koliko su iznosile cene pića pre godinu dana.
Espreso se mogao popiti za 225 dinara, a mleko ili šlag se doplaćivao 55 ili 75 dinara. Cena nes kafa iznosila je oko 335 dinara, kao i tople čokolade, dok je domaća kafa koštala oko 220 dinara.
Za čaj je bilo potrebno iznositi oko 275 dinara. Ledena kafa i plazma šejk koštali su 495 dinara.
Većina gaziranih i negaziranih napitaka prošlog leta je koštala 325 dinara. Cena limunade iznosila je 380, a ceđene pomorandže 465 dinara. Pivopije su, da se rashlade, morale da izdvoje od 335 do 475 dinara.
Najveće iznenađenje za kupače bila je „usluga korišćenja kreveta“, koju su pojedini lokali naplaćivali i do 2.000 dinara.
Vlasnik diktira cenu
Ipak, treba znati da svaki vlasnik ima pravo da određuje cene u svom lokalu. Prema zakonu, on može da odredi cenu i od 1000 dinara za kriglu piva ili čaj, ukoliko za to postoji interes, odnosno isplativost i potražnja.
Svaki potrošač, s druge strane, ima pravo izbora i može da uđe u kafić, pogleda cenovnik i sam odluči da li mu je prihvatljivo tu da sedne i popije piće.
Cene mogu tako da se drastično razlikuju od kafića do kafića, a činjenica je da ih pomeraju sezonski.
Dan nakon što je Aleksandar Vučić objavio insajdersku informaciju o ceni prodaje NIS-a, akcije MOL-a vinule su se na istorijski maksimum. Investitorima se, kažu stručnjaci, posebno dopalo što će konkurentsko preduzeće otići za „male pare“
„Istorijski rast cene zlata je znak bežanja od SAD i dolara“, kaže za „Vreme“ ekonomski savetnik Bogdan Petrović. Srbija je profitirala zbog prethodnog gomilanja zlatnih rezervi, dok zapadna finansijska tržišta imaju problem
Nemački automobili su statusni simbol za 1,45 milijardi Indijaca. Zato su nemački proizvođači jedva dočekali istorijski trgovinski sporazum sa Indijom i drastično niže carine
Zašto svakih nekoliko godina Elektrodistribucija nepogrešivo omane i doda po koju nulu na račun za struju? I zašto se ti propusti svaki put dešavaju u januaru
Prosečna plata u Srbiji iznosi tačno 111.987 dinara, kaže zvanična statistika. Samo što je malo ko zaista i dobija
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
