Beograđani na društvenim mrežama često izražavaju nezadovoljstvo zbog cena u kafićima na Adi Ciganliji koje rastu od leta do leta. Koliko košta ručak na „beogradskom moru“ i da li su cene realne
Koka-kola košta 385 dinara, limunada 440, a čaša Cedevite – doduše, sa Rosa vodom – 490 dinara. Ovo su cene u jednom od kafića na Adi Ciganliji pred početak nove letnje sezone, požalio se jedan od korisnika na društvenoj mreži Iks (Tviter).
Topliji dani izmamili su Beograđane napolje, a jedna od najpopularnijih destinacija za opuštanje je svakako rečno ostrvo na Savi, inače poznatije pod imenom Ada Ciganlija. A nakon kafe, pića ili ručka na Adi – Beograđani se hvataju za džep. Ili odlaze na društvene mreže, gde su jedna od glavnih tema svakog proleća visoke cene u lokalima na „beogradskom moru“.
Kako piše na jelovniku koji je podelio drugi korisnik Iks-a, pljeskavica od 250 grama u jednom od kafića na Adi košta 1150 dinara, dok su ćevapi u porciji od 200 grama, takođe 1150 dinara. Toliko košta i dimljeni batak, kao i roštilj kobasica. Cena kupus salate od 150 grama je 400 dinara. Ako sve to prevedemo u ručak za dve osobe, za po dve porcije pljeskavice i kupus salate treba izdvojiti 3100 dinara. Kad se na to doda sok, cena ručka penje se i do 4000 dinara.
Zbog čega cene hrane i pića na Adi Ciganliji Beograđanima izazivaju glavobolju? Jedan od glavnih razloga skupljih cena na jelovnicima je visoka cena zakupa lokala na ovoj lokaciji. Ugostitelji zato, da bi se visoke rente koje plaćaju isplatile, povećavaju cene svojih proizvoda.
Ko vedri i oblači Adom Ciganlijom
Kada je reč o zakupu kafića, lokala, odnosno objekata za prodaju kokica i sladoleda, na snazi je aktuelni cenovnik JP Ada Ciganlija.
Prema cenovniku dostupnom na njihovom zvaničnom veb- sajtu, svi koji žele da „kokaju“ na Adi Ciganliji moraju, zavisno od lokacije, da plate od 250.000 ili 150.000 dinara za period od godinu dana, do 450.000 dinara. Što znači ponegde i 3.500 evra za kokice.
Prodaja krofni i kafe za poneti je po 240.000 dinara. Zakup kafića je od 3 miliona dinara pa na više.
Pošto Ada Ciganlija radi sezonski, odnosno oko tri ili četiri meseca godišnje, ugostitelji u tom periodu moraju da zarade dovoljno da bi isplatili visoke namete.
„Konkurišeš za iznajmljivanje mesta za kafić za jednu sezonu na Adi Ciganliji i onda ti bude jasnije zašto su takve cene. Ne moraš čak ni za kafić, dovoljno je da hoćeš da postaviš aparat za kokice. Znači za 3-4 meseca u sezoni, ako ne bude kišno vreme, moraš da isplatiš astronomsku cifru samo za mesto. Pa radnici, komunalije, sirovine…“, odgovor je jednog od korisnika Iks-a na fotografiju jelovnika kafića na Adi Ciganliji.
„A ako bude kišna godina, onda računaj da moraš prodati nekretninu ili da podigneš kredit kako bi sve to mogao da isplatiš“, napisao je on.
Kakve su bile cene prošlog leta
Cene u kafićima na „beogradskom moru“ se razlikuju od lokala do lokala i od leta do leta. Pošto još uvek nije otvorena sezona kupanja na Adi, evo koliko su iznosile cene pića pre godinu dana.
Espreso se mogao popiti za 225 dinara, a mleko ili šlag se doplaćivao 55 ili 75 dinara. Cena nes kafa iznosila je oko 335 dinara, kao i tople čokolade, dok je domaća kafa koštala oko 220 dinara.
Za čaj je bilo potrebno iznositi oko 275 dinara. Ledena kafa i plazma šejk koštali su 495 dinara.
Većina gaziranih i negaziranih napitaka prošlog leta je koštala 325 dinara. Cena limunade iznosila je 380, a ceđene pomorandže 465 dinara. Pivopije su, da se rashlade, morale da izdvoje od 335 do 475 dinara.
Najveće iznenađenje za kupače bila je „usluga korišćenja kreveta“, koju su pojedini lokali naplaćivali i do 2.000 dinara.
Vlasnik diktira cenu
Ipak, treba znati da svaki vlasnik ima pravo da određuje cene u svom lokalu. Prema zakonu, on može da odredi cenu i od 1000 dinara za kriglu piva ili čaj, ukoliko za to postoji interes, odnosno isplativost i potražnja.
Svaki potrošač, s druge strane, ima pravo izbora i može da uđe u kafić, pogleda cenovnik i sam odluči da li mu je prihvatljivo tu da sedne i popije piće.
Cene mogu tako da se drastično razlikuju od kafića do kafića, a činjenica je da ih pomeraju sezonski.
Srpske firme koje prave struju i druge velike zagađivače od 1. januara će plaćati državi dodatni porez. Ipak, nadležni još nisu doneli sve potrebne zakone kojim bi to omogućili, a ne predviđa se ni kontrola novca koji će država prikupiti
Iz investicionog fonda „Ceecap capital“, koji drži lanac prodavnica „Gomeks“, kažu da su prodavnice u Novom Pazaru, na Zlatiboru i u Čačku zatvorene „isključivo zbog optimizacije portfolija, što je uobičajena poslovna praksa“
Strane direktne investicije u Srbiji manje su za čak 54 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Zašto je tako
Namirnice koje se u centralnoj Srbiji podrazumevaju, na severu Kosova nisu svakodnevica. Postoje zamene, ali nekada nedovoljno adekvatne. Zašto Srbi sa Kosova po meso idu u Novi Pazar i Kraljevo
Cene poljoprivrednih proizvoda jeftinije su u prodavnicama nego na pijacama. Zašto je to tako
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
