Planeta Zemlja je od danas u ekološkom dugu, dan ranije nego prošle godine. A to znači da su potrošeni prirodni resursi koji se obnavljaju na godišnjem nivou. Srbija je u ekološki dug ove godine ušla 28. maja, među prvima u regionu
Od danas Zemlja je u ekološkom dugu. To znači da su danas potrošeni prirodni resursi koji se obnavljaju na godišnjem nivou. Čovečanstvo trenutno koristi prirodu 1,7 puta brže nego što se ona može regenerisati, piše Klima 101.
S obzirom na to da smo godišnje resurse iskoristili za samo sedam meseci, ostatak godine čovečanstvo živi od neodrživih resursa, iscrpljujući planetu.
Prošle godine, ekološki dug dostignut je dan kasnije, 2. avgusta. Time što su ove godine resursi potrošeni 1. avgusta, 2024. godina se pridružila 2022. i 2018. kao godinama sa najgorim rezultatom u poslednjih 55 godina.
Jednačina za izračunavanje dana ekološkog duga zasniva se na podacima Ujedinjenih nacija, tako što se raspoloživi biokapacitet podeli sa ekološkim otiskom stanovništva; zatim se rezultat množi sa brojem dana u godini, i tako se dobija trenutak kada naša potrošnja premašuje količinu obnovljivog Zemljinog biokapaciteta.
Pre pet decenija Zemlja je imala dovoljno resursa
Treba napomenuti da je, primera radi, davne 1971. godine planeta u ekološki dug ušla tek 25. decembra, što znači da je pre pet decenija Zemlja imala gotovo pa dovoljno resursa da zadovolji potrebe civilizacije i pored neodržive proizvodnje, ali danas to više ni blizu tačno.
Način na koji se može usporiti ulazak u ekološki dug jeste razvojem održive ekonomije, energetskom tranzicijom, kao i pojačanim radom na zaštiti postojećih resursa.
U Srbiji uveliko živimo na račun budućih godina
Srbija je ove godine u ekološki dug ušla 28. maja. Što znači da su stanovnici Srbije za manje od šest meseci potrošili sve svoje zalihe i da uveliko živimo na račun budućih godina i budućih generacija.
Prošlogodišnji datum ekološkog duga u Srbiji nastupio je 8. jula, što je znatno kasnije u odnosu na ovu godinu.
Zemlje u regionu koje su tokom 2024. ušle u ekološki dug pre Srbije su Slovenija (25. april) i Bosna i Hercegovina (9. maj). Nešto kasnije pridružili su nam se Hrvatska (28. maj), Crna Gora (30. maj) i Severna Makedonija (14. jula), a Albanija će nam se pridružiti 23. septembra.
Izvor: Klima 101
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
