Planeta Zemlja je od danas u ekološkom dugu, dan ranije nego prošle godine. A to znači da su potrošeni prirodni resursi koji se obnavljaju na godišnjem nivou. Srbija je u ekološki dug ove godine ušla 28. maja, među prvima u regionu
Od danas Zemlja je u ekološkom dugu. To znači da su danas potrošeni prirodni resursi koji se obnavljaju na godišnjem nivou. Čovečanstvo trenutno koristi prirodu 1,7 puta brže nego što se ona može regenerisati, piše Klima 101.
S obzirom na to da smo godišnje resurse iskoristili za samo sedam meseci, ostatak godine čovečanstvo živi od neodrživih resursa, iscrpljujući planetu.
Prošle godine, ekološki dug dostignut je dan kasnije, 2. avgusta. Time što su ove godine resursi potrošeni 1. avgusta, 2024. godina se pridružila 2022. i 2018. kao godinama sa najgorim rezultatom u poslednjih 55 godina.
Jednačina za izračunavanje dana ekološkog duga zasniva se na podacima Ujedinjenih nacija, tako što se raspoloživi biokapacitet podeli sa ekološkim otiskom stanovništva; zatim se rezultat množi sa brojem dana u godini, i tako se dobija trenutak kada naša potrošnja premašuje količinu obnovljivog Zemljinog biokapaciteta.
Pre pet decenija Zemlja je imala dovoljno resursa
Treba napomenuti da je, primera radi, davne 1971. godine planeta u ekološki dug ušla tek 25. decembra, što znači da je pre pet decenija Zemlja imala gotovo pa dovoljno resursa da zadovolji potrebe civilizacije i pored neodržive proizvodnje, ali danas to više ni blizu tačno.
Način na koji se može usporiti ulazak u ekološki dug jeste razvojem održive ekonomije, energetskom tranzicijom, kao i pojačanim radom na zaštiti postojećih resursa.
U Srbiji uveliko živimo na račun budućih godina
Srbija je ove godine u ekološki dug ušla 28. maja. Što znači da su stanovnici Srbije za manje od šest meseci potrošili sve svoje zalihe i da uveliko živimo na račun budućih godina i budućih generacija.
Prošlogodišnji datum ekološkog duga u Srbiji nastupio je 8. jula, što je znatno kasnije u odnosu na ovu godinu.
Zemlje u regionu koje su tokom 2024. ušle u ekološki dug pre Srbije su Slovenija (25. april) i Bosna i Hercegovina (9. maj). Nešto kasnije pridružili su nam se Hrvatska (28. maj), Crna Gora (30. maj) i Severna Makedonija (14. jula), a Albanija će nam se pridružiti 23. septembra.
Izvor: Klima 101
Narodni poslanik Miroslav Aleksić tvrdi da je jedan od osumnjičenih u slučaju zaplene pet tona marihuane u selu Konjuh kod Kruševca odbornik Srpske napredne stranke, navodeći da je reč o osobi bliskoj porodici trenutnog ministra odbrane Bratislava Gašića
Policija je na imanju u selu Konjuh kod Kruševca zaplenila pet tona marihuane, što je najveća zaplena te droge u Srbiji. U akciji su uhapšene tri osobe, dok se za još jednom traga, a pronađeno je i nelegalno oružje
Besplatni javni prevoz niti je zaista besplatan, niti je povećao broj Beograđana koji ga koriste, nije smanjio gužve u saobraćaju, a vlast je dobila „argument“ da se poklonu u zube ne gleda
Tačno godinu dana nakon velikog protesta u Kragujevcu pod sloganom „Sretnimo se na Sretenje", studenti će ponovo organizovati protest u Šumadiji.
Vlasnik Delte Miroslav Mišković podneo je tužbu protiv države jer je u periodu između decembra 2012. i jula 2013. godine ležao u pritvoru zbog optužbi od kojih je kasnije oslobođen
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
