Planeta Zemlja je od danas u ekološkom dugu, dan ranije nego prošle godine. A to znači da su potrošeni prirodni resursi koji se obnavljaju na godišnjem nivou. Srbija je u ekološki dug ove godine ušla 28. maja, među prvima u regionu
Od danas Zemlja je u ekološkom dugu. To znači da su danas potrošeni prirodni resursi koji se obnavljaju na godišnjem nivou. Čovečanstvo trenutno koristi prirodu 1,7 puta brže nego što se ona može regenerisati, piše Klima 101.
S obzirom na to da smo godišnje resurse iskoristili za samo sedam meseci, ostatak godine čovečanstvo živi od neodrživih resursa, iscrpljujući planetu.
Prošle godine, ekološki dug dostignut je dan kasnije, 2. avgusta. Time što su ove godine resursi potrošeni 1. avgusta, 2024. godina se pridružila 2022. i 2018. kao godinama sa najgorim rezultatom u poslednjih 55 godina.
Jednačina za izračunavanje dana ekološkog duga zasniva se na podacima Ujedinjenih nacija, tako što se raspoloživi biokapacitet podeli sa ekološkim otiskom stanovništva; zatim se rezultat množi sa brojem dana u godini, i tako se dobija trenutak kada naša potrošnja premašuje količinu obnovljivog Zemljinog biokapaciteta.
Pre pet decenija Zemlja je imala dovoljno resursa
Treba napomenuti da je, primera radi, davne 1971. godine planeta u ekološki dug ušla tek 25. decembra, što znači da je pre pet decenija Zemlja imala gotovo pa dovoljno resursa da zadovolji potrebe civilizacije i pored neodržive proizvodnje, ali danas to više ni blizu tačno.
Način na koji se može usporiti ulazak u ekološki dug jeste razvojem održive ekonomije, energetskom tranzicijom, kao i pojačanim radom na zaštiti postojećih resursa.
U Srbiji uveliko živimo na račun budućih godina
Srbija je ove godine u ekološki dug ušla 28. maja. Što znači da su stanovnici Srbije za manje od šest meseci potrošili sve svoje zalihe i da uveliko živimo na račun budućih godina i budućih generacija.
Prošlogodišnji datum ekološkog duga u Srbiji nastupio je 8. jula, što je znatno kasnije u odnosu na ovu godinu.
Zemlje u regionu koje su tokom 2024. ušle u ekološki dug pre Srbije su Slovenija (25. april) i Bosna i Hercegovina (9. maj). Nešto kasnije pridružili su nam se Hrvatska (28. maj), Crna Gora (30. maj) i Severna Makedonija (14. jula), a Albanija će nam se pridružiti 23. septembra.
Izvor: Klima 101
Američka kompanija Palantir razvila je softver za posve novu dimenziju elektronske špijunaže. Takvu distopijsku predstavu o totalnoj kontroli imali su do sada samo najmaštovitiji pisci SF romana
I ove večeri se u više gradova Srbije održavaju protesti. U Novom Sadu se protestuje zbog privođenja dvojice muškaraca, Novi Pazar najavio blokadu bez prekida, dok se u Šapcu protestuje protiv iskopavanja litijuma
Nakon objave profesora Gorana Markovića, u kojoj se navodi da je uvaženom profesoru uručen otkaz od strane Akademije umetnosti, Akademija se obratila javnosti kako bi, prema njihovim rečima, demantovali brojne netačne navode koji stoje u pomenutoj objavi i razjasnili detalje vezane za angažman profesora
Beograđani su jutros mogli da primete učestale prelete aviona iznad glavnog grada. Razlog za pojačanu aktivnost u vazdušnom prostoru je priprema za promociju najmlađih oficira Vojske Srbije, objasnilo je Ministarstvo odbrane
Davor Macura našao se u žiži javnosti nakon što je objavljena vest da će Beograđani od ovog meseca račune za struju uplaćivati na račun u njegovoj Alta banci, umesto na trezorski račun. Iako možda najpoznatija, Alta banka nije jedina firma ovog biznismena bliskog SNS-u. Macura, naime, u svom vlasništvu ima još najmanje 13 firmi
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
