Zbog previsokih računa za struju moguće je zatvaranje zgrade Prirodno-matematičkih fakulteta na Studentskom trgu. Konačna odluka biće doneta sredinom maja, kaže za „Vreme“ dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić
Da Hemijski fakultet nema dovoljno sredstava za plaćanje osnovnih troškova, među kojima su najveći struja i grejanje, Vlada Srbije, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo energetike i rudarstva, kao i Rektorat upoznati su još od 2021.godine kada im je poslat dopis o ovom problemu, kaže za „Vreme“ dekan ovog fakulteta prof. dr Goran Roglić.
„Ove godine fakultet treba da obezbedi 30 miliona dinara iz sopstvenih sredstava za plaćanje ovih računa. Samo za januar, računi za struju i grejanje iznosili su 5 miliona dinara, od kojih je država pokrila 1,6 miliona“, kaže Roglić i naglašava da se cifre o kojima govori odnose samo na Hemijski fakultet, koji koristi 60 odsto zgrade Prirodno-matematičkih fakulteta, te toliko i plaća.
Cimeri
U zgradi na Studentskom trgu smešteni su u celosti Hemijski i Fakultet za fizičku hemiju, a deo prostora koriste Matematički, Fizički, Biološki, Geografski i Rudarsko-geološki fakultet. Roglić objašnjava da na nivou cele zgrade postoji samo jedno brojilo.
„Sa ostalim fakultetima u zgradi imamo džentlmenski dogovor, svako plaća srazmerno površini koju koristi. U problemu su i Fizički i Fakultet za fizičku hemiju, ali najveći izdaci su za Hemijski koji ima najveću površinu“, rekao je dekan i dodao da su to i fakulteti sa najmanje samofinansirajućih studenata.
Za pomenuta tri fakulteta se godinama unazad prijavljuje manje studenata nego što ima mesta, tako da je većina upisanih na budžetu. Prošle godine Hemijski fakultet upisalo je 122 studenta, od toga samo 13 samofinansirajućih.
Od školarina Hemijski fakutet godišnje prihoduje oko 21 milion dinara, objašnjava Roglić i dodaje da osim računa za stuju i grejanje od tog novca treba platiti sredstva za higijenu, kao i opremu za studenske vežbe, za koje od države fakultet ne dobija ni dinar.
Sudbonosna sednica
„Najveći problem je struja koja je od 2022. godine poskupela za 100 odsto, a sredstva koja od Ministarstva prosvete dobijamo za energentske usluge su ostala na nivou iz 2019”, kaže dekan uz napomenu da fakultet plaća 120 evra po MWh, odnosno da je reč o takozvanoj industrijskoj ceni struje koja je znatno viša od one za domaćinstva.
Fakultet ima sredstva da plati troškove samo do maja ove godine, te će sredinom tog meseca na sednici Senata Univerziteta u Beogradu biti doneta konačna odluka o sudbini zgrade PMF-a.
„Jedino rešenje je da Ministarstvo prosvete preuzme plaćanje računa. Fakultet može da uđe u dug, ali naša procena je da to nije u interesu fakulteta, mi smo ozbiljna institucija i nećemo to dozvoliti”, naglasio je dekan Hemijskog fakulteta.
Ministarstvo prosvete i Ministarstvo finasija su više puta probijali rokove koje su obećali za pronalaženje rešenja, kaže Roglić, a problem postoji na nivou čitavog Beogradskog univerziteta, jer većina fakulteta sva sredstva troši na račune, umesto na podizanje kvaliteta nastave.
Energetsko rasipanje
Kao dodatan probem dekan Hemijskog fakulteta navodi staru stolariju, zbog čega se uz centralno grejanje, prostorije moraju dogrevati uz pomoć struje. Zbog toga je potrebno ulaganje i u zamenu prozora.
“To je dugoročno rešenje, zagovaramo ga već drugo. Još 2021. godine tražili smo sastanak sa tadašnjom ministarkom Zoranom Mihajlović, a projekat za zgradu postoji od 2015. godine”, kaže Roglić.
Sa Ministarstvom rudarstva i energetike nedavno su započeti dugo iščekivani pregovori na ovu temu. Procena je da bi se velika ulaganja koja su potrebna zarad energetske efikasnosti, mogla vratiti za sedam godina kroz smanjenje računa za struju i grejanje. Ipak, pre svega ostaje da druga nadležna ministarstva donesu rešenje za tekuću godinu.
Podrška studentskim protestima se u velikoj meri poklapa sa podrškom članstvu Srbije u EU. Stručnjaci ipak ocenjuju da to neće biti jedna od ključnih tema predstojeće izborne kampanje. Kak god, i istraživanje Međunarodnog republikanskog instituta pokazuje da studenti u rukama imaju bolje karte od režimskih partija
Požar na deponiji u Bačkoj Palanci izbio je po treći put u poslednjih nekoliko nedelja. Gust dim se proširio po naselju. Građani upozoravaju na zagađenje i otežano disanje
Nakon smene sa čela Republičkog geodetskog zavoda, Borko Drašković kaže da ne želi da spekuliše o razlozima odluke Vlade Srbije
Najverovatnije je reč o ručnoj bombi M-75. Došlo je do oštećenja na zgradi fasade ulaza u zgradu, stakla na 2 lokala, kao i tri parkirana automobila
Reditelj Stevan Filipović fizički je napadnut sinoć u centru Beograda. Ima potres mozga, kopču na nozi i hematom na kuku
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
