Vlasnički pas rase lagoto romanjolo povređen je 6. januara na šetalištu u niškoj Tvrđavi, kada ga je nepoznati muškarac izbo nožem. Kako prenose Južne vesti, događaj je prijavljen policiji, obavešteno je i Osnovno javno tužilaštvo u Nišu, a za počiniocem se i i dalje traga.
„Mi smo odmah postupili po prijavi. Pas je odveden veterinaru radi sanacije povreda. U toku je rad na utvrđivanju činjenica i okolnosti“, navode iz policije.
A, ako se počinilac i pronađe, što u dosadašnjoj praksi uglavnom nije slučaj, šta dalje? Kakve su kazne predviđene za nasilje nad životinjama i koliko se one revnosno sprovode?
Mnogo takvih slučajeva
U srpskim medijima se često pojavljuju brojni slučajevi nasilja nad životinjama. I pas novinara nedeljnika „Vreme“ Nedim Sejdinović bio je žrtva istog – nažalost, sa najgorim ishodom.
Novinar „Vremena“, je ceo događaj opisao u članku „Monstrumi među nama: Kako su ubili Lazu“, a na ovom mestu ćemo izdvojiti jedan deo teksta.
„Odlazimo samo do kraja ulice, par stotina metara. Vodim ga na lancu, a potom ga na kraju džade puštam, da se sam vrati. Voli on to. Čim sam skinuo povodac, prihvata se nekakve male konzerve, koju prethodno nisam ni video, jer je bila u narasloj travi. Ne stižem da mu je uzmem. Nosi je kući, a ja za njim brzim hodom. Stiže, naravno, pre mene. Konzervu, koju je prethodno lizao, uzimam i bacam u smeće. Nije prošlo ni minut-dva, Laza počinje da se trese i okreće ukrug. Duško i ja ga hitro smeštamo na zadnje sedište automobila i vozimo do najbližeg veterinara. On balavi i trese se. Balavim i ja, oči su mi suzne. Odmah mi je bilo jasno da nešto jako nije dobro“, pisao je Sejdinović.
Pas je prevezen do veterinara u roku od nekoliko minuta. Međutim, već je bilo kasno – otrov je bio toliko jak da mu nije bilo spasa.
U Srbiji se za ubijanje životinja koriste mnogi otrovi. Najsmrtonosniji od njih su i ilegalni. To su kreozan, furadan i metomil. Ipak, svaki od ovih otrova, čija je primarna upotreba zaštita bilja, moguće je pronaći na crnom tržištu. Nezvanično, od različitih sagovornika smo saznali da ovih supstanci ima i na pijacama – ako znate gde da tražite.
Najčešće se u Srbiju unose putem šverca, odnosno ilegalnim kanalima.
„Uglavnom su to zemlje u našem okruženju, na primer Rumunija, gde su nakon zabrane ostale velike zalihe tih supstanci“, kaže za „Vreme“ profesorka Vanja Bajović sa Pravnog fakulteta u Beogradu.
Krivično delo
Osnovno krivično delo kojim se štiti dobrobit životinja jeste Ubijanje i zlostavljanje životinja. Zbog ovog se godišnje podnese oko 200 krivičnih prijava, od čega tek desetak rezultira krivičnom presudom, tvrdi Bajović.
„To nesumnjivo spada pod obeležja krivičnog dela, međutim, u praksi nije bilo nijednog slučaja u kom je učinilac koji je ubio životinju tako što ju je otrovao osuđen na to krivično delo“, ističe Bajović.
Na pitanje zašto, sagovornica „Vremena“ objašnjava da je trovanje životinja izuzetno teško dokazivo.
„Retko kada vi na licu mesta uhvatite nekoga kako truje životinju, obično smrtna posledica nastupi naknadno, a onda je teško dokazati ko je postavio taj otrov, pa čak i ako su snimile to kamere, da neko vršlja po travi, hrani pse sa nekim mesom, teško je na osnovu samog snimka dokazati sadržinu otrova koji se tu nalazi“, dodaje Bajović.
Kazne do 3 godine zatvora, na papiru
Odredbe Krivičnog zakonika koje se tiču ubijanja i zlostavljanja životinja, između ostalog, predviđaju novčanu kaznu ili zatvor do dve godine za svakog ko kršeći propise ubije, povredi muči ili na drugi način zlostavlja životinju.
Ako je došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama, počinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, piše u zakonu.
Novčane kazne kreću se od 1.200 do milion dinara, u zavisnosti od toga koja životinja je u pitanju i pod kojim je stepenom zaštite. Najviše novčane kazne predviđene su za zaštićene životinjske vrste, poput mrkog medveda.
Zatvorske kazne su, sa druge strane, izuzetno retke.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2021. godine podneta je 231 krivična prijava za ovo krivično delo.
Iste godine doneto je 25 osuđujućih presuda, od čega je osam osoba kažnjeno novčano, a u 16 slučajeva je izrečena uslovna osuda. Samo jedno lice osuđeno je na kaznu zatvora od 6 meseci.
