Najvažnija promena koja će 1. septembra sačekati sve osnovce i srednjoškolce u Srbiji je nacionalna čitanka, koja će im pomoći da razviju „lični i nacionalni identitet i svest, i osećanje pripadnosti Srbiji“, kako piše u zakonu.
Zbog tog važnog cilja, nacionalna čitanka je proglašena obaveznim nastavnim sredstvom koje će biti korišćeno u svim razredima osnovnog i srednjeg nivoa obrazovanja. O nacionalnoj čitanci kao o sredstvu koje će kod učenika razviti nacionalni identitet „ a sa tim se nije igrati“, govorio je i premijer Vučević u svom ekspozeu.
Nacionalnu čitanku realizuje Zavod za udžbenike, odnosno timovi stručnjaka koje je ovaj izdavač izabrao konkursom.
Količina srpstva
Nakon našeg nedavnog teksta o nacionalnoj čitanki, dobili smo informacije da se ovaj projekat ne odvija onako kako nam je predstavljeno u saopštenju Zavoda kojim su odgovorili na naša dva upita, a koje smo objavili.
Prema toj informaciji, izjava Zavoda „da je trenutno aktuelna faza uredničkog pregledanja rukopisa“ nije tačna, jer tekstovi nacionalne čitanke još uvek nisu ni napisani, a da najveću kočnicu predstavlja usklađivanje njihovih autora oko ugla kojim će se predstaviti neke lekcije. Konkretno, oko odmeravanja količine zastupljenog srpstva. Takođe nam je rečeno i da papir koji je potreban za štampanje još uvek nije nabavljen.
Ako su ove informacije tačne, a s obzirom da bi štampanje nacionalnih čitanki trebalo da počne u julu kako bi 1. septembra bile u đačkim torbama, logično je pomisliti da će razvijanje nacionalne svesti biti prolongirano.
U želji da u Zavodu razgovaramo sa nekim nadležnim za projekat nacionalne čitanke i proverimo dobijene informacije, poslali smo novi upit.
Odgovor Zavoda za udžbenike
Pitali smo o razlici između sadržaja nacionalne čitanke i sadržaja postojećih udžbenika za srpski jezik, istoriju i geografiju, zatim o informaciji da rukopisi nisu ni blizu završetka iako bi već trebalo da su predati recenzentima kako bi oni imali dovoljno vremena sa urade svoj deo posla, i o papiru za štampu.
Kao i prošli put (kad smo nakon uopštenog odgovora na prvi upit poslali i drugi jer – možda naša pitanja nisu bila dovoljna konkretna) na konkretna pitanja dobili smo sledeći uopšteni odgovor:
„Sadržaji datih predmeta propisani su Planom i programom udžbenika, što se odnosi i na sadržaje nacionalnih čitanki, u kojim će oni biti objedinjeni u celinu, u funkciji ispunjenja zahteva iz Zakona o udžbenicima.
Kao što smo naveli u prethodnim izjavama, sve se odvija u skladu s planom u zadatim rokovima, što se odnosi na sve aspekte izdavanja dela – infrastrukturu, resurse i rad na rukopisu.“
U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja nisu nadležni za sadržaj nacionalne čitanke.
Kako za „Vreme“ kaže Tatjana Mišović, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika „nacionalna čitanka je nov i zahtevan udžbenik i logično je da se radi sporije od drugih. Inače, ne pravi se poseban program za nacionalnu čitanku, nego se usklađuje sa postojećim. Zavod nas ne treba da konsultuje prilikom izrade nacionalne čitanke, mi samo čekamo da nam njihov udžbenik stigne na odobrenje. Zavod za udžbenike kreira udžbenike, a mi ih odobravamo, vodimo računa da li su u skladu sa nastavnim programom.“
Ovako je po Zakonu o udžbenicima. Takođe, po tom Zakonu je i da finalnu reč o udžbeniku ima ministar. Ne neko stručno telo, nego ministar. Plan udžbenika za osnovno i srednje obrazovanje, na predlog ZUOV-a i Nacionalnog prosvetnog saveta, donosi ministar, a po istoj proceduri on i odobrava rukopis.
Zvanični početak
Sve ovo oko nacionalne čitanke zvanično je počelo prvog marta 2021. godine kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio da je sa Brankom Ružićem tadašnjim prvim potpredsednikom Vlade i ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dogovorio da ministarstvo i Vlada Srbije počnu izmenu dva zakona kako bi se stvorili uslovi da država sačini udžbenike za osnovnu i srednju školu za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju.
Vučić je na Instagram nalogu „buducnostsrbijeav“ naveo da je imao važan razgovor sa Ružićem o, kako je naglasio, „jednoj od najvažnijih tema za našu Srbiju“. On je dodao da „ovi najznačajniji udžbenici moraju da budu deo srpskog izdavaštva i posao od najvišeg javnog interesa“.
Ovim dogovorom je omogućeno da država sačinjava udžbenike za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju. Cilj tog dogovora je obezbeđivanje uslova da „sadržaji udžbenika za predmete koji su važni za naš nacionalni identitet budu pažljivo birani“.
