Duge liste čekanja, „sagorevanje“ na poslu, nedovoljno obrazovan kadar, preveliki broj zaposlenih u administraciji problemi su sa kojima se suočava zdravstveni sistem
Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ na kraju 2022. godine u Srbiji je doktora medicine bilo je 20.585, među kojima lekara specijalista 13.194.
Zdravstveni radnici često navode da je nedostatak kadrova u zdravstvenom sistemu ključan problem iz koga proizilaze svi ostali problemi – od dugih lista čekanja na operacije, preko otkazivanja operacija, do „sagorevanja“ radnika zbog pevelikog obima posla.
Gostujući na televiziji N1 predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Radica Ilić je rekla da oni već 20 godina upozoravaju šta će se dogoditi, ali bezuspešno.
Navodi da vlast, kako ova tako i prethodna, donosi zakone koji diskriminišu i lekare i medicinske sestre, ali i da je problem što ima sve manje školovanih medicinskih sestara.
Profesor Medicinskog fakulteta Draga Delić ukazuje da su zdravstveni radnici sve opterećeniji, jer ih je sve manje, te da zbog toga jedan lekar na dežurstvu pregleda i po 70 pacijenta. To dovodi do toga da su liste čekanja sve duže.
Kao suštinski najveći problem ističe „partijsko zapošljavanje“.
Sve više činovnika
Ilić je navela i podatak da je pre 10 godina bilo zaposleno oko 120.000 zdravstevnih radnika, da ih sada ima oko 133.000, ali lekara i sestara sve manje. Kaže da je problem sve veće zapošljavanje u administartivnom sektoru, pa je tako, na primer, u Zdravstvenom centru u Aranđelovcu zaposleno sedmoro ekonomskih tehničara.
Dodaje da plata medicinskih sestara u primarnoj zaštiti iznosi 76.000 dinara, a u sekundarnoj, sa svim toplim obrocima, prekovremenim radom i različitim smenama, 95.000 dinara.
Jedinu opciju koju Radica Ilić vidi za sebe je „odlazak“, jer ni u privatnoj praksi „nisu najbolji uslovi“. Kaže da medicinske sestre koje rade u privatnom sektoru kada dođu na posao “ne znaju kada će da odu kući”.
Greške i odgovornost
Dragan Delić je rekao da postoji veliki broj operacija, ali da ne postoje elementarne mogućnosti da se to sve uradi dobro, pa tako nastaju greške koje pripisuje zdravstvenom sistemu.
“Ne možete da napravite samo nove bolnice, kako da rade ako nemate kompetentan kadar”, rekao je on i dodao da država ima novac, samo je pitanje preraspodele tih sredstava.
Dodaje i da deo krivice snose i lekari i sestre, jer glavna medicinska sestra „daje harmoniju odeljenju“, sestre su stalno sa bolesnicima pa tako i sugerišu doktorima kako su pacijenti.
Zato je važno da medicinske sestre budu školovane i stručne, da mogu da pruže i prvu pomoć, primete neke promene i drugo.
Konačno, Dragan Delić kaže da je potrebno tri do pet godina da bi se ceo zdravstveni sitem proemnio, a da bi prvi korak ka tom cilju trebalo da bude sastanak svih koji odlučuju o tome radi dogovora o hronologiji stvari.
Novinar Predrag Ćurčija bio je deo spora protiv biznismena Vladimir Vrbaški koji je trajao osam godina. Iako je Apelacioni sud presudio u njegovu korist, troškovi i dalje nisu pokriveni
Milan Knežević reagovao je na izjavu crnogorskog premijera Milojka Spajića o zalihama naftnih derivata, ističući da u Crnoj Gori ima više droge nego goriva
Sud u Novom Sadu smanjio je odštetu dosuđenu članovima porodice jednog od nastradalih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Umesto pet miliona dinara, sud je presudio da se isplati 3,5 miliona dinara, uz zakonsku kamatu
Kako se novosadski Spens našao na listi mesta zatočenja hrvatskih zarobljenika tokom rata devesetih, objašnjavaju za „Vreme“ stručnjaci koji se decenijama bave ratnim zločinima. I zašto su ova mesta i danas polje takmičenja u raspirivanju mržnje
Rekonstrukcija Opšte bolnice u Smederevskoj Palanci počela je 2020. uz obećanje da će za tri godine nastati jedna od najmodernijih bolnica u ovom delu zemlje. Šest godina kasnije, predsednik Srbije poredi je s javnim toaletom
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
