Duge liste čekanja, „sagorevanje“ na poslu, nedovoljno obrazovan kadar, preveliki broj zaposlenih u administraciji problemi su sa kojima se suočava zdravstveni sistem
Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ na kraju 2022. godine u Srbiji je doktora medicine bilo je 20.585, među kojima lekara specijalista 13.194.
Zdravstveni radnici često navode da je nedostatak kadrova u zdravstvenom sistemu ključan problem iz koga proizilaze svi ostali problemi – od dugih lista čekanja na operacije, preko otkazivanja operacija, do „sagorevanja“ radnika zbog pevelikog obima posla.
Gostujući na televiziji N1 predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Radica Ilić je rekla da oni već 20 godina upozoravaju šta će se dogoditi, ali bezuspešno.
Navodi da vlast, kako ova tako i prethodna, donosi zakone koji diskriminišu i lekare i medicinske sestre, ali i da je problem što ima sve manje školovanih medicinskih sestara.
Profesor Medicinskog fakulteta Draga Delić ukazuje da su zdravstveni radnici sve opterećeniji, jer ih je sve manje, te da zbog toga jedan lekar na dežurstvu pregleda i po 70 pacijenta. To dovodi do toga da su liste čekanja sve duže.
Kao suštinski najveći problem ističe „partijsko zapošljavanje“.
Sve više činovnika
Ilić je navela i podatak da je pre 10 godina bilo zaposleno oko 120.000 zdravstevnih radnika, da ih sada ima oko 133.000, ali lekara i sestara sve manje. Kaže da je problem sve veće zapošljavanje u administartivnom sektoru, pa je tako, na primer, u Zdravstvenom centru u Aranđelovcu zaposleno sedmoro ekonomskih tehničara.
Dodaje da plata medicinskih sestara u primarnoj zaštiti iznosi 76.000 dinara, a u sekundarnoj, sa svim toplim obrocima, prekovremenim radom i različitim smenama, 95.000 dinara.
Jedinu opciju koju Radica Ilić vidi za sebe je „odlazak“, jer ni u privatnoj praksi „nisu najbolji uslovi“. Kaže da medicinske sestre koje rade u privatnom sektoru kada dođu na posao “ne znaju kada će da odu kući”.
Greške i odgovornost
Dragan Delić je rekao da postoji veliki broj operacija, ali da ne postoje elementarne mogućnosti da se to sve uradi dobro, pa tako nastaju greške koje pripisuje zdravstvenom sistemu.
“Ne možete da napravite samo nove bolnice, kako da rade ako nemate kompetentan kadar”, rekao je on i dodao da država ima novac, samo je pitanje preraspodele tih sredstava.
Dodaje i da deo krivice snose i lekari i sestre, jer glavna medicinska sestra „daje harmoniju odeljenju“, sestre su stalno sa bolesnicima pa tako i sugerišu doktorima kako su pacijenti.
Zato je važno da medicinske sestre budu školovane i stručne, da mogu da pruže i prvu pomoć, primete neke promene i drugo.
Konačno, Dragan Delić kaže da je potrebno tri do pet godina da bi se ceo zdravstveni sitem proemnio, a da bi prvi korak ka tom cilju trebalo da bude sastanak svih koji odlučuju o tome radi dogovora o hronologiji stvari.
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Pod pritiskom vlasti, univerziteti u Srbiji prelaze na onlajn nastavu, blokade traju, a Nacionalno telo za akreditaciju ostaje bez članova. To je ono telo koje je fakultetima u blokadi pretilo oduzimanjem akreditacije. Da li se ostavke zaista podnose iz „ličnih razloga“
Tužbe koje imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore jesu SLAPP tužbe, a Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene ovim tužbama
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
