Novi modni trend „mob wife” zapalio je društvene mreže poslednjih meseci.
Estetika „žene mafijaša” crpi inspiraciju iz glamuroznog i prepoznatljivog izgleda žena povezanih s mafijaškim svetom, posebno iz filmskih i televizijskih ostvarenja.
Prošlogodišnji trend „čiste devojke“ koji je promovisao tihi luksuz sa scene su izgurali glamur i drama.
Dok je novi trend sve popularniji u svetu, devojke sa Balkana tvrde da sa našeg podneblja izgled „žene mafijaša“ nikada nije ni iščezao.
Ikone ovog stila su likovi žena mafijaša, poput supruge Tonija Soprana, glavnog lika u seriji koja govori o italijanskoj mafiji u Njujorku, Mišel Fajfer u Licu sa ožiljkom (Scarface) i Šeron Stoun u Kazinu.
Popularno i prolazno
Nekoliko ključnih elemenata definiše „mob wife” estetiku.
Krzeni kaputi u prvom planu, naglašene ženstvene siluete i luksuzne tkanine. Tu su i bujne frizure, jaka šminka i dugi nokti. Uz luksuzne modne dodatke, poput masivnog zlatnog nakita i animal printa.
Oznaka #mobwife je za kratko vreme dobila više od 100 miliona pregleda, bezbroj tutorijala kako postići izgled žene mafijaša, a pokrenula se i debata i o glorifikovanju organizovanog kriminala.
Stručnjak za digitalne medije i društvene mreže Nikola Ristić kaže za „Vreme” da je uticaj ovih tredova na mlade veliki, ali da to nije ništa novo, samo se sada plasira u okviru društvenih mreža.
„Ono što bi trebalo da razumeju i starije generacije je da oni imaju isti uticaj kao što su nekada pevači, voditelji, novinarke ili glumice imali. Influenser kao kategorija je u okviru društvenih mreža, ali mi smo u suštini imali influensere samo u tradicionalnim medijima”, kaže Ristić.
Objašnjava da ne možemo znati sa sigurnošću da li ovakve stvari neko osmisli ili se one slučajno pokrenu, ali da određene kompanije svakako iskoriste prednosti trenda, kao što je u ovom slučaju, industrija krzna.
Opasne poruke
No, ključni aspekt „mob wife” estetike je poruka koju šalje. Modni sručnjaci širom sveta prodaju ovaj izgled “ženama koje se prikazuju kao samostalne, samouverene osobe koje znaju šta žele”, no ženi je u ovom kontekstu oduzeta individualnost i originialnost.
Ona je žena nekog veoma uticajnog i opasnog čoveka.
„Ljudi iz moje struke često apeluju na influensere da budu svesni svog uticaja, jer bez obrzira čija je ideja ili krivica negativni uticaj ovakvih pojava postoji. Ovde ima nekoliko apsekata negativnog uticaja. Negativan uticaj na životnu sredinu, a onda i socijalni uticaj na decu i mlade. Njima se šalje poruka da treba da žive na taj način, a da, ako to ne rade, njihov život nije dovoljno vredan”, kaže Ristić.
Dodaje da je zato neophodno raditi na konstantoj edukaciji ljudi koji se bave ovim poslom, odnosno influenserima.
„Uprkos velikoj popularnosti apsurd je to što veću pažnju neki trend dobije, on brže i prolazi. Veći razlog za brigu je to što smo postali globalna zajednica u kojoj se nešto ovako vrlo lako primi. Pa zato, kao i uvek, treba raditi više na uzroku nego na posledicama”, zaključuje Ristić.
