Dario Rosi, čiji sin ima autizam, za „Vreme” kaže da deci i starijima sa autizmom u Srbiji treba štošta, a ne delfinarijum koji predsednik Vučić najavljuje kao bi „zasenjivao prostotu”
U ponedeljak se predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio naciji. Među svim pitanjima predsednik je najavio i izgradnju delfinarijuma u okviru specijalizovane izložbe EKSPO 2027. Razlog tome, rekao je predsednik, je taj što su dobili preporuku Ministarstva zdravlja da dovedu „te terapeutske delfine koji bi mogli sa našom decom (koja imaju autizam) da rade”.
„Kažu da ništa bolje ne utiče na decu sa autizmom i sličnim bolestima nego terapeutski delfini“, naglasio je Vučić.
Dario Rosi predsednik Udruženja „Autizam – pravo na život” i otac mladića sa autizmom za „Vreme” kaže da sumnja da je predsednikova izjava upućena roditeljima dece sa autizmom i stručnoj javnosti.
„Mene kao roditelja odraslog deteta sa autizmom od 21 godine i nekoga ko ima iskustva u bavljenju problematikom autizma i ne pogađa. Jednostavno mi roditelji starije dece smo oguglali i naslušali se tako nečega”, naveo je Rosi.
I dodao: „Pretpostavljam da je lepo plivati sa delfinima i da je to jedno lepo iskustvo koje bi se moglo obezbediti deci sa autizmom kada bi ona imala nešto drugo uređeno. Međutim, ovaj sistem i ova država osatvlja osobe sa autizmom i decu sa autizmom u moru ničega“, naglašava Rosi.
Šta suštinski nedostaje
Naš sagovornik objašnjava da ono što suštinski fali jesu nedostaci po pitanju dijagnostike, po pitanju ranih intervencija, tretmana, zastarelih specijalnih škola koje je trebalo pre dve decenije reformisati. Ni inkluzija nije zaživela, imamo manjak ličnih pratilaca po Srbiji, ne postoje personalni asistenti za osobe sa psihosocijalnim invaliditetom uopšte, nema stanovanja uz podršku i ne postoji još niz usluga, servisa i pomoći koje bi morao odrediti sistem.
„Ono što bi u osnovi trebalo biti ključan dokument o autizmu u Srbiji jesu Smernice za skrining, dijagnostiku i intervencije kod dece i odraslih sa poremećajem iz spektra autizma. To je jedan dokument koji bi morao biti ključni jer za sada nemamo bolji, a izdalo ga je Ministarstvo zdravlja 2018. godine. Baš u tom dokumentu u jednoj tabeli koja se bavi alternativnim metodama piše da intervencije bazirane na primeni životinja spadaju među nedovoljnim i nejasnim dokazima o efikasnosti“, objašnjava naš sagovornik.
Dodaje da je predsednikova izjava u suprotnosti sa onim što je njegovo ministarstvo, a tada je kao i sada bio ministar Lončar, propisalo u vezi tretmana metoda koje se primenjuju u radu sa decom sa autizmom.
Šta sistem nudi
Ono što je do sada sistem nudio, kaže Rosi, umesto redovnih stvari koje bi trebalo da budu zakon roditelj-negovatelj, pomoći porodici, umesto registra (koji je važan kako bi se sprovela bolja zdravstvena, socijalna i obrazovna politika), ponudili su terapeutskog psa u jednoj bolnici u Beogradu.
Odvojeni prostor, nastavlja naš sagovornik, nazvan je Centrom za autizam gde je napravljena soba za autizam koja je već 25 godina prevaziđeno terapeutsko sredstvo.
„Odredili su jednog terapeutskog psa pod imenom Laza, pa su rekli kako, eto, ima noviteta“, naglasio je Rosi.
Autizam nije bolest
Još nešto što se često javlja, a u vezi je sa autizmom, a i sam predsednik je pomenuo jeste to da je autizam bolest.
„Autizam nije bolest te se shodno tome ne leči. Autizam je neurorazvojni poremećaj koji traje celog života i koji može uz ozbiljan pristup, primenu tretmana dovesti do funkcionalnog stanja. Umesto jednog ozbiljnog pristupa, određivanja prioriteta, mi mažemo oči raznoraznim izjavama javnosti i zasenjujemo prostotu“, zaključio je Dario Rosi.
Posle urušavanja plafona u učionici u OŠ „Karađorđe“ u Saranovu posle renoviranja, istraga otkrila sumnje na lažiranu dokumentaciju, neispunjene uslove za izvođenje radova i višemilionsku štetu po budžet
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Kako su sa Vikipedije trajno banovani pojedini srpski desničari, šta su skrivili i koji im je bio cilj
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
