Dario Rosi, čiji sin ima autizam, za „Vreme” kaže da deci i starijima sa autizmom u Srbiji treba štošta, a ne delfinarijum koji predsednik Vučić najavljuje kao bi „zasenjivao prostotu”
U ponedeljak se predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio naciji. Među svim pitanjima predsednik je najavio i izgradnju delfinarijuma u okviru specijalizovane izložbe EKSPO 2027. Razlog tome, rekao je predsednik, je taj što su dobili preporuku Ministarstva zdravlja da dovedu „te terapeutske delfine koji bi mogli sa našom decom (koja imaju autizam) da rade”.
„Kažu da ništa bolje ne utiče na decu sa autizmom i sličnim bolestima nego terapeutski delfini“, naglasio je Vučić.
Dario Rosi predsednik Udruženja „Autizam – pravo na život” i otac mladića sa autizmom za „Vreme” kaže da sumnja da je predsednikova izjava upućena roditeljima dece sa autizmom i stručnoj javnosti.
„Mene kao roditelja odraslog deteta sa autizmom od 21 godine i nekoga ko ima iskustva u bavljenju problematikom autizma i ne pogađa. Jednostavno mi roditelji starije dece smo oguglali i naslušali se tako nečega”, naveo je Rosi.
I dodao: „Pretpostavljam da je lepo plivati sa delfinima i da je to jedno lepo iskustvo koje bi se moglo obezbediti deci sa autizmom kada bi ona imala nešto drugo uređeno. Međutim, ovaj sistem i ova država osatvlja osobe sa autizmom i decu sa autizmom u moru ničega“, naglašava Rosi.
Foto: Medija centarDario Rosi
Šta suštinski nedostaje
Naš sagovornik objašnjava da ono što suštinski fali jesu nedostaci po pitanju dijagnostike, po pitanju ranih intervencija, tretmana, zastarelih specijalnih škola koje je trebalo pre dve decenije reformisati. Ni inkluzija nije zaživela, imamo manjak ličnih pratilaca po Srbiji, ne postoje personalni asistenti za osobe sa psihosocijalnim invaliditetom uopšte, nema stanovanja uz podršku i ne postoji još niz usluga, servisa i pomoći koje bi morao odrediti sistem.
„Ono što bi u osnovi trebalo biti ključan dokument o autizmu u Srbiji jesu Smernice za skrining, dijagnostiku i intervencije kod dece i odraslih sa poremećajem iz spektra autizma. To je jedan dokument koji bi morao biti ključni jer za sada nemamo bolji, a izdalo ga je Ministarstvo zdravlja 2018. godine. Baš u tom dokumentu u jednoj tabeli koja se bavi alternativnim metodama piše da intervencije bazirane na primeni životinja spadaju među nedovoljnim i nejasnim dokazima o efikasnosti“, objašnjava naš sagovornik.
Dodaje da je predsednikova izjava u suprotnosti sa onim što je njegovo ministarstvo, a tada je kao i sada bio ministar Lončar, propisalo u vezi tretmana metoda koje se primenjuju u radu sa decom sa autizmom.
Ono što je do sada sistem nudio, kaže Rosi, umesto redovnih stvari koje bi trebalo da budu zakon roditelj-negovatelj, pomoći porodici, umesto registra (koji je važan kako bi se sprovela bolja zdravstvena, socijalna i obrazovna politika), ponudili su terapeutskog psa u jednoj bolnici u Beogradu.
Odvojeni prostor, nastavlja naš sagovornik, nazvan je Centrom za autizam gde je napravljena soba za autizam koja je već 25 godina prevaziđeno terapeutsko sredstvo.
„Odredili su jednog terapeutskog psa pod imenom Laza, pa su rekli kako, eto, ima noviteta“, naglasio je Rosi.
Autizam nije bolest
Još nešto što se često javlja, a u vezi je sa autizmom, a i sam predsednik je pomenuo jeste to da je autizam bolest.
„Autizam nije bolest te se shodno tome ne leči. Autizam je neurorazvojni poremećaj koji traje celog života i koji može uz ozbiljan pristup, primenu tretmana dovesti do funkcionalnog stanja. Umesto jednog ozbiljnog pristupa, određivanja prioriteta, mi mažemo oči raznoraznim izjavama javnosti i zasenjujemo prostotu“, zaključio je Dario Rosi.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U Evropskoj uniji jedan pedijatar dolazi na 600 do 1000 dece, dok je u Srbiji taj odnos 1700 dece na jednog pedijatra. Problem i što su doktori za decu neravnomerno raspređeni, kaže za „Vreme“ prof. dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije
Na skupštini u Kragujevcu izabran je novi Upravni i Nadzorni odbor Asocijacije onlajn medija (AOM), a za njegovog predsednika novinar „Vremena“ Nedim Sejdinović. Najavljena je jača podrška nezavisnim medijima i digitalnoj bezbednosti
Zbog provale nasilja i kriminala u Čačku mnogi prave porođenja sa devedestim godinama. Policija i tužilaštvo se uglavnom ne izjašnjavaju, a građani strepe za svoju bezbednost
Situacija za profesore i studente na Kosovu je katastrofalna i tragična, a ako se kosovski Zakon o strancima dosledno primeni postoji bojazan da će se Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici ugasiti, rečeno je na tribini studenata u blokadi ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
