Nadležna komisija donela je odluku da Hale 2 i 3 Beogradskog sajma ipak budu sačuvane, uprkos prvobitnoj odluci da budu porušene u svrhe proširenja Beograda na vodi
Pored Hale 1 koja je zaštićeni spomenik kulture, biće sačuvane i hale 2 i 3 Beogradskog sajma, ali će dobiti novu namenu, piše N1.
Tako je odlučila Komisija za javni uvid u Nacrt izmena i dopuna prostornog plana projekta „Beograd na vodi“ na onlajn javnoj sednici u sredu (30. jul), i time delimično usvojila primedbu koja se odnosi na prostor Beogradskog sajma.
Nova namena
Marija Penezić iz kolektiva „Ministarstvo prostora“ rekla je za N1 da je na sednici rečeno da će hale 2 i 3 biti prenamenjene u druge javne svrhe, „uzimajući u obzir ekonomsku opravdanost“.
Za prenamenu ovih objekata biće raspisan arhitektonski konkurs, precizirano je na sednici.
Celokupan prostor na kom se danas nalazi Beogradski sajam, ostaje u obuhvatu proširenja naselja „Beograd na vodi“.
Namera vlasti je da Beogradski sajam, po završetku međunarodne izložbe EXPO 2027, bude preseljen u hale u Surčinu koje se trenutno grade za potrebe te manifestacije.
Moguće brojne izmene u konačnom planu
Iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) za N1 su upozorili da nakon ove sednice sledi zatvorena sednica Komisije za planove, na kojoj će komisija dati konačne odgovore i sačiniti zapisnik i izveštaj o javnom uvidu.
Zato je moguće da će se u finalnoj verziji plana dosta toga izmeniti, poput odluke o očuvanju Hala 2 i 3.
Nacrtom izmena i dopuna prostornog plana za „Beograd na vodi“ bilo je prvobitno predviđeno rušenje celog kompleksa Beogradskog sajma, izuzev Hale 1. Ona bi, prema ranijim najavama predstavnika vlasti, trebalo da bude transformisana u višenamenski objekat kulture sa operskom dvoranom.
U prostorjima Agencije za prostorno planiranje danas (30. jul) se održava onlajn rasprava o Prostornom planu za širenje Beograda na vodi, uz istovremene proteste studenata, zborova građana i predstavnika opozicionih stranaka.
Predstavnici vlasti su se, prema njihovim rečima, odlučili za onlajn raspravu kako bi u najvećoj mogućoj meri isključili javnost.
Izvor: N1
Davor Macura našao se u žiži javnosti nakon što je objavljena vest da će Beograđani od ovog meseca račune za struju uplaćivati na račun u njegovoj Alta banci, umesto na trezorski račun. Iako možda najpoznatija, Alta banka nije jedina firma ovog biznismena bliskog SNS-u. Macura, naime, u svom vlasništvu ima još najmanje 13 firmi
Beograđani su u sredu (30. jul) poslednji put bili u prilici da vide staru zelenu konstrukciju nad rekom Savom. Most je uklonjen, a šta će dalje sa njim biti - zasad je nepoznanica
Pretplatite se na „Vreme“ do polovine avgusta i platite barem 20 odsto manje. U zla vremena po novinarstvo, redakcija polaže nade u svoje čitaoce
Glavni skandal u prorežimskim medijima trenutno je pitanje koje je brucoše sačekalo na prijemnom ispitu na Filozofskom fakultetu u Beogradu: „Koji su zahtevi studenata u blokadi?“
Tri decenije od „Oluje“ i pada Krajine, mnogi prognanici nikada nisu zapravo napustili onu kolonu. Kako je to bilo i kako je danas? To je naslovna tema novog „Vremena“
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Višeminutno izlivanje predsednikovog gneva na građane Novog Pazara nije ništa drugo, do poslednji trzaj jedne poražene politike čoveka koji misli da je država, a zapravo je ćacilend
Da li iko veruje, osim možda Vučića, da bi čistka tužilaca i sudija uspela? Da li on zaista veruje da može da pronađe dovoljan broj Bokana, jer, ako ćemo pravo, Bokan je ipak biser među biserima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
