U anketi koju je sprovela Evropska komisija, samo 44% ispitanika iz Beograda reklo je da je zadovoljno uslugama javnog saobraćaja. Kada je reč o regionu Balkana, u takvom stavu prema gradskom prevozu Beograđani nisu usamljeni
Manje od polovine stanovnika Beograda, tačnije 44%, zadovoljno je javnim saobraćajem, otkriva izveštaj Evropske komisije o kvalitetu života u gradovima Evrope iz 2023. godine, piše Klima101.
Po tome sudeći, čak 56% Beograđana nije zadovoljno uslugama gradskog prevoza.
Sa druge strane, gotovo svi učesnici ankete iz Ciriha, čak 95%, izrazili su zadovoljstvo javnim saobraćajem. Dominantno pozitivna osećaja zabeležena su i među Bečlijama (91% anketiranih navelo je da je zadovoljno), kao i u Roterdamu u Holandiji (89%) i u Helsinkiju u Finskoj (89%).
Ali naša prestonica ne zaostaje samo za ovim blistavim primerima…
U proseku, oko sedam od deset stanovnika evropskih gradova zadovoljno je gradskim prevozom, dok je u Beogradu to znatno manje – oko četiri od deset.
Učesnici istraživanja beogradski prevoz nisu preterano dobro ocenili kada su u pitanju bezbednost, dostupnost, učestalost i pouzdanost. Konkretno, manje njih je zadovoljno ovim kategorijama u odnosu na stanovnike ostalih gradova.
Nije ništa bolje ni u regionu
Uprkos tome, mi nismo neslavni šampion na Balkanu. Ta titula pripala je Tirani gde se manje od trećine ispitanika, tek 29%, izjasnilo zadovoljnim javnim saobraćajem.
Izgleda da u našem regionu gradski prevoz pretežno ne ispunjava očekivanja i potrebe korisnika: među deset gradova Evrope sa najmanjim procentualnim zadovoljstvom javnim saobraćajem plasiralo se pet balkanskih prestonica.
Pored Beograda i Tirane, to su Bukurešt (54%), Skopje (47%) i Podgorica (37%).
Iako smo se našli na strani spektra koja deluje manje zadovoljno (ili možda čak nezadovoljno gradskim prevozom), to ne znači da se ne vozimo beogradskim autobusima, tramvajima i trolama. Pedeset četiri odsto anketiranih iz Beograda koristi gradski prevoz što nas je dovelo među deset deset gradova sa najvećim procentima korisnika.
Ubedljivi rekorder na tom polju jeste glavni grad Češke: među stanovništvom Praga, korisnici usluga javnog saobraćaja zauzimaju udeo od 71%.
Zadovoljstvo gradskim prevozom u snažnoj je vezi sa sveokupnim zadovoljstvom ljudi u gradu, navodi se u izveštaju. Na tom polju Beograd jeste naizgled performirao bolje, sa preko dve trećine ispitanika zadovoljnih životom (69%), ali glavni grad Srbije i dalje se našao među deset evropskih gradova sa najmanjim zadovoljstvom.
Samo 20 odsto Beograđana pešači
Gradski prevoz posmatra se kao jedan od lekova za mnoge boljke savremenih gradova: od saobraćajnih gužvi preko zagađenja vazduha do štetnih emisija.
Ali on je samo deo jedne šire priče koja se zove održiva mobilnost, a u koju spadaju i vožnja bicikla i pešačenje.
Kada je reč o ova dva vida kretanja, oni u Beogradu nisu mnogo zastupljeni.
Bicikl vozi svega 6% stanovnika što bi moglo da se pripiše manjku biciklističke infrastukture, a jedini lošiji skor sa tek 5% ostvario je Rim. Tipičnim danima, pešači nešto manje od četvrtine Beograđana (21%), a ovaj rezultat nas je doveo na deseto mesto evropskih gradova sa najmanjom zastupljenošću pešačenja.
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Pod pritiskom vlasti, univerziteti u Srbiji prelaze na onlajn nastavu, blokade traju, a Nacionalno telo za akreditaciju ostaje bez članova. To je ono telo koje je fakultetima u blokadi pretilo oduzimanjem akreditacije. Da li se ostavke zaista podnose iz „ličnih razloga“
Tužbe koje imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore jesu SLAPP tužbe, a Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene ovim tužbama
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
