Manje od polovine stanovnika Beograda, tačnije 44%, zadovoljno je javnim saobraćajem, otkriva izveštaj Evropske komisije o kvalitetu života u gradovima Evrope iz 2023. godine, piše Klima101.
Po tome sudeći, čak 56% Beograđana nije zadovoljno uslugama gradskog prevoza.
Sa druge strane, gotovo svi učesnici ankete iz Ciriha, čak 95%, izrazili su zadovoljstvo javnim saobraćajem. Dominantno pozitivna osećaja zabeležena su i među Bečlijama (91% anketiranih navelo je da je zadovoljno), kao i u Roterdamu u Holandiji (89%) i u Helsinkiju u Finskoj (89%).
Ali naša prestonica ne zaostaje samo za ovim blistavim primerima…
U proseku, oko sedam od deset stanovnika evropskih gradova zadovoljno je gradskim prevozom, dok je u Beogradu to znatno manje – oko četiri od deset.
Učesnici istraživanja beogradski prevoz nisu preterano dobro ocenili kada su u pitanju bezbednost, dostupnost, učestalost i pouzdanost. Konkretno, manje njih je zadovoljno ovim kategorijama u odnosu na stanovnike ostalih gradova.
Nije ništa bolje ni u regionu
Uprkos tome, mi nismo neslavni šampion na Balkanu. Ta titula pripala je Tirani gde se manje od trećine ispitanika, tek 29%, izjasnilo zadovoljnim javnim saobraćajem.
Izgleda da u našem regionu gradski prevoz pretežno ne ispunjava očekivanja i potrebe korisnika: među deset gradova Evrope sa najmanjim procentualnim zadovoljstvom javnim saobraćajem plasiralo se pet balkanskih prestonica.
Pored Beograda i Tirane, to su Bukurešt (54%), Skopje (47%) i Podgorica (37%).
Iako smo se našli na strani spektra koja deluje manje zadovoljno (ili možda čak nezadovoljno gradskim prevozom), to ne znači da se ne vozimo beogradskim autobusima, tramvajima i trolama. Pedeset četiri odsto anketiranih iz Beograda koristi gradski prevoz što nas je dovelo među deset deset gradova sa najvećim procentima korisnika.
Ubedljivi rekorder na tom polju jeste glavni grad Češke: među stanovništvom Praga, korisnici usluga javnog saobraćaja zauzimaju udeo od 71%.
Zadovoljstvo gradskim prevozom u snažnoj je vezi sa sveokupnim zadovoljstvom ljudi u gradu, navodi se u izveštaju. Na tom polju Beograd jeste naizgled performirao bolje, sa preko dve trećine ispitanika zadovoljnih životom (69%), ali glavni grad Srbije i dalje se našao među deset evropskih gradova sa najmanjim zadovoljstvom.
Samo 20 odsto Beograđana pešači
Gradski prevoz posmatra se kao jedan od lekova za mnoge boljke savremenih gradova: od saobraćajnih gužvi preko zagađenja vazduha do štetnih emisija.
Ali on je samo deo jedne šire priče koja se zove održiva mobilnost, a u koju spadaju i vožnja bicikla i pešačenje.
Kada je reč o ova dva vida kretanja, oni u Beogradu nisu mnogo zastupljeni.
Bicikl vozi svega 6% stanovnika što bi moglo da se pripiše manjku biciklističke infrastukture, a jedini lošiji skor sa tek 5% ostvario je Rim. Tipičnim danima, pešači nešto manje od četvrtine Beograđana (21%), a ovaj rezultat nas je doveo na deseto mesto evropskih gradova sa najmanjom zastupljenošću pešačenja.
