Aktivistkinja inicijative „Moj glas, moj izbor“ Tea Daucenberg izjavila je FoNetu da skoro 20 miliona žena u Evropi nema pravo na bezbedan abortus, zbog čega je pokrenuta peticija da se državljankama Evropske unija (EU) omogući da abortus izvrše besplatno u nekoj drugoj državi članici, ako to ne mogu da učine u matičnoj zemlji.
Ona je u serijalu razgovora „Stigma“ precizirala da je inicijativa pokrenuta u Sloveniji, gde je to učinila organizacija „Institut 8. mart“, a da su potom, sa ciljem prikupljanja milion potpisa, krenule akcije po drugim državama članicama. Ukoliko se ti potpisi predaju evropskim institucijama, Evropskom parlamentu, i peticija se izglasa, objašnjava Daucenberg, državljanke Poljske ili Malte, u kojima je abortus ilegalan, mogle bi bezbedan pobačaj besplatno i legalno da obave u nekoj od država članica EU gde je to dozvoljeno.
Kako je istakla, u tom slučaju će postupak biti finansiran evropskim novcem, odnosno države koje će na to pristati, dobiće novac iz fondova EU.
Neprihvatljivo stanje
Neprihvatljivo je da žene snose finansijski teret, jer abortus nije besplatan. Neprihvatljivo je da su žene prinuđene da putuju hiljadama kilometara ili traže opasne alternative, jer ginekolozi zbog prigovora savesti ne žele da izvode abortuse, obrazloženje je inicijative „Moj glas, moj izbor“.
Daucenberg je rekla da je za odlučivanje o toj inicijativi potrebno da sedam država članica EU učestvuje sa određenim brojem potpisa, koji je proporcionalan broju stanovnika i naglasila da je do sada od aprila prikupljeno pola miliona potpisa. U Sloveniji to ide dobro, isto u Hrvatskoj, posebno kada se tome pridružila pevačica Severina, naglasila je ona i dodala da u Nemačkoj i Francuskoj takođe akcija ide dobro, ali u Belgiji slabije.
Prema njenim rečima, plan je bio da se potpisi skupe do evropskih izbora 9. juna, ali se to nažalost nije dogodilo. Biće malo kasnije, uverena je Daucenberg.
Da li se u Srbiji plaća abortus
U Srbiji je postupak abortusa regulisan Zakonom o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama. Prema ovom zakonu, svaka ginekološka klinika u Srbiji u obavezi je da pruži uslugu namernog prekida trudnoće, odnosno na lični zahtev žene, ukoliko nije prešla desetu gestacijsku nedelju.
Ovaj zahvat nije pokriven zdravstvenim osiguranjem, osim ukoliko se prekid trudnoće ne vrši iz nekog opravdanog zdravstvenog problema.
U državnim zdravstvenim ustanovama, ovu intervenciju pacijentkinje u zavisnosti od dodatnih pregleda plaćaju od 15.000 do 17.000 dinara, a u privatnim i više od 300 evra.
Na sve ovo treba dodati i troškove oporavka, ženama se posle ove intervencije uglavnom prepisuju antibiotici, vitamini i drugi lekovi prema preporuci lekara.
Statistika prekida trudnoće
Uprkos velikom izboru sredstava za kontracepciju, u Srbiji se u državnim ustanovama godišnje obavi, zvanično, više od 10.000 abortusa.
„Prema objavljenim podacima u okviru Zdravstveno-statističkog godišnjaka Republike Srbije za 2022. godinu, registrovano je ukupno 11.306 prekida trudnoće, od čega je 8.090 medicinskih pobačaja, 891 spontanih prekida trudnoće, dok je 160 prekida trudnoće iz drugih razloga“, navode iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.
Uprkos ustaljenom mišljenju da se na abortus najčešće odlučuju mlade devojke, statistika pokazuje da nije tako. Iz Batuta kažu da je u Srbiji tokom 2022. godine registrovan samo jedan slučaj prekida trudnoće kod žene mlađe od 15 godina, dok je u grupi žena starijih od 55 godina evidentiran takođe jedan abortus.
U starosnoj dobi grupe žena od 35 do 44 godine, obavljeno je 4.276 prekida trudnoća.
„Ovo je starosna grupa u kojoj je zabeležen najveći broj prekida trudnoća. U ovoj grupi žena 483 (11,30 odsto) je u braku, a 956 (22,36 odsto) je nepoznatog bračnog statusa. Najveći broj prekida trudnoće odigrao se do desete nedelje starosti ploda, ukupno 4.043“, navode iz Batuta.
SPC protiv „čedomortstva“
Iako je u Srbiji abortus legalan zahvat, ovo je i dalje kontroverzno pitanje u društvu. Negativan stav prema abortusu više puta je izražavala Srpska pravoslavna crkva, koja je u nekoliko navrata uputila poruku o zabrani abortusa.
Nakon Sabora 2013. godine Crkva je saopštila da natalitet u Srbiji opada zbog „čedomorstva“ što, kako se navodi u saopštenju, svedoči o dubokom moralnom padu, teškoj krizi porodice i „nedostatku prave vere u Boga kod mnogih“. Rešenje je, smatraju saborski oci, u zabrani namernog pobačaja, osim ukoliko se vrši iz medicinskih razloga.
Na ovo saopštenje SPC-a reagovala je i tadašnja ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović, istakavši da je pitanje abortusa regulisano zakonom:
„Srpska pravoslavna crkva, koju više nego uvažavam, ima pravo na svoje stavove, ali struka, evropski i svetski standardi kojima težimo i raspoloženje građana opredeljuju na koji ćemo način zakonodavno regulisati svaku oblast uključujući i prekid trudnoće“.
