Rektor, „blokaderi“ ili režim: Ko je kriv za pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi?

Poslednjih dana je jedna od glavnih tema režimskih medija pad Univerziteta u Beogradu (BU) na Šangajskoj listi. U gotovo identičnim tekstovima objavljenim na portalima koje kontroliše vlast rektor Vladan Đokić i „blokaderi“ direktno su optuženi za lošije rangiranje BU na pomenutoj listi.

Tako je „Informer“ u nepotpisanom tekstu rektora Đokića nazvao „grobarom beogradskog univerziteta“ koji je kriv za ovogodišnji pad na Šangajskoj listi. Vladan Đokić je na mesto rektora izabran 2021. godine, kada je Univerzitet bio među 500 najboljih.

Univerzitetski profesor i akademik Vladica Cvetković kaže za „Vreme“ da se problemi beogradskog univerziteta jesu blago pogoršali, ali da su u suštini ostali isti kao ranije. „Nema mnogo toga što se dogodilo u visokom obrazovanju, a što bi se dovelo u direktnu vezu sa promenama na Šangajskoj listi. Mi imamo stabilne probleme po svim grubim merilima,“ objašnjava profesor Cvetković.

Foto: Marija Janković

Kriterijumi za rangiranje univerziteta

Akademsko rangiranje svetskih univerziteta (Academic Ranking of World Universities – ARWU) od 2009. godine objavljuje kompanija Shangai Ranking Consultancy. U pitanju je nezaisna organizacija koja se bavi prikupljanjem i analizom podataka o visokom obrazovanju.

ARWU koristi šest pokazatelja za rangiranje univerziteta u celom svetu među kojima su: broj bivših studenata i zaposlenih koji su dobili Nobelovu nagradu ili Fildsovu medalju, broj visoko citiranih istraživača, broj objavljenih radova u časopisima „Nature“ i „Science“, broj indeksiranih radova u okviru Web of Science, kao i učinak univerziteta po glavi stanovnika.

Profesor Cvetković objašnjava da je uspeh beogradskog univerziteta ranije bio vezan isključivo za rad profesora Stojana Radenovića, a da se sada u istom kontekstu pominje profesor Medicinskog fakulteta Petar Seferović

„To su pojedinačni, nominalni uspesi koji onda utiču na poziciju Univerziteta u Beogradu, ali to sa njegovim konkretnim problemima i sa stanjem koje vlada nije direktno povezano,“ smatra naš sagovornik.

Profesor Cvetković objašnjava i da je za rangiranje na Šangajskoj listi izuzetno važno da univerzitet ima osvajače Nobelove nagrade u nekoj oblasti. „Činjenica da vi imate nobelovce je izrazito važna u rangiranju, ali i to traje nekoliko godina. Kada uticaj postojanja Nobelove nagrade istekne, vi odjednom možete pasti na listi zato što je proteklo vreme,“ objašnjava akademik.

Posebno ističe da srednje razvijeni univerziteti ne mogu da računaju na „proizvodnju“ nobelovaca na svakih deset ili petnaest godina.

Šta je sa sistemom SPIRI

Profesor Aleksandar Baucal sa Filozofskog fakulteta u Beogradu je za Nova.rs kazao da je uvođenje sistema SPIRI u dramatičnoj meri uticalo na mogućnost učestvovanja u međunarodnim projektima, a da su oni glavni izvor važnih naučnih radova.

Vladica Cvetković smatra da bi uticaj uvođenja SPIRI sistema na performans univerziteta bilo moguće proveriti tek dugoročno, a da je trenutna situacija takva da nemamo visoko citirane istraživače ni u jednoj oblasti.

Profesor Cvetković objašnjava i da je situacija sa visoko citiranim naučnicima stvar sticaja okolnosti ili nekih individualnih esktremnih uspeha i da se na to ne može uticati sistemskim promenama.

„To se radi na duži rok, pravljenjem boljeg ambijenta,“ smatra naš sagovornik.

Kratkoročne i dugoročne mere

Akademik Cvetković pdoseća na neke administrativne mere koje su postojale u prošlostii koje su dovele do skoka BU na listi. „Istraživači koji rade na institutima koji pripadaju Univerzitetu u Beogradu su bili primoravani da u afilijaciji obavezno pišu ‘Univerzitet u Beogradu’ i to je odmah napravilo skok na listi.“

Međutim, smatra da su te mere ograničene i da bi trebalo razmišljati dugoročno o tome da finansiranje bude stabilno i da nauka ne bude slepi putnik u obrazovanju.

Ipak, naš sagovornik zaključuje da je besmisleno uvek pričati o svemu tome  samo u avgustu kada se objavi na kom mestu na Šangajskoj listi se nalazi Univerzitet u Beogradu.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.