Ugovorom o javno-privatnom partnerstvu predviđeno je dopremanje 510.000 tona komunalnog otpada godišnje u Termoelektranu-toplanu u Vinči. Međutim, poslednje dve godine stiže za oko 100.000 tona komunalnog otpada više
Termoelektrana-toplana Vinča, poznatija kao spalionica otpada, ima problem sa količinom smeća koje se dovozi u to postrojenje sa teritorije Beograda, piše Nova ekonomija.
Kako se pokazalo, raspoloživi prostor za odlaganje otpada koji je trebalo da bude dovoljan za narednih 25 do 30 godina, biće popunjen već za 12 do 15 godina.
Naime, Termoelektrana-toplana Vinča projektovana je za spaljivanje 340.000 tona otpada, a Ugovorom o javno-privatnom partnerstvu predviđeno je dopremanje 510.000 tona komunalnog otpada godišnje.
Međutim, poslednje dve godine u Vinču stiže između 635.000 i 625.000 tona komunalnog otpada, 25 odsto više nego što je predviđeno.
Foto: Tanjug
Profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Jovović za „Vreme” kaže da iz ovoga proizilaze dve mogućnosti. Jedna jeste da grad (Beograd) počne na drugo mesto da vozi otpad i započne nekako primarnu separaciju otpada.
„Nažalost u sistemu upravljanja otpadom u gradu Beorgadu skoro da ne postoji sistem primarne separacije“, ukazuje profesor Jovović.
Druga mogućnost je, kaže profesor, da ta postrojenja počnu vremenom da grade drugu liniju za termički tretman što je takođe vrlo prihvatljivo, ali je nova investicija.
Odakle ovoliki otpad
Više stanovnika u nekom gradu znači više i komunalnog otpada. Profesor Jovović kaže da je negde 2010. godine, kada je rađen prvi plan upravljanja otpadom za Beograd, bilo predviđeno da vremenom 30 odsto otpada ide u reciklazu, da se preradi u gorivo, a 30 odsoto da završi na deponiji kao neupotrebljiva masa u smislu nekog reciklabila ili termičkog tretmana, ali nikada nije taj koncept zaživeo.
„Videli su da separacija slabo ide i onda je predviđen ovakav način koji je isto potpuno u redu, ali nažalost nema separacije, a količina otpada u Beorgadu se povećava, što naravno pravi problem i operativu“, ukazuje naš sagovornik.
Jedan od ključeva – primarna separacija
Jovović objašnjava da se ušlo u sistem da će na velikim transfer stanicama gde će se otpad iz manjih pretovarati u veće kamione, pre odlaska u Vinču, doći do primarne separacije – „tu bi trebalo da se odvoji jedan deo otpada“, a jedan deo, dodaje on, tako što bi u gradu više bila postavljena reciklažna dvorišta, više komada po gradu.
„Naravno, to ne znači da će biti postavljena na Terazijama nego na određenim mestima, zgodnim da građani donose neke vrste otpada koje ne bi trebalo da bacaju u kontejnere“, navodi Jovović.
Dodaje da je minimalno razdvajanje na „dve kante“ – da u jednoj dođe biodegradibilna komponenta to jest sve što ostane u kuhinji od hrane, dvorišta, lišće i slično, a u jednoj reciklabilne komponente novine, limenke, amabalaža i drugo.
„To onda garantuje da ćete dosta toga iskoristiti, da ćete pustiti na tržište tu reciklabilu, a da vam onaj ostatak otpada ide na sagorevanje i tu negde možete da napravite balans“, zaključuje profesor Jovović.
Uvođenje primarne separacije, podrazumevalo bi i uređen grad i stanovništvo.
„Nije poenta moje volje već je poenta društva i to je nešto što društvu koristi. Kao što je zabranjeno da se vozite kroz crveno zato što je to opasno po celo društvo tako treba da razdvajate otpad, tako treba da vodite računa o otpadnim vodama, tako ne bacate đubre u reku“, naglašava profesor Aleksandar Jovović.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru organizuju protest 21. decembra u tom gradu, a njima će se pridružiti kolege iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša
Polovina mladih uzdržavala se od učešća u protestima u proteklih 12 meseci. Od onih koji nisu, skoro petinu je vređala policija, a više od četvrtine mladih trpelo je uvrede učesnika kontra-protesta. Među državnim institucijama najveće poverenje mladih zavredila je Vojska Srbije - poražavajućih 2,29
Krizno izveštavanje sa studentskih i drugih protesta koji su počeli novembra prošle godine ogolilo je svu spremnost režima da fizičkom silom i pritiscima odgovori na rad novinara
Ako se zna da je interesovanje građana za aktivnosti vezane za administraciju uvek visoko na početku i pred kraj nekog takvog procesa, nameće se pitanje da li će sistem za onlajn legalizaciju objekata ponovo „pasti“ pred kraj roka
U Zemunskoj gimnaziji se u fiskulturnoj sali odvalio deo plafona, potvrdili su za „Vreme“ nastavnici ove škole i članovi Saveta roditelja. Niko nije povređen, ali zabrinjava činjenica da je zgrada kompletno renovinara 2022. godine
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
