Samo prošle godine u Srbiji je život izgubilo 63 pacijenata koji su čekali organ – gotovo dvostruko više nego što je urađeno transplantacija. Prema izveštaju Donorstvo je herojstvo, sistem doniranja i presađivanja u Srbiji i dalje funkcioniše bez jasne strategije i državne podrške
Tokom 2024. godine u Srbiji je preminulo čak 63 pacijenata koji su čekali na transplantaciju, dok je na listu čekanja dodato 64 nova pacijenta, a urađeno je samo 30 presađivanja organa, što Srbiju i dalje svrstava među zemlje sa najnižom stopom transplantacija u svetu, objavila je danas organizacija Donorstvo je herojstvo.
Među preminulima je bilo 48 pacijenata koji su čekali transplantaciju bubrega, pet pacijenata koji su čekali presađivanje jetre i 10 pacijenata čiji život je zavisio od transplantacije srca.
Sa svega 30 transplantacija u 2024. Srbija je i dalje na listi zemalja sa najnižom stopom transplantacija u svetu — ispred samo nekoliko država poput Filipina, Bangladeša, Moldavije, Kube, Nigerije, Kenije, Jamajke i Etiopije
Podaci su objavljeni prošle nedelje u izveštaju Newsletter Transplant 2024, koji pripremaju EDQM/Savet Evrope i španska Nacionalna organizacija za transplantacije (ONT).
Izveštaj obuhvata 92 zemlje sveta i predstavlja glavni međunarodni pokazatelj stanja u oblasti donacije i transplantacije organa.
Od početka 2025. godine u Srbiji su urađene ukupno 102 transplantacije — od toga 63 kadaverične transplantacije organa i 39 transplantacija rožnjača. Iako to predstavlja napredak u odnosu na prethodne godine, to nije prvi put da Srbija dostiže nešto veći broj presađivanja.
Ipak, taj pomak nije rezultat sistemskog pristupa, već pojedinačnih napora stručnjaka i ustanova, konstatuje u saopštenju organizacija Donorstvo je herojstvo.
Od početka godine, 20 porodica je dalo saglasnost za doniranje organa, dok je 15 porodica odbilo, što znači da je 57 odsto porodica reklo „da“.
Međutim, i pored toga, veliki broj potencijalnih donora nije uveden u proceduru, jer se u mnogim slučajevima ne utvrđuje moždana smrt — ugrubo zbog nedostatka kapaciteta, koordinacije i stvarne podrške države da ovom životno važnom temom rukovodi kao prioritetom javnog zdravlja, konstatuje organizacija koja afirmiše donorstvo organa.
U saopštenju se navodi i poređenje sa Hrvatskom, koja – iako sa značajno manjim brojem stanovnika od Srbije – već više od 20 godina ima stabilan nacionalni sistem doniranja organa.
Zahvaljujući jasno definisanim procedurama, kontinuiranoj edukaciji i sistemskoj podršci države. Hrvatska godišnje uradi u proseku oko 300 transplantacija, sa stopom kadaverskog doniranja od oko 40 donora na milion stanovnika i procenatom saglasnosti porodica od oko 80 odsto.
Posledica situacije sa donorstvom u Srbiji je da oko 1.800 pacijenata i dalje čeka organ, iako bi se uz funkcionalan sistem, zakonske mehanizme i političku volju broj transplantacija mogao višestruko povećati i svake godine spasiti na stotine života više, konstatuje u saopštenju organizacija Donorstvo je herojstvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Na proteste u Srbiji mnogi idu sa psima. Bilo ih je čak i u studentskoj šetnji do Novog Sada. A sve je to glasno i može biti nevolja. Veterinari govore za naš njuzleter Međuvreme
Učenici više novosadskih srednjih škola bojkotovaće u sredu nastavu kao znak podrške Dijani Hrki, Milomiru Jaćimoviću i njegovom sinu, a njihovom vršnjaku, Milanu Jaćimoviću
Zaposleni na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu pozivaju akademsku javnost svih visokoškolskih ustanova da svojim potpisom podrže peticiju za ukidanje odluke o osnivanju Fakulteta srpskih studija
Cilj kampanje „Dok nas smrt ne rastavi“ Autonomnog ženskog centra je da upozori da femicid nije iznenadna tragedija, već poslednji čin dugotrajnog nasilja koje je okolina mogla da prepozna
U Službenom glasniku je pre četiri dana objavljena Odluka Vlade Srbije o osnivanju Fakulteta srpskih studija pri Univerzitetu u Nišu. Šta to znači? Koliko profesora podržava ovakvu odluku? Konačno, čemu sve to?
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
