Samo prošle godine u Srbiji je život izgubilo 63 pacijenata koji su čekali organ – gotovo dvostruko više nego što je urađeno transplantacija. Prema izveštaju Donorstvo je herojstvo, sistem doniranja i presađivanja u Srbiji i dalje funkcioniše bez jasne strategije i državne podrške
Tokom 2024. godine u Srbiji je preminulo čak 63 pacijenata koji su čekali na transplantaciju, dok je na listu čekanja dodato 64 nova pacijenta, a urađeno je samo 30 presađivanja organa, što Srbiju i dalje svrstava među zemlje sa najnižom stopom transplantacija u svetu, objavila je danas organizacija Donorstvo je herojstvo.
Među preminulima je bilo 48 pacijenata koji su čekali transplantaciju bubrega, pet pacijenata koji su čekali presađivanje jetre i 10 pacijenata čiji život je zavisio od transplantacije srca.
Sa svega 30 transplantacija u 2024. Srbija je i dalje na listi zemalja sa najnižom stopom transplantacija u svetu — ispred samo nekoliko država poput Filipina, Bangladeša, Moldavije, Kube, Nigerije, Kenije, Jamajke i Etiopije
Podaci su objavljeni prošle nedelje u izveštaju Newsletter Transplant 2024, koji pripremaju EDQM/Savet Evrope i španska Nacionalna organizacija za transplantacije (ONT).
Izveštaj obuhvata 92 zemlje sveta i predstavlja glavni međunarodni pokazatelj stanja u oblasti donacije i transplantacije organa.
Od početka 2025. godine u Srbiji su urađene ukupno 102 transplantacije — od toga 63 kadaverične transplantacije organa i 39 transplantacija rožnjača. Iako to predstavlja napredak u odnosu na prethodne godine, to nije prvi put da Srbija dostiže nešto veći broj presađivanja.
Ipak, taj pomak nije rezultat sistemskog pristupa, već pojedinačnih napora stručnjaka i ustanova, konstatuje u saopštenju organizacija Donorstvo je herojstvo.
Od početka godine, 20 porodica je dalo saglasnost za doniranje organa, dok je 15 porodica odbilo, što znači da je 57 odsto porodica reklo „da“.
Međutim, i pored toga, veliki broj potencijalnih donora nije uveden u proceduru, jer se u mnogim slučajevima ne utvrđuje moždana smrt — ugrubo zbog nedostatka kapaciteta, koordinacije i stvarne podrške države da ovom životno važnom temom rukovodi kao prioritetom javnog zdravlja, konstatuje organizacija koja afirmiše donorstvo organa.
U saopštenju se navodi i poređenje sa Hrvatskom, koja – iako sa značajno manjim brojem stanovnika od Srbije – već više od 20 godina ima stabilan nacionalni sistem doniranja organa.
Zahvaljujući jasno definisanim procedurama, kontinuiranoj edukaciji i sistemskoj podršci države. Hrvatska godišnje uradi u proseku oko 300 transplantacija, sa stopom kadaverskog doniranja od oko 40 donora na milion stanovnika i procenatom saglasnosti porodica od oko 80 odsto.
Posledica situacije sa donorstvom u Srbiji je da oko 1.800 pacijenata i dalje čeka organ, iako bi se uz funkcionalan sistem, zakonske mehanizme i političku volju broj transplantacija mogao višestruko povećati i svake godine spasiti na stotine života više, konstatuje u saopštenju organizacija Donorstvo je herojstvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Građanske inicijative pokrenule su zajedničku akciju zaštite Košutnjaka, zahtevajući transparentnost i javni uvid u planove gradnje na parceli Avala filma.
Profesor dr Vladimir Dugalić najpre je smenjen sa mesta načelnika odeljenja Prve hirurške klinike Kliničkog centra, a sada je dobio i otkaz, i sve to jer je kritikovao ministra zdravlja Zlatibora Lončara i među prvima podržao studentske proteste
Roditelji učenika „Jovine“ gimnazije pitaju ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića zašto ignoriše probleme i krizu u kojoj se ta škola nalazi više od godinu dana
Tužiteljki iz Subotice Aleksandri Stojsavljević nedavno je zapaljen automobil ispred zgrade u kojoj živi. Visoki savet tužilaštva pozvao je kolege da pokažu solidarnost i novčanom uplatom pomognu koleginici
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
