Ljudi koji žele da ga sruše veruju da u stvari ruše trg Nebojše Zelenovića i tako samo pokazuju svoje apsolutno nepoznavanja Šapca i Šapčana
Jutarnje čitanje dnevne štampe uz espreso spada u retke rituale koje imam i volim. Tako mi je i zaokupio pažnju tekst koji je objavljen u „Politici“ od njenog dugogodišnji reportera iz Šapca.
Kao i većina njegovih tekstova koji više deluju kao iskaz policijskog islednika pred podizanje krivične prijave nego novinski članak, reporter piše o projektu podzemne garaže na Trgu šabačkih žrtava, čija bi eventualna izgradnja suštinski podrazumevala rušenje Trga.
Vesti poput ove, skoro svakodnevno možemo čuti, stoga ona sama po sebi nikog više ne može da uzbudi ili uznemiri. S tim što za razliku od drugih slučajeva koji zadiru u polje fenomena poznatog kao „izgradnja kroz razgradnju“, ovaj slučaj je poseban zato što se predviđena garaža nalazi na mestu stratišta iz Drugog svetskog rata.
Reči su otišle u vetar
Značajan broj ljudi koji prate moj profil na FB su Šapčani, i zato sam pažljivo pregledao feed da vidim da li će u međuvremenu biti reakcija na ovu vest. Nažalost, njih nije bilo. Ista situacija je bila i na svim lokalnim portalima, kao i profilima profesionalnih bukača.
Da bi stvar bilo još gora, politička grupacija koju čine ljudi koji su bili moje kolege u Gradskom veću, kao i ljudi koje cenim i rado srećem, održali su konferenciju za medije na Trgu povodom usvajanja odluke na Skupštini grada Šapca o ulasku u projekat javno privatnog partnerstva izgradnje garaže na stratištu. Ništa se nisu čuli, jer mikrofon ili ne radi ili osoba koja snima ne ume da ga koristi. Reči su otišle u vetar ili su nadjačane hukom grada i automobila, te su simbolično predstavljali opoziciju koja je nemoćna da artikuliše i zastupa vrednosti i interese velikog broja građana Srbije.
Trg kreativnih ljudi
Priznajem da nisam objektivan što se našeg gradskog Trga tiče zbog mog skromnog doprinosa njegovom izgledu i funkcijama. Bez obzira na nedoslednosti u dizajnu i konceptu, projekat Trga je među prvim primerima građanske participacije u urbanom planiranju u Srbiji. On, takav kakav je sad, posledica je doprinosa mnogih pametnih, kreativnih ljudi, odgovornih javnih službenika i šta je posebno važno, učešća firmi i međunarodnih kompanija koje su želele da doprinesu gradu sa kojim žive.
Ljudi koji žele da ga sruše veruju da u stvari ruše trg Nebojše Zelenovića i tako samo pokazuju svoje apsolutno nepoznavanja Šapca i Šapčana. U svakom slučaju on simboliše želju zajednice da se izdigne iz istorijskih tragedija koje su je pogodile, čuva sećanje i nastavi da živi noseći vedrinu kroz život.
Većina naših gradova, ali i livada, gora i šuma, su krvava razbojišta, više puta osvajana pa oslobađana. Teško, iskreno, da možemo da nađemo parče Srbije bez truna krvi na njoj. Život se nastavlja, te razumem da okolnosti ne dozvoljavaju da svaka krvava tačka bude obeležena.
Jesen 1941.
Šabac je na nesreću, dobio poseban dar od nacističkog okupatora i ljotićevskih slugeranja, što ga razlikuje od većine drugih gradova u Srbiji. Radi se o masovnim grobnicama streljanih u srcu grada.
Kaznena ekspedicija koja je zadužena da uguši ustanak s jeseni 1941. u Srbiji započela je svoj krvavi pir u Šapcu. Građani i ljudi iz obližnjih sela streljani su na većem broju lokacija, od kojih se neke nalaze na mestu danas najvećeg stambenog naselje Benska Bara. Deo tela stradalih je prenošen do najveće grobnice na mestu današnjeg Trga. Taj posao su primorani da rade Romi, koji su potom i sami završili u istoj.
Ekshumacija mučenika je izvršena po završetku rata i njihovi ostaci su prebačeni u zajedničku grobnicu na Donjošorskom groblju. Ali to i dalje ovu komercijalno atraktivnu lokaciju u centru grada čini stratištem. Zaista verujem da svaka zajednica može da smogne snage da ostavi par desetina kvadratnih metara za posvećeno tlo, mesto trajnog sećanja. U suprotnom, postavlja se pitanje da li ta zajednica zaslužuje budućnost
Ekološki incidenti
Za razliku od obe strane koja zavisno od pozicije hvale ili kude projekat, novinar-islednik i zato mu odajem priznanje, jedini je pomenuo firmu koja je, kako piše u tekstu, „samoinicijativno uputila predlog“ lokalnom parlamentu o zajedničkom ulasku u ovaj divljenja dostojan poslovni poduhvat, zidanja parkinga na stratištu. Radi se o spin-off firmi kompanije „Elixir Group“. Sa kompanijom „Eliksir“ povezan je veliki broja ekoloških incidenata u Srbiji od kojih je najpoznatiji izvrtanje vozne kompozicije sa amonijakom kod Pirota koji se između ostalog završio smrtnim ishodom za dve osobe.
„Pirotski incident“ nikad nije dobio sudski epilog iako je pokrenuta istraga. Verujem da je novinar islednik jedan od retkih koji bi umeo da uđe u trag odgovornim licima kada bi za to postojalo odobrenja.
U huci i histeriji oko litijuma zaboravili smo činjenicu da su našu zemlju otrovali naši investitori i kompanije.
Ljudi su se podsmevali Dancu, CEO Rio Tinto jedne od najvećih globalnih kompanija koji je došao u Srbiju i sedeo satima sa našim ljudima koji su takvi kakvi jesu. Nezgodni, naporni i nepredvidivi čak i ako su naterani ili prisiljeni da dođu. A sa druge strane imamo ljude koji u svom rodnom gradu žele da prave biznis od parkiranja na stratištu. Sretno vam preduzeće!
Povodom godišnjice od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u više od 50 gradova u svetu održaće se, za vikend, skupovi u organizaciji srpskih građana u dijaspori
Otkazano je sutrašnje glasanje u Skupštini Grada o planu na osnovu koga bi bila posečena šuma Bajdina. Stanovnici Mirijeva i aktivisti doživeli su to kao malu pobedu
Na obilaznici oko Beograda, na Ostružničkom mostu, danas popodne došlo je do incidenta kada se podigla gvozdena spojnica na kolovozu. Više automobila pretrpelo je oštećenja, a na terenu su policija i vučne službe
„Mi znamo najbolje kako se voli i poštuje Srbija i da pokažemo svima da ćemo da istrajemo ovaj put", poručuju Srbi sa Kosova koji su krenuli pešice u Novi Sad kako bi podržali predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Posle zahteva da se ispita odgovornost za požar na deponiji Duboko, užički aktivista Bogdan Radojičić postao je meta inspekcija i kampanje zastrašivanja. Njegova radnja je zatvorena, oblepljena uvredama, a supruga izložena uceni. „Nemam kome da prijavim, institucije ne postoje“, poručuje Radojičić
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
