Topla zima, ledeni april: Voćari u Srbiji upravo žive noćnu moru

„Jak mraz u Ivanjici i okolini naneo je velike štete svim voćnim vrstama, a naročito su oštećene šljiva i malina. Pojedini voćari su palili vatru oko šljiva, a razmere štete znaće se narednih dana. Nažalost, opet se najavljuje hladan talas tako da ove godine nemamo čemu da se nadamo“, priča za OzonPress jedan od većih voćara u Ivanjici.

Mraz je ovih dana koban po voće u Ivanjici. Temperatura noću pada i na minus četiri stepena što je dovelo do smrzavanja lista i cveta. I dok su kiša i zahlađenje dobro došli ratarima, u procvale grane zabrinuto gledaju voćari i u drugim krajevima Srbije.

U Čačku, Šapcu, Kosjeriću, užičkom, ariljskom i sjeničkom kraju je pao sneg. Sneg je pao i na području Zlatibora i Tare.

Rano da se govori o ceni

Blaga i topla zima bila je signal za voće da pusti pupoljke i procveta. Zbog nestabilnog vremena, ovo je za voćarstvo problem.

Kako je za „Vreme“ ranije rekao poljoprivrednik Tomislav Jelić iz okoline Čačka, voćari tu ne mogu više ništa da urade, osim da čekaju. „Kajsija bi na minus jedan već stradala. Jabuke i kruške bi izdržale možda do minus pet.“

„Do sada mi se nije desilo da sve izmrzne, gubio sam 20 do 30 odsto. Ali u Čačanskoj kotlini se dešavalo da ode sav rod. Ja sam voćar koji nema drugi izvor prihoda. To je strašan osećaj. Ali, uzdam se u sreću“, rekao je ovaj poljoprivrednik.

Slične glavobolje su voćari imali i prošle godine, kada su nekako „pregrmeli“ nestabilni mart, samo da bi ih u aprilu dočekao sneg.

To je bio jedan od razloga visoke cene voća u godini za nama. Ipak, danas je i dalje prerano da se govori o potencijalnom poskupljenju voća, s obzirom na to da mraz nije zahvatio sve delove Srbije, kao i zbog toga što nije svaka sorta voća jednako osetljiva na niske temperature.

Maline pod snegom

Niske temperature u aprilu posebno brinu malinare, jer se „crveno zlato“ uzgaja i na višim nadmorskim visinama, koje je ovih dana iznenadio sneg. Ono što malinare brine jeste na koji način će situacija sa snegom u aprilu uticati na rod i otkupnu cenu maline.

„Kakav će rod biti ove godine, to je sada pod velikim znakom pitanja. Da cena bude i 1.000 dinara za kilogram, ništa nam ne vredi“, kaže za portal Agroklub malinar iz sela Alin grm kod Ljubovije Siniša Bojić, koji ima hektar zemlje pod ovim voćem. Bojić je prošle godine proizveo 13 tona malina.

Iz Ministarstva poljoprivrede ranije su rekli da malinari ove godine neće biti u problemu kada je otkupna cena u pitanju.

„Proizvođačima bih rekla da nastave da se bave malinom i našim crvenim zlatom, da otvorimo nova tržišta. Ono što je bitno je da ćemo u novu otkupnu sezonu maline ući sa nešto više od 20.000 tona. To je dobar podatak“, rekla je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković početkom marta na Kopaonik biznis forumu.

Ni osiguranja nisu naivna

U zapadnoj Evropi voćari znaju da pale posebne baklje i dogrevaju svoja stabla, a upravo tako pojedini ivanjički poljoprivrednici pokšavaju da pomognu svojim smrznutim malinama. Pored toga, postoji i proizvodnja „veštačke kiše“ sistemima prskalica. Stalno prskanje tokom mraza oblaže voće tankim ledom i drži ga na temperaturi oko nula stepeni, ali ne niže od toga.

Ali, kako je rekao za „Vreme“ Tomislav Jelić iz Čačka, takav sistem košta više hiljada evra i troši ogromnu količinu vode. Otprilike osamsto litara na hektar voćnjaka – u svakom minutu.

Država pomaže tu i tamo, recimo pokriva deo osiguranja. Ali, i osiguravajuće kuće znaju za klimatske promene.

„Retko osiguravaju od mraza“, priča Jelić. „Recimo, meni je Dunav osiguranje ponudilo da osiguranje od mraza počne da važi od 24. aprila – a šta će mi tad, tad sigurno neće biti mraza.“

Mali poljoprivrednici najugroženiji

Najveći strah voćara nije mraz, već neizvesnost. Klimatske promene uzrokuju sve nestabilnije vremenske prilike, te stručnjaci upozoravaju da će i u budućnosti sve češće dolaziti do velikih temperaturnih oscilacija.

Meteorolog Vladimir Đorđević kaže da sa problemima koje donosi nestabilno vreme uglavnom suočavaju mali poljoprivrednici.

„Veliki poljoprivredni proizvođači koji počinju da dominiraju tržištem, kao što su Delta Agrar, Al Dahra i drugi, uglavnom su tehnološki i finansijski moćni pa im je lako da trpe ovakve klimatske šokove. Njima ne treba država da im pomogne. Malim proizvođačima je ovo pitanje ‘biti ili ne biti‘. Njima jedna ili dve loše sezone mogu da zagorčaju život narednih deset godina“, zaključuje Đorđević.