Vrhovni sud Srbije je između ostalog utvrdio da su sudije u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije povredile zakon u korist okrivljenih time što su u presudi faktički pogrešno prikazale odlučne činjenice
Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić pozdravio je presudu Vrhovnog suda Srbije kojom je utvrđeno da je došlo do povrede zakona u dva najvažnija segmenta optužnice i tokom samog suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
Jedna povreda se odnosi na to da se kod svedočenja ključnog svedoka, za kog se u oslobađajućoj presudi Apelacionog veća navodi da na suđenju nije ostao pri datim iskazima, iako se iz zapisnika sa suđenja vidi upravo suprotno – da je ostao pri datim iskazima.
Ista povreda zakona konstatovana je i u vezi sa svedočenjima još četiri svedoka, prenosi N1.
Presudom broj Kzz OK 38-2024 od 13.10.2024. godine Vrhovni sud Srbije je delimično usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, KTŽ 166-24 od 02.09.2024. godine.
Tom presudom utvrđeno je da je Veće Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, u sastavu: Vesna Petrović, predsednica veća, Nada Hadži Perić, Dragan Ćesarović, Marko Jocić i Dušanka Đorđević, presudom Kž1-Po1 9/22 od 19.04.2023. godine povredilo zakon u smislu člana 438. stav 2, tačka 2 Zakona o krivičnom postupku, u korist okrivljenih Radomira Markovića, Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića i na taj način, protivno odredbama Zakona o krivičnom postupku, izreklo oslobađajuću presudu navedenim okrivljenima u krivičnom postupku za teško ubistvo novinara i vlasnika dnevnog lista Dnevni telegraf i nedeljnika Evropljanin, Slavka Ćuruvije.
Vrhovni sud Srbije je takođe utvrdio da su pomenute sudije povredile zakon u korist okrivljenih time što su u presudi faktički pogrešno prikazale odlučne činjenice, kako u vezi sa iskazima ključnih svedoka, tako i u vezi sa „Izveštajem o presnimavanju i forenzičkoj analizi i pregledu pohranjenih podataka o ostvarenoj telefonskoj komunikaciji“ od 12.02.2012. godine.
Taj izveštaj suštinski predstavlja analizu međusobno ostvarenih komunikacija u periodu od 09.04. do 12.04.1999. godine između Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka, čiji su brojevi telefona taksativno navedeni, kao i broj telefonske kartice okrivljenog Radomira Markovića, sa svim podacima o vremenu, tipu saobraćaja, trajanju, ćelijama i adresama baznih stanica preko kojih je komunikacija ostvarivana, kao i analizom komunikacija na osnovu jedinstvenog identifikacionog broja telefonskog aparata (IMEI).
Ovom presudom završen je pravni postupak protiv navedenih okrivljenih, jer je Zakonom o krivičnom postupku propisano da Vrhovni sud, kada presudom utvrdi da postoji povreda zakona, ne može da dira pravnosnažnost osporene odluke na štetu okrivljenih.
Ostaje, međutim, otvoreno pitanje da li su članovi Veća Posebnog odeljenja Apelacionog suda, donoseći oslobađajuću presudu, samo povredili zakon ili su ga i prekršili, što bi moglo da podleže krivičnoj odgovornosti, izjavio je Veran Matić.
„Ova presuda ne donosi nikome satisfakciju. Pojedini okrivljeni podneli su više tužbi protiv onih koji su kritikovali presudu čijim je donošenjem, stoji u presudi Vrhovnog suda Srbije, napravljena bitna povreda odredaba krivičnog postupka. Porodici Slavka Ćuruvije država i nadležne institucije duguju istinu o nalogodavcima i ubicama, a ne samo konstataciju o kršenju zakonitosti prilikom oslobađanja optuženih. Koleginicama i kolegama iz Dnevnog telegrafa i Evropljanina duguje se puna istina o višemesečnoj represiji prema medijskoj kući u kojoj su radili, prema njima i njihovim porodicama. Kao što oslobađajuća presuda Apelacionog veća nije bila kraj ovog procesa, tako ni ova presuda Vrhovnog suda ne sme biti njegov kraj, već početak nove faze u utvrđivanju odgovornosti za epilog suđenja, ali i nastavak istrage kojom će se utvrditi sve činjenice o ubicama i nalogodavcima“, istakao je Matić.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Arhitekta Branislav Mitrović tvrdi da akvarijum na Ušću nije tek neki tamo delfinarijum, već Prirodnjački muzej koji će zauzeti manje od dva procenta ukupne površine parka na Ušću
Dopisnica „Vremena” Dejana Cvetković pozvana je da da izjavu tužilaštvu zbog pretnji i uvreda koje je doživela dok je izveštavala sa protesta u Surdulici. Tu je bila izložena otvorenim napadima, seksističkim dobacivanjima i pretnjama
Prorežimski mediji objavili su da su na sastanku sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem bili predstavnici „više od 100 udruženja poljoprivrednika“. Sve bi bilo sjajno da su poljoprivrednici koji protestuju ikada čuli za te ljude i ta udruženja
Dok se na buvljaku u Smederevskoj Palanci prodaju polovna garderoba i kućni aparati, iznad tezgi raste brdo otpada. Divlja deponija nad panoramom grada se uprkos obećanjima vlasti godinama širi. A bliže se lokalni izbori
Veoma je izvesno da mitropolita Justina čeka penzija. Žička eparhija bi mogla da bude podeljena na dva dela, a razlozi za to su očigledno potpuno svetovni, a ne duhovni: kontrola novca i moći
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
