Studenti i sindikati: Da li je moguć pravi generalni štrajk?

Početak nove faze protesta i svojevrsnu radikalizaciju najavili su studenti od Praznika rada. Zna se da će, zajedno sa nekoliko velikih sindikata, pozvati na promenu postojećih Zakona o štrajku i Zakona o radu, za koje smatraju da su temelji sistema izrabljivanja.

„Oni štite vlast, a ne radnika. Ti zakoni se moraju promeniti – masovna obustava rada. Borimo se za pravo na život bez straha. Za radnike, za studente, za sve nas. Vidimo se 1. maja u 12 časova“, poručili su studenti, koji pozivaju na protest ispred Vlade Srbije, gde će govoriti i o novim vidovima pritiska na vlast.

Studenti će na ovaj način verovatno pozvati na neku vrstu generalnog štrajka, koji neće trajati jedan dan, kao što smo to već imali dva puta u Srbiji. Ključno je pitanje – da li će za to dobiti i podršku sindikata koji šuruju sa vlastima u Srbiji?

Otkud sa državnim sindikatima

Studenti su i 8. mart dočekali uz sindikate, ali su tada neki od glavnih govornika bili nastavnici koji nisu primili platu jer su podržali studentske i sopstvene zahteve. Oni su se masovno tada ogradili od reprezentativnih sindikata u prosveti, koji su napravili dil sa državom početkom godine i vratili se na radna mesta. Nastavnici koji su štrajkovali, a pojedini su i dalje u obustavi nastave, suočili su se sa neverovatnim udarom države – koja im je zakinula dve plate do sada i ostavila mnoge na ivici preživljavanja.

Zato je neke začudila činjenica da su studenti pristali da 1. maj organizuju sa centralama sindikata koje su izneverile nastavnike.

Dragi @studentblokade sa vama bih bio i biću na svakom protestu.
Vodio sam sindikat koji je jedini u Srbiji proglasio štrajk sa štrajkačkim zahtevim za ispunjenje studentskih zahteva. Dobio otkaz. Vi se ogradili od mene zbig mog političkog svrstavanja.
Za 1.maj, neću biti sa vama

— Dragoslav Ljubičić (@belcho1311) April 27, 2025

Tako će na protestu učestvovati Granski sindikat Nezavisnost, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, sidnikat Sloga i Konfederacija slobodnih sindikata.

Savez samostalnih sindikata Srbije saopštio je da ne može da prihvati poziv na zajedničko obeležavanje, jer su ranije doneli odluku da samostalno organizuju skup na Trgu Republike.

Taj sindikat je naveo da će svoj skup završiti u 14 časova ispred Vlade Srbije predajom zahteva.

„Vaš predlog za zajedničku akciju sigurno je usvojen na nivou univerziteta, ali je naša odluka usvojena na nivou organa Saveza mnogo ranije, te predlog za obeležavanje Prvog maja ne možemo prihvatiti“, navodi se u odgovoru Savez samostalnih sindikata Srbije studentima povodom predloga za zajedničko obeležavanje 1. maja, objavljenom na sajtu tog sindikata.

Razumemo studente

Ipak, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot, koji je mesecima vodio prosvetare u štrajku, kaže da će dobar deo njegovog članstva svakako da izađe na protest 1. maja i da ovaj potez studenata – razumeju.

„Mi smo već razgovarali sa studentima, oni znaju da našu podršku imaju. Ali, verujem da je ovo pokušaj studenata da i centrale tih nacionalnih sindikata na nekih način uključe. Ili da ih otpišu“, kaže Kokot za „Vreme“.

„Jer je jasno da bez njih nema prostora za veliki štrajk, to su sindikati koji masovno okupljaju radnike u državi.“

Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija objašnjava za „Vreme“ da su oni uvek tu uz studente, ali da je sada pitanje hoće li veliki državni sindikati sada stati uz njihovu stvar.

„Nadam se da će se ljudi iz državnog sektora sada masovno odazvati i stati i oni uz studente, kao i mi“, kaže Dimitrijević.

„Treba razumeti da se ovde ne radi samo od prosvetnim sindikatima, to ljudi sada po malo mešaju, ovo su reprezentativni veliki sindikati cele države, a najviše njihovih radnika su državni službenici. Jako bi nam svima značilo da i oni ustanu za promenu postojećih zakona i za masovni bunt.“

Šta su nacionalni sindikati

Da bi neki sindikat u firmi u Srbiji imao reprezentativnost, on mora da ima 15 odsto radnika preduzeća u svom članstvu. Tako u Srbiji, u zavisnosti od grane privrede, određeni sindikati imaju reprezentativnost.

Nacionalnim sindikatima smatraju se oni koji imaju i svoje centrale, odnosno nisu samo granski, a okupljaju veliki broj radnika, mahom u državnom sektoru, i imaju reprezentativnost.

To nisu isti sindikati kao i oni koji su potpisali sa državom dil za prosvetare, odnosno neki od tih granskih sindikata su deo velikih nacionalnih sindikata, poput Nezavisnosti.