Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić
Ministar odbrane Miloš Vučević kaže da je inicijativa pokrenuta i vojni rok ne bi trebalo da traje duže od četiri meseca. To je iznuđen potez jer se profesionalnom vojskom nije rukovodilo kako treba, kaže za “Vreme” penzionisani general Sreto Malinović
Srbija vraća obavezni vojni rok. Za sada se ne zna tačno kad, niti koliko će tačno da traje, ali procedura je pokrenuta.
Ministar odbrane Miloš Vučević izjavio je da su Generalštab i Minstarstvo pokrenuli takvu inicijativu ka predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, nazvavši ga “vrhovnom komandantom”.
Kako je Vučević rekao, potom će se kroz širu raspravu u Narodnoj skupštini ići ka tome da se ukine odluka o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka, odnosno da se ponovo aktivira zakon koji definiše obavezno služenje.
Vučević je za televiziju Hepi rekao da Ministarstvo predlaže da vojni rok ne traje duže od četiri meseca.
On je rekao da se ta inicijativa pokreće na osnovu procene bezbednosti u državi.
„Posle 13 godina mi imamo potrebu za popunjavanjem rezervnog sastava. Nama je 13 generacija izašlo iz sastava VS, nije bilo obaveznog vojnog roka. Naše bezbednosne potrebe su da imamo nove regrute koji su uvek spremni da čuvaju državu. Razumemo bezbednosne rizike. To nije samo potreba koja je karakteristična za Srbiju, mnoge evropske države aktiviraju obavezni vojni rok“, objasnio je Vučević.
Gašenje požara
Za penzionisanog brigadnog general avijacije Sretu Malinovića najava vraćanja obaveznog vojnog roka je na neki način gašenje požara.
„Ovo nije pitanje dnevne politike, hoćemo li ili nećemo. Ovo pre svega iznuđen potez zbog stanja popunjenosti sastava Vojske Srbije“, navodi Malinović za “Vreme”.
Kako kaže, on je još ranije upozoravao da će nepoznvanje koncepta profesionalne vojske i nepoznavanja rada unutar sistema dovesti do velikog odliva ljudstva, posebno stručno osposobljenog ljudstva.
„To se na kraju krajeva i desilo. Jedan od uzroka je i nerazumevanje koncepta profesonalne vojske i pristupa popularizaciji profesionalne vojske koja dugo nije bila konkurentan poslodavac, tako da nije bilo ni zainteresovanih za popunu vojnih škola i akademija, a posebno za služenje vojnog roka.“
Kad je reč o dužini trajanja vojnog roka, najava ministra Malinoviću govori da će se obrazovati samo osnovna pešadija.
„Sama dužina trajanja vojnog roka, ako se bazira samo na osnovnoj obuci, za određene rodove i službe zavisi od sofisticiranosti tih rodova i službi. Za neku osnovnu pešadijsku obuku je bar ranije bilo dovoljno tri do četiri meseca. I ako je to to, neće se tu stvoriti neki taktičari, niti neki poseban borac, već neko ko će umeti da rukuje osnovnim borbenim sredstvima“, kaže Malinović.
Godišnje Vojsku napusti 2.000 ljudi
O broju kadra koji godišnje napusti Vojsku Srbije ne može se govoriti sa sigurnošću zbog toga što se o njima ni Ministarstvo odbrane ni vojska Srbije nikada zvanično nisu oglasili. Međutim, prema podacima Vojnog sindikata, svake godine iz Vojske ode oko 2.000 ljudi.
Kako je ranije govorio novinar FoNeta i Vremena Davor Lukač, vojnici odlaze zbog nesigurnih ugovora, prekovremenog rada i primoravanja da rade posao na koji se ugovorom nisu obavezali, dok školovani kadar odlazi zbog znanja koje u civilstvu može bolje da unovči.
„Imate strane firme koje otplate njihovo školovanje, oni prođu u vojsci par godina staža, nauče posao, a već su naučili na Akademiji koja ima dobre kadrove i što bi ljudi onda ostajali u vojsci da bi ih prekomandovali i da bi ih maltretirali“, kaže Lukač.
Iako se godinama govorilo da je obavezni vojni rok u Srbiji ukinut, on je u stvari prema uredbi iz 2010. godine bio suspendovan.
Pre nego što je uredba o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka stupila na snagu, njegova dužina ne nekoliko puta skraćivana. Prvo sa dvanaest na devet meseci, zatim na šest.
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Pod pritiskom vlasti, univerziteti u Srbiji prelaze na onlajn nastavu, blokade traju, a Nacionalno telo za akreditaciju ostaje bez članova. To je ono telo koje je fakultetima u blokadi pretilo oduzimanjem akreditacije. Da li se ostavke zaista podnose iz „ličnih razloga“
Tužbe koje imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore jesu SLAPP tužbe, a Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene ovim tužbama
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
