Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić
Ministar odbrane Miloš Vučević kaže da je inicijativa pokrenuta i vojni rok ne bi trebalo da traje duže od četiri meseca. To je iznuđen potez jer se profesionalnom vojskom nije rukovodilo kako treba, kaže za “Vreme” penzionisani general Sreto Malinović
Srbija vraća obavezni vojni rok. Za sada se ne zna tačno kad, niti koliko će tačno da traje, ali procedura je pokrenuta.
Ministar odbrane Miloš Vučević izjavio je da su Generalštab i Minstarstvo pokrenuli takvu inicijativu ka predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, nazvavši ga “vrhovnom komandantom”.
Kako je Vučević rekao, potom će se kroz širu raspravu u Narodnoj skupštini ići ka tome da se ukine odluka o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka, odnosno da se ponovo aktivira zakon koji definiše obavezno služenje.
Vučević je za televiziju Hepi rekao da Ministarstvo predlaže da vojni rok ne traje duže od četiri meseca.
On je rekao da se ta inicijativa pokreće na osnovu procene bezbednosti u državi.
„Posle 13 godina mi imamo potrebu za popunjavanjem rezervnog sastava. Nama je 13 generacija izašlo iz sastava VS, nije bilo obaveznog vojnog roka. Naše bezbednosne potrebe su da imamo nove regrute koji su uvek spremni da čuvaju državu. Razumemo bezbednosne rizike. To nije samo potreba koja je karakteristična za Srbiju, mnoge evropske države aktiviraju obavezni vojni rok“, objasnio je Vučević.
Gašenje požara
Za penzionisanog brigadnog general avijacije Sretu Malinovića najava vraćanja obaveznog vojnog roka je na neki način gašenje požara.
„Ovo nije pitanje dnevne politike, hoćemo li ili nećemo. Ovo pre svega iznuđen potez zbog stanja popunjenosti sastava Vojske Srbije“, navodi Malinović za “Vreme”.
Kako kaže, on je još ranije upozoravao da će nepoznvanje koncepta profesionalne vojske i nepoznavanja rada unutar sistema dovesti do velikog odliva ljudstva, posebno stručno osposobljenog ljudstva.
„To se na kraju krajeva i desilo. Jedan od uzroka je i nerazumevanje koncepta profesonalne vojske i pristupa popularizaciji profesionalne vojske koja dugo nije bila konkurentan poslodavac, tako da nije bilo ni zainteresovanih za popunu vojnih škola i akademija, a posebno za služenje vojnog roka.“
Kad je reč o dužini trajanja vojnog roka, najava ministra Malinoviću govori da će se obrazovati samo osnovna pešadija.
„Sama dužina trajanja vojnog roka, ako se bazira samo na osnovnoj obuci, za određene rodove i službe zavisi od sofisticiranosti tih rodova i službi. Za neku osnovnu pešadijsku obuku je bar ranije bilo dovoljno tri do četiri meseca. I ako je to to, neće se tu stvoriti neki taktičari, niti neki poseban borac, već neko ko će umeti da rukuje osnovnim borbenim sredstvima“, kaže Malinović.
Godišnje Vojsku napusti 2.000 ljudi
O broju kadra koji godišnje napusti Vojsku Srbije ne može se govoriti sa sigurnošću zbog toga što se o njima ni Ministarstvo odbrane ni vojska Srbije nikada zvanično nisu oglasili. Međutim, prema podacima Vojnog sindikata, svake godine iz Vojske ode oko 2.000 ljudi.
Kako je ranije govorio novinar FoNeta i Vremena Davor Lukač, vojnici odlaze zbog nesigurnih ugovora, prekovremenog rada i primoravanja da rade posao na koji se ugovorom nisu obavezali, dok školovani kadar odlazi zbog znanja koje u civilstvu može bolje da unovči.
„Imate strane firme koje otplate njihovo školovanje, oni prođu u vojsci par godina staža, nauče posao, a već su naučili na Akademiji koja ima dobre kadrove i što bi ljudi onda ostajali u vojsci da bi ih prekomandovali i da bi ih maltretirali“, kaže Lukač.
Iako se godinama govorilo da je obavezni vojni rok u Srbiji ukinut, on je u stvari prema uredbi iz 2010. godine bio suspendovan.
Pre nego što je uredba o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka stupila na snagu, njegova dužina ne nekoliko puta skraćivana. Prvo sa dvanaest na devet meseci, zatim na šest.
Skoro hiljadu preživelih žrtava seksualnog nasilja u detinjstu sa srpskog govornog područja podelilo je iskustva u globalnoj anketi „Naš glas“ u koju je „Vreme“ imalo uvid. Njihove priče otkrivaju razmere tišine, sistemskog zataškavanja i života pod teretom neizgovorenog
Fizički napad na sudiju Prvog osnovnog suda u Beogradu Minu Mitić dogodio se u ponedeljak uveče. Kolege traže odgovor šta je policija do sada učinila kako bi utvrdila identitet napadača i pružila zaštitu sudiji
U četvrtak (8. maj) obrušio se deo plafona u stambenoj zgradi na Novom Beogradu u ulici Palmira Toljatija, pored vrtića „Maja”
Veran Matić, novinar i humanitarac, angažovao se da pomogne porodicama žrtava majskih tragedija od pre dve godine. Sada za „Vreme” priča o svim ožiljcima društva koje vlast nije shvatila ozbiljno
Na društvenim mrežama su se pre nekoliko dana pojavile fotomontaže nagih tela nekoliko učenica i jedne nastavnice osnovnih škola iz Vranja. Šta o tome kaže direktor jedne škole, dokle se s postupkom stiglo i šta ako je dete žrtva digitalnog nasilja
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
