Srbija pod prismotrom: Tajno snimanje mimo zakona

Video nadzor u Srbiji se često koristi u suprotnosti sa zakonima o bezbednosti i zaštiti podataka, kažu stručnjaci.

Na uglu Zmaja od Noćaja i Cara Uroša, u blizini Kalemegdana, stoji nova zgrada, a na njoj nekoliko kamera sa oznakama kineske državne firme za video nadzor Hikvision. Kamere sa rotacijom od 360 stepeni mogu da snimaju obe ulice – daleko od samog ulaza u zgradu koju obezbeđuju, piše BIRN.

Ovaj ćošak je možda miran, ali moćne Hikvision kamere koje ga obezbeđuju svedoče o problemu preteranog i često neregulisanog video nadzora i prikupljanja i obrade ličnih podataka u Srbiji.

Od kupovine kamera za prepoznavanje lica za škole, do stanara koji mogu uživo da posmatraju ulaz u svoju zgradu na TV-u, stručnjaci kažu da je upotreba video nadzora u Srbiji izmakla kontroli i da često krši i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o privatnom obezbeđenju.

Zakoni na snazi, ali se često ignorišu

„Jedan od najčešćih problema je nepravilno postavljanje kamera ili uopšte postavljanje kamera bez prethodno urađene procene rizika i plana bezbednosti“, kaže Mila Kisić, pravnica sa sertifikatom u oblasti zaštite ličnih podataka.

„Nasumično postavljanje kamera ne samo da nije u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, nego ni u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju“, dodala je.

Ovi zakoni su na snazi u Srbiji već nekoliko godina, ali se često ignorišu.

„Kao na pijaci, daj mi 35 kamera, daj mi 114 kamera, daj mi stavi portira“, opisuje kako stvari stoje Mladen Raonić, stručnjak za bezbednost i osnivač kompanije Absolut Support.

„Veliki deo privrede još nema adekvatno uređenu tu oblast i veliki broj stambenih objekata, škola, vrtića takođe nema adekvatno uređenu ovu oblast.“

Obavezna procena rizika i plan bezbednosti

Prema Zakonu o privatnom obezbeđenju iz 2018. godine u Srbiji, pre postavljanja sistema za obezbeđenje, u koje spada i video nadzor, kompanija mora da sprovede procenu rizika i izradi plan bezbednosti.

Međutim, analiza javnih nabavki pokazuje da čak i javne institucije i firme još uvek raspisuju tendere za procenu rizika tek pošto su već nabavile opremu za obezbeđenje.

Među njima je i kompanija Infrastruktura železnice Srbije, koja je 2022. godine raspisala tender za usluge obezbeđenja na novoj brzoj liniji Beograd – Novi Sad. Kada su ponuđači pitali da li je sprovedena procena rizika, kompanija je odgovorila da će to učiniti u toku godine, pokazuje dokumentacija objavljena na Portalu javnih nabavki.

Bez procene rizika, kaže Raonić, firme uvode obezbeđenje praktično nasumično, a mere su često nepotrebno invazivne.

„Oprema se naručuje paušalno“, kaže za  BIRN.

Ukrašavanje ili izostavljanje informacija

Čak i kada kompanije urade procenu rizika i izrade plan bezbednosti, Raonić kaže da često ukrašavaju ili izostavljaju informacije. Ipak, čak i takve procene i planovi ispunjavaju standarde koje je postavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Procene rizika sprovode licencirane kompanije sa bar jednim zaposlenim koji ima odgovarajuću licencu Ministarstva unutrašnjih poslova, a neke firme, uz ovu, imaju i licencu za uvođenje bezbednosnih sistema. Ovo je međutim rizična praksa, kaže Raonić, jer onda ove kompanije mogu da navedu da treba nabaviti opremu, za kojom zapravo ne postoji realna potreba, kako bi zaradile više novca.

Zakon takođe navodi da privatna oprema za obezbeđenje „ne sme da se koristi na način koji narušava privatnost drugih“, da obaveštenje o video nadzoru mora da bude jasno istaknuto u prostoru koji je pod kamerama i da firme moraju da omoguće pristup podacima na zahtev osoba čiji se podaci prikupljaju. Međutim, to nije uvek slučaj.

Ranije ove godine, BIRN je identifikovao desetine javnih preduzeća, institucija, opština i škola koje su nabavile kamere sa mogućnostima prepoznavanje lica uprkos tome što je prikupljanje biometrijskih podataka dozvoljeno samo u najizuzetnijim slučajevima.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Srbije kontaktirao je dve škole u Požegi, za koje je Opština Požega nabavila kamere sa funkcijom prepoznavanja lica. Iz jedne su negirali nabavku ovih kamera, dok su u drugoj rekli da neće pokrenuti sistem obezbeđenja dok ne provere njegove mogućnosti.

Poverenik nije komentarisao druge institucije koje su naručivale ovu opremu i uputio je BIRN na Ministarstvo unutrašnjih poslova, napisavši da je ovo Ministarstvo nadležno za nadzor prime Zakona o privatnom obezbeđenju, tehničkih sredsatva privatnog obezbeđenja i vršenja video nadzora.

Ceo tekst pročitajte na portalu BIRN