Zašto je u Srbiji udvostručen broj ekstremnih padavina

U ponedeljak i utorak, 11. i 12. maja, širom Srbije protutnjalo je nekoliko oluja sa kišom i jakim vetrom.

U Beogradu, nagle padavine 12. maja paralisale su saobraćaj na više mesta i izazvale poplave u naselju Borča, dok je u nekoliko drugih gradova, uključujući Kragujevac, Trstenik i Vrnjačku Banju, padao i grad. Poljoprivredna šteta će se tek procenjivati, piše Nikola Zdravković za portal Klima 101.

Ali iako smo navikli da ovakve događaje opisujemo kao nagle i nenadane, njihova sve češća pojava zapravo je predviđena posledica klimatskih promena.

Kako se navodi u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, udeo ekstremnih padavina je u Srbiji udvostručen u odnosu na sredinu 20. veka. Šta to znači?

Ako posmatramo ukupnu količinu padavina u toku godine u Srbiji, padavine iz ekstremnih događaja – tipično tokom dana kada padne 30 i više milimetara kiše – čine relativno mali udeo.

Nekada je taj udeo, na nivou Srbije, bio 2,4%. Međutim, od početka 21. veka, on je porastao na 5,6%.

Padavine su manje ravnomerne

Iako je ukupna količina godišnjih padavina ostala relativno stabilna, promenio se njihov režim. U odnosu na nekadašnju normalu, padavine su manje ravnomerne, a krivac za to su klimatske promene.

Naime, u našem podneblju, klimatske promene su već uveliko dovele do porasta učestalosti i intenziteta suša. Istovremeno, sa porastom zabeleženih temperatura, raste i prosečna količina vodene pare u vazduhu: klasično pravilo fizike kaže da se u vazduhu nalazi 7% više vodene pare za svaki 1 °C.

Pošto vodena para funkcioniše kao „gorivo” za oluje, posledica zagrevanja je i promenjen režim padavina: u Srbiji danas imamo češće i intenzivnije suše, koje su prekinute češćim i intenzivnijim epizodama ekstremnih padavina.

Olujno vreme 11. i 12. maja bilo je relativno blagi primer povećanih rizika u Srbiji: grad koji ugrožava poljoprivredu, poplave i nestabilni vodotokovi, povećana opasnost po ljudsko zdravlje i živote samo su neki od primera naše ranjivosti na promene režima padavina.

Kao i povećani rizici od suša, i ovi rizici se mogu ublažiti – od unapređenja sistema ranog upozoravanja do finansiranja protivgradne zaštite, unapređenja urbane i priobalne infrastrukture…

Pošto će ovakve prilike u budućnosti biti sve češće sa rastom prosečne temperature, prvi korak koji svi moramo da napravimo je da prepoznamo da ovakve oluje nisu samo „nepogode”, već predviđene posledice promena klime koji od nas zahtevaju sistemske odgovore.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!