„Mladi u Evropi okreću se populizmu. Ali ne svuda.” Tako počinje film španskog novinara Raula Galjega Abeljana, koji je u Srbiji pronašao ono što u ostatku Evrope nestaje - veru mladih u demokratiju i promene
„Frustrirani političkim strankama i razočarani demokratskim institucijama, sve više mladih u Zapadnoj Evropi okreće se populističkim i krajnje desničarskim pokretima. Ali ne svuda. Mladi u jednoj zemlji neočekivano su odlučili da ustanu”.
Ovim rečima počinje 73-ominutni dokumentarni film španskog nagrađivanog novinara i dokumentariste Raula Galjega Abeljana o studentskim protestima u Srbiji.
Počev od novembra 2024, ubrzo po padu nadstrešnice, boravio je u Srbiji i dokumentovao dešavanja, razgovarao sa studentima, građanima, bio na protestu 15. marta, na skupu u Nišu, iz Španije doputovao na blokadu Radio-televizije Srbije, posetio Jadar i napravio film o protestima u Srbiji i studentima koji su ih pokrenuli.
Više od 20 godina prati proteste, revolucije, ustanke i ratove i uvek ga zainteresuje kada ljudi pokušavaju da se bore za svoja prava i načini na koji to rade, kaže Abeljan u razgovoru za „Vreme”.
Film je odlučio da snimi i zbog toga što se u Evropi u tom trenutku malo znalo o dešavanjima u Srbiji.
„Niko u Evropi nije obratio pažnju na dešavanja u Srbiji, a studentki pokret bio je baklja u mraku dok su mladi u Evropi prezasićeni politikom zainteresovani za populizam, pa čak i ekstremnu desnicu. Videti u svemu tome omladinu kako protestuje za demokratiju, ljudska prava u Evropi i da niko na to ne obraća pažnu bilo je krajnje ludilo”, kaže Abeljan.
Zato je, podstaknut dodatno iskustvima kolega iz Srbije i Bosne i Heregovine, odlučio da izveštava o dešavanjima u Srbiji.
„Naveće iznenađenje mi je bilo što su ljudi iz Bosne govorili da su uzbuđeni i puni nade što vide šta studenti u Srbiji rade i kako inspirišu čitav Balkan.”
Film Wake up, Serbia! Pumpaj: The Student Uprising | Point of No Return (Probudi se, Srbijo! Pumpaj: Studentski ustanak | Tačka bez povratka) prati događaje od novembra prošle godine nadalje, a premijerno je emitovan na Jutjubu i španskim televizijama pre nešto više od mesec dana.
Televizijsku premijeru u Srbiji imaće u subotu (25. oktobar) na televiziji N1.
Gledaoci u Španiji i širom sveta koji su pogledali film i dalje su šokirani što nisu znali šta se dešava u Srbiji, kaže Abeljan.
„Većina ljudi je šokirana, posebno veoma emotivnim slikama marševa koji ulaze u sela i gradove. I za mene su to neke od najemotivnijih scena koje sam ikada snimao.”
A tokom karijere je snimio desetine filmova, boravio u ratnom Avganistanu, Hong Kongu, Japanu i raznim mestima širom sveta i za rad dobijao brojne nagrade.
Abeljan je hodao sa studentima, boravio na fakultetima, posetio razna mesta u Srbiji.
Rad na filmu bio je naporan, a najveći izazov bio je steći poverenje studenata, dobiti pristup nekim univerzitetima, a zatim pronaći ljude spremne da progovore, jer je, kako govori Abeljan, generalno postojao, i još uvek postoji, strah od mogućih posledica, pretnji. Otuda uzdržanost mnogih da javno govore protiv vlade, o korupciji, o kršenju ljudskih prava, policijskom nasilju.
„Imao sam veliku sreću da radim sa veoma dobrim srpskim producentima, a upoznao sam i zaista divne ljude koji su želeli da pomognu da se ovaj film ostvari. Bez srpskog tima ne bi bilo moguće da se snimi ovaj film.”
U njegovom filmu pojavljuju se studenti, ali i stručnjaci, aktivisti, građani, Dijana Hrka, čiji je sin stradao u obrušavanju nadstrešnice, meštani Jadra…
Svedočeći događajima u Srbiji kao objektivni posmatrač, novinar i dokumentarista koji je došao da bi posvedočio dešavanjima, kaže da je Srbija još jedan primer koliko je teško izboriti se za promene kroz proteste u zapadnoj hemisferi u 21. veku.
„Ljudi koji protestuju u Srbiji suočavaju se ne samo sa sopstvenom vladom i endemskom korupcijom, već i sa ekonomskim interesima korporacija i zemalja koje, uprkos ideološkom suprotstavljanju, sve podržavaju trenutni režim. Među njima su Sjedinjene Države, Rusija, Kina, Nemačka i Francuska, između ostalih. Uz to dolazi litijum – jedan od najpoželjnijih resursa danas. Ovaj protest stoga nije samo nacionalna borba. On otkriva globalno pitanje: kako demokratija, ljudska prava, međunarodno pravo i geopolitika često funkcionišu po dvostrukim standardima.”
Abeljan se i sam pita kako onda napraviti promenu.
„Mirnim protestom? To može trajati večno i demorališuće je. Nasilje? Povećaće represiju i nateraće ljude da plate veoma visoku cenu povredama, mogućim smrtnim slučajevima, pritvorima i obično je samo malo njih spremno da se žrtvuje za pokret i vladu kroz nasilje i da okonča pokret. Generalni štrajk? Nisu svi spremni da štrajkuju i rizikuju da budu otpušteni i da ne dobiju platu. Stvoriti novu političku alternativu i učestvovati u veoma korumpiranom sistemu? Toliko pokreta širom sveta pokušava da shvati šta je najbolje i moguće u trenutku kada vlade imaju više alata i sistema nadzora za kontrolu stanovništva.”
Teško je proteste u Srbiji uporediti sa drugim demonstracijama, smatra nagrađivani dokumentarista koji je tokom karijere radio za španske TVE, TV3, The Associated Press Television News, Channel 4 News UK.
„Podseća me pomalo na studentski pokret u Hong Kongu 2014. godine – takođe mirno, uprkos očiglednim razlikama. Ne kao protesti u Hong Kongu 2019. godine, koje su takođe vodili studenti i mladi ljudi, ali gde je veliki deo stanovništva prihvatio i podržao one koji su odlučili da se suoče sa policijskim nasiljem. Poslednjih meseci smo videli proteste generacije Z u Nepalu, Indoneziji, Peruu, Madagaskaru i drugde. U većini ovih slučajeva, studenti su prihvatili nasilje – često kao reakciju na državnu i policijsku represiju. Prošle godine, studenti generacije Z su takođe izašli na ulice u Bangladešu i Keniji.”
Zahtevi su, kaže, zapanjujuće slični svuda, ali kontekst u Srbiji se čini veoma drugačijim.
„Većina protesta generacije Z dešava se na globalnom jugu, gde mladi ljudi izgledaju spremnije – ili možda manje svesni posledica – da odgovore na nasilje nasiljem.”
Posle premijere filma na društvenim mrežama, dobio je dosta pozitivnih komentara i iz Srbije.
„Obično kada radim priče, nađu se ljudi koji su uključeni, neki mi kažu ‘hvala što ste uradili priču’, ili ‘rasplakali ste me’, itd. Sa ovim dokumentarcem prvi put osećam da mi se skoro većina zemlje zahvaljuje. Nikada nisam dobio toliko poruka u kojima mi se zahvaljuju što sam ispričao njihovu priču, a takođe i što sam ih nekoliko puta rasplakao u svom filmu.”
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Nakon što mu je policija konfiskovala sedam autobusa, prevoznik Milomir Jaćimović kaže da su mu vraćena dva, ali da je u jednom otkrio opremu za praćenje. Uz upozorenje da će mu vozila biti oduzimana svaki put kada uđu u Beograd, Jaćimović najavljuje da će nastaviti da prati studente u njihovim akcijama – „do kraja“
U Hrvatskoj ne mogu mirno da prođu ni marševi protiv fašizma. O situaciji u društvu se sada oglasio i Rade Šerbedžija
Iako sirene na ulicama Beograda čujemo svakodnevno, većina vozača ih koristi iz nestrpljenja, a ne iz potrebe. Stručnjaci podsećaju da zakon jasno određuje situacije kada je zvučno upozorenje obavezno — i kada za preterano trubljenje sleduje kazna
Zdravstvena inspekcija je prošle godine otkrila svega tri subjekta koji bez ikakvih papira sprovode navodno medicinske tretmane. A njih je mnogo više, od iscelitelja do kozmetičarki koje daju opasne injekcije, otkriva „Vreme“
Dobra vest je da su neki domovi zdravlja počeli da rade 24 sata dnevno. Loša je, međutim, da u Srbiji nema dovoljno lekara
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
