U Bogatiću se sinoć dogodila tragična saobraćajna nesreća koja je potresla celu lokalnu zajednicu.
Prema pisanju medija, u centru ovog mesta tridesetosmogodišnja Milena J. je šetala sa trogodišnjim sinom koji je gurao dečiji bicikl. Na njih je naletelo putničko vozilo, vozač je pobegao.
Žena je poginula na mestu, a dečaka koji je bio bez svesti zbrinula je hitna pomoć i on je sa teškim povredama transportovan prvo u šabačku bolnicu, pa odatle u Institut za majku i dete u Beogradu.
Ovaj incident je samo jedan u nizu tragičnih događaja koji ukazuju na ozbiljan problem bezbednosti saobraćaja u Srbiji.
Statistika saobraćajnih nesreća u Srbiji
Prema zvaničnim podacima, u 2024. godini u Srbiji je zabeleženo 31.922 saobraćajnih nesreća, u kojima je poginula 501 osoba, dok je 18.807 ljudi povređeno. U poređenju sa 2023. godinom, broj nesreća je opao za dva odsto, broj povređenih za jedan odsto, dok je broj poginulih ostao gotovo isti. Najčešći uzroci saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom bili su neprilagođena brzina (44 odsto), gubitak kontrole nad vozilom (14 odsto) i vožnja pod dejstvom alkohola (14 odsto).
Prema rečima stručnjaka, jedan od ključnih problema u rešavanju ovog pitanja je i blaga kaznena politika. Iako postoje zakoni koji propisuju stroge kazne za izazivanje saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom, praksa pokazuje da se oni često ne primenjuju dosledno. Nedostatak odgovornosti i neadekvatne kazne za vozače koji izazovu smrtne nesreće doprinose osećaju nesigurnosti među građanima i smanjuju poverenje u pravosudni sistem.
Nezabeležena statistika o vozačima koji beže sa mesta nesreće
Jedan od ozbiljnih problema u saobraćaju je i činjenica da ne postoji zvanična statistika o broju vozača koji pobegnu sa mesta nesreće. Ovakva praksa otežava identifikaciju i procesuiranje odgovornih lica, što dodatno komplikuje situaciju. Nedostatak podataka o ovom aspektu saobraćajnih nesreća ukazuje na potrebu za unapređenjem sistema prikupljanja i analize podataka.
Iako ne postoje zvanični podaci, mediji su izveštavali o nekoliko slučajeva u poslednjih deset godina gde su vozači pobegli sa mesta nesreće sa smrtnim ishodom.
Izuzetak je primer Novog Sada, za 2016. godinu, gde je zabeleženo 76 slučajeva bežanja sa mesta nesreće u kojima je bilo povređenih, a u jednom slučaju smrtno je stradala osoba. Policija je u više od polovine tih slučajeva uspela da identifikuje počinioce.
Tragedije ovakve vrste koje su najviše izazvale pažnju javnosti su se desili u prethodnih 15 gopdina u gradovima širom Srbije, u Leskovcu 2011. godine, Kuršumliji i Beogradu 2021. godine, a u Kaću ove godine. Podsetimo, u januaru se u ovom vojvođamnskom gradiću dogodila nesreća u kojoj je vozač automobila udario pešaka na ulazu u grad iz pravca Novog Sada i pobegao sa mesta nesreće. Pešak je preminuo od zadobijenih povreda.
U svim navedenim slučajevima, žrtve su ostale bez pomoći, a počinioci su tek kasnije privedeni pravdi ili se i dalje traga za njima.
Zakon kaže da vozač motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoći onoga ko je tim prevoznim sredstvom povređen, biće kažnjen novčano ili zatvorom do tri godine. Ako je usled nepružanja pomoći neko teško povređen, onome ko je uzrokovao udes preti od šest meseci do pet godina zatvora. Oštrija kazna sledi ako je nastupila smrt povređenog – od jedne do osam godina zatvora.
Kako promeniti situaciju?
Da bi se smanjio broj saobraćajnih nesreća i povećala odgovornost vozača, stručnjaci ističu neophodnost preduzimanja nekoliko ključnih koraka:
Uvođenje strožih kazni, kako bi povećanje kazni za vozače koji izazovu nesreće sa smrtnim ishodom mogle da deluju kao snažan odvraćajući faktor, poboljšanje edukacije vozača o bezbednosti u saobraćaju, kao i efikasniju primenu zakona.
U protivnom, ovakve tragedije će se dešavati u Srbiji i ubuduće.
