Osobe sa autizmom u Srbiji posle srednje škole nemaju pravo na personalnog asistenta. Tako se drastično sužavaju njihove mogućnosti, kaže za “Vreme” Radunka Lazić, majka dečaka sa autizmom koja učestvuje u inicijativi za promenu pravilnika
Osobe sa autizmom, kada izađu iz sistema obrazovanja, nakon srednje škole, kada se završava i usluga ličnog pratioca, ne dobijaju mogućnost podrške u vidu personalnog asistenta jer to ne predviđa Pravilnik o pružanju usluga socijalne zaštite. Time ljudi sa autizmom bivaju prepušteni svojim porodicama, ponekad i sami sebi.
Udruženje za pomoć osobama sa autizmom „Bazi Mili“ iz Lajkovca je započelo rad na šestomesečnom projektu „Spajalica – inicijativa za dostupnost usluge personalne asistencije za osobama sa autizmom“ , koji za cilj ima promenu Pravilnika koji je objavilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Projekat „Spajalica“ se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji” koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva.
Radunka Lazić, majka dečaka sa autizmom i jedna od učesnica u projektu, za „Vreme“ kaže da bi dostupnost ove usluge za osobe sa autizmom značila dostojanstven život.
„Meni kao roditelju čije je dete od samog početka bilo uključeno u redovan sistem obrazovanja uz saznanje da će po završetku srednje škole ostati bez dodatne podrške za nastavak života u zajednici, njegov budući život izgleda tužno i frustrirajuće”, navodi Lazić.
Dodaje da nakon što osobe sa autizmom izađu iz sistema obrazovanja naprasno i drastično se sužava krug u kojem mogu da se kreću, mesta koja mogu da posete, aktivnosti koje imaju, te da stvari koje se nama podrazumevaju, njima nedostaju. Recimo odlazak u park, prodavnicu, dodatna edukacija, pronalaženje hobija, posao i druge aktivnosti.
„Usluga ličnog asistenta bi za osobe sa autizmom i višestrukim smetnjama omogućila da svaki pojedinac u našem društvu nastavi da živi inkluzivan život posle završetka obrazovnog ciklusa, a koji podrazumeva da u potpunosti učestvuje u društvenom životu u skladu sa svojim potrebama i afinitetima”, kaže naša sagovornica.
Informisanje mladih
U okviru ovog projekta sprovode se i tri radionice u Gimnaziji “Stefan Nemanja” koje imaju za cilj, prema rečima Radunke Lazić, da senzibilišu mlade tipičnog razvoja, pobude empatiju i aktivizam. Da mladi, stavljajući se u cipele svojih vršnjaka koji ne mogu da iskažu svoje potrebe, u društvu zastupaju osobe sa autizmom.
Menadžerka Gimanzije „Stefan Nemanja“, Aneta Pavlica za „Vreme“ kaže da nije prvi put da se njihovi učenici susreću sa autizmom, te da su do sada imali nekoliko radionica, kao što je na primer likovna radionica na kojoj su zajednički radovi doprineli da deca sa autizmom osete podršku i pripadnost zajednici, kao i radinoca na kojoj je autizam njihovim učenicima predstavljen kao stanje, a ne kao bolest.
Takođe, učenici ove Gimnazije pripremaju i humanitarni mjuzikl koji će biti izveden 13. maja u Akademiji 28.
„Škola je mesto gde se deli znanje, ali isto tako i mesto gde decu učimo da u ovom vremenu u kome je sve više prisutno i vršnjačko nasilje i u kome definitivno manjka tolerancije i razumevanja, oni budu empatični i da razumeju svet koji ih okružuje“, ukazuje Pavlica.
Cilj da Ministarstvo izmeni Pravilnik
U sredu (20. mart) je održana druga radionica na kojoj je bilo prisutno 25 učenika ove gimnazije. Na jučerašnjoj radionici učenici su razgovarali o tome šta je aktivizam i na koje sve načine aktivizmom mogu da se bave, te su kroz debatu uz prisustvo stručnih saradnika škole i autorke radionice Radunke Lazić učili kako da zauzmu stav i iznesu mišljenje u ime onih koji, kaže Lazić, “nemaju svoj glas”.
Konačno, krajnji cilj projekta „Spajalica“ jeste da, zaključuje Lazić, sve informacije koje prikupe kao i sam predlog izmene pomenutog Pravilnika predaju Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sve dok se on ne uskladi sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i definiše uslugu dodatne podrške koja će izlaziti u susret realnim potrebama osoba sa autizmom i višestrukim smetnjama u razvoju i tako im omogući što duži ostanak i život u zajednici.
Sa -17 stepeni Celzijusa, Smedrevska Palanka je uz Sjenicu 9. januara bila rekorder na temperaturnoj skali. Ona je i grad sa najvišom temperaturom ikada zabeleženom u Srbiji. Zašto je opština u centralnoj Srbiji mesto u kome termometar često piše istoriju
Posle Beograda, i studenti u blokadi fakulteta u Novom Sadu organizuju akciju čišćenja snega u tom gradu
Sneg i hladno vreme nastavljaju da prave probleme u brojnim mestima u Srbiji. Vanredna situacija proglašena je u Valjevu, Majdanpeku, Osečini, Loznici, Krupnju, Malom Zvorniku, Sjenici, Vladimircima i delu Prijepolja
Vrhovni sud Srbije je između ostalog utvrdio da su sudije u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije povredile zakon u korist okrivljenih time što su u presudi faktički pogrešno prikazale odlučne činjenice
U proseku 1,5 evra od svakih 100 koje domaćinstva u Evropskoj uniji potroše na robu i usluge odlazi na alkoholna pića, prema podacima Eurostata. Cene u nekim državama EU idu i preko 100 odsto od proseka, a kako stoji Srbija?
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
