Osobe sa autizmom u Srbiji posle srednje škole nemaju pravo na personalnog asistenta. Tako se drastično sužavaju njihove mogućnosti, kaže za “Vreme” Radunka Lazić, majka dečaka sa autizmom koja učestvuje u inicijativi za promenu pravilnika
Osobe sa autizmom, kada izađu iz sistema obrazovanja, nakon srednje škole, kada se završava i usluga ličnog pratioca, ne dobijaju mogućnost podrške u vidu personalnog asistenta jer to ne predviđa Pravilnik o pružanju usluga socijalne zaštite. Time ljudi sa autizmom bivaju prepušteni svojim porodicama, ponekad i sami sebi.
Udruženje za pomoć osobama sa autizmom „Bazi Mili“ iz Lajkovca je započelo rad na šestomesečnom projektu „Spajalica – inicijativa za dostupnost usluge personalne asistencije za osobama sa autizmom“ , koji za cilj ima promenu Pravilnika koji je objavilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Projekat „Spajalica“ se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji” koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva.
Radunka Lazić, majka dečaka sa autizmom i jedna od učesnica u projektu, za „Vreme“ kaže da bi dostupnost ove usluge za osobe sa autizmom značila dostojanstven život.
„Meni kao roditelju čije je dete od samog početka bilo uključeno u redovan sistem obrazovanja uz saznanje da će po završetku srednje škole ostati bez dodatne podrške za nastavak života u zajednici, njegov budući život izgleda tužno i frustrirajuće”, navodi Lazić.
Dodaje da nakon što osobe sa autizmom izađu iz sistema obrazovanja naprasno i drastično se sužava krug u kojem mogu da se kreću, mesta koja mogu da posete, aktivnosti koje imaju, te da stvari koje se nama podrazumevaju, njima nedostaju. Recimo odlazak u park, prodavnicu, dodatna edukacija, pronalaženje hobija, posao i druge aktivnosti.
„Usluga ličnog asistenta bi za osobe sa autizmom i višestrukim smetnjama omogućila da svaki pojedinac u našem društvu nastavi da živi inkluzivan život posle završetka obrazovnog ciklusa, a koji podrazumeva da u potpunosti učestvuje u društvenom životu u skladu sa svojim potrebama i afinitetima”, kaže naša sagovornica.
Informisanje mladih
U okviru ovog projekta sprovode se i tri radionice u Gimnaziji “Stefan Nemanja” koje imaju za cilj, prema rečima Radunke Lazić, da senzibilišu mlade tipičnog razvoja, pobude empatiju i aktivizam. Da mladi, stavljajući se u cipele svojih vršnjaka koji ne mogu da iskažu svoje potrebe, u društvu zastupaju osobe sa autizmom.
Menadžerka Gimanzije „Stefan Nemanja“, Aneta Pavlica za „Vreme“ kaže da nije prvi put da se njihovi učenici susreću sa autizmom, te da su do sada imali nekoliko radionica, kao što je na primer likovna radionica na kojoj su zajednički radovi doprineli da deca sa autizmom osete podršku i pripadnost zajednici, kao i radinoca na kojoj je autizam njihovim učenicima predstavljen kao stanje, a ne kao bolest.
Takođe, učenici ove Gimnazije pripremaju i humanitarni mjuzikl koji će biti izveden 13. maja u Akademiji 28.
„Škola je mesto gde se deli znanje, ali isto tako i mesto gde decu učimo da u ovom vremenu u kome je sve više prisutno i vršnjačko nasilje i u kome definitivno manjka tolerancije i razumevanja, oni budu empatični i da razumeju svet koji ih okružuje“, ukazuje Pavlica.
Cilj da Ministarstvo izmeni Pravilnik
U sredu (20. mart) je održana druga radionica na kojoj je bilo prisutno 25 učenika ove gimnazije. Na jučerašnjoj radionici učenici su razgovarali o tome šta je aktivizam i na koje sve načine aktivizmom mogu da se bave, te su kroz debatu uz prisustvo stručnih saradnika škole i autorke radionice Radunke Lazić učili kako da zauzmu stav i iznesu mišljenje u ime onih koji, kaže Lazić, “nemaju svoj glas”.
Konačno, krajnji cilj projekta „Spajalica“ jeste da, zaključuje Lazić, sve informacije koje prikupe kao i sam predlog izmene pomenutog Pravilnika predaju Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sve dok se on ne uskladi sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i definiše uslugu dodatne podrške koja će izlaziti u susret realnim potrebama osoba sa autizmom i višestrukim smetnjama u razvoju i tako im omogući što duži ostanak i život u zajednici.
Mlekari i poljoprivednici koji blokiraju Ibarsku magistralu zahtevaju da država uvede zaštitne takse i kvote na uvoz mleka i mesa i zaštiti domaću proizvodnju
Tatjana Ječmenica je bila profesionalna teniserka i selektorka Fed kup reprezentacije Srbije i Crne Gore
Ruske bezbednosne službe regrutovale oko 150 ljudi koji su prošli specijalizovanu obuku u Srbiji za izvođenje direktnih napada na odabrane ciljeve, objavila je Estonska obaveštajna služba
Smatrao je da je njegovo životno delo knjiga „Na sud istorije: Geneza i posledice staljinizma“, o Velikom teroru u SSSR-u. Zajedno sa fizičarima i takođe disidentima Andrejem Saharovom i Valentinom Turčinom objavio je 1970. otvoreno pismo sovjetskim liderima o potrebi demokratizacije sovjetskog sistema. Kritikovao je puč protiv Gorbačova 1991, ali i predsednika Rusije Borisa Jeljcina
Aktivistkinjama u Kuli upućene su pretnje u kojima se rodno zasnovano nasilje koristi kao političko oružje zastrašivanja. To je pokušaj da se te žene uklone iz javnog prostora zato što su kritikovale režim Aleksandra Vučića
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
