Osobe sa autizmom u Srbiji posle srednje škole nemaju pravo na personalnog asistenta. Tako se drastično sužavaju njihove mogućnosti, kaže za “Vreme” Radunka Lazić, majka dečaka sa autizmom koja učestvuje u inicijativi za promenu pravilnika
Osobe sa autizmom, kada izađu iz sistema obrazovanja, nakon srednje škole, kada se završava i usluga ličnog pratioca, ne dobijaju mogućnost podrške u vidu personalnog asistenta jer to ne predviđa Pravilnik o pružanju usluga socijalne zaštite. Time ljudi sa autizmom bivaju prepušteni svojim porodicama, ponekad i sami sebi.
Udruženje za pomoć osobama sa autizmom „Bazi Mili“ iz Lajkovca je započelo rad na šestomesečnom projektu „Spajalica – inicijativa za dostupnost usluge personalne asistencije za osobama sa autizmom“ , koji za cilj ima promenu Pravilnika koji je objavilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Projekat „Spajalica“ se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji” koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva.
Radunka Lazić, majka dečaka sa autizmom i jedna od učesnica u projektu, za „Vreme“ kaže da bi dostupnost ove usluge za osobe sa autizmom značila dostojanstven život.
„Meni kao roditelju čije je dete od samog početka bilo uključeno u redovan sistem obrazovanja uz saznanje da će po završetku srednje škole ostati bez dodatne podrške za nastavak života u zajednici, njegov budući život izgleda tužno i frustrirajuće”, navodi Lazić.
Dodaje da nakon što osobe sa autizmom izađu iz sistema obrazovanja naprasno i drastično se sužava krug u kojem mogu da se kreću, mesta koja mogu da posete, aktivnosti koje imaju, te da stvari koje se nama podrazumevaju, njima nedostaju. Recimo odlazak u park, prodavnicu, dodatna edukacija, pronalaženje hobija, posao i druge aktivnosti.
„Usluga ličnog asistenta bi za osobe sa autizmom i višestrukim smetnjama omogućila da svaki pojedinac u našem društvu nastavi da živi inkluzivan život posle završetka obrazovnog ciklusa, a koji podrazumeva da u potpunosti učestvuje u društvenom životu u skladu sa svojim potrebama i afinitetima”, kaže naša sagovornica.
Informisanje mladih
U okviru ovog projekta sprovode se i tri radionice u Gimnaziji “Stefan Nemanja” koje imaju za cilj, prema rečima Radunke Lazić, da senzibilišu mlade tipičnog razvoja, pobude empatiju i aktivizam. Da mladi, stavljajući se u cipele svojih vršnjaka koji ne mogu da iskažu svoje potrebe, u društvu zastupaju osobe sa autizmom.
Menadžerka Gimanzije „Stefan Nemanja“, Aneta Pavlica za „Vreme“ kaže da nije prvi put da se njihovi učenici susreću sa autizmom, te da su do sada imali nekoliko radionica, kao što je na primer likovna radionica na kojoj su zajednički radovi doprineli da deca sa autizmom osete podršku i pripadnost zajednici, kao i radinoca na kojoj je autizam njihovim učenicima predstavljen kao stanje, a ne kao bolest.
Takođe, učenici ove Gimnazije pripremaju i humanitarni mjuzikl koji će biti izveden 13. maja u Akademiji 28.
„Škola je mesto gde se deli znanje, ali isto tako i mesto gde decu učimo da u ovom vremenu u kome je sve više prisutno i vršnjačko nasilje i u kome definitivno manjka tolerancije i razumevanja, oni budu empatični i da razumeju svet koji ih okružuje“, ukazuje Pavlica.
Cilj da Ministarstvo izmeni Pravilnik
U sredu (20. mart) je održana druga radionica na kojoj je bilo prisutno 25 učenika ove gimnazije. Na jučerašnjoj radionici učenici su razgovarali o tome šta je aktivizam i na koje sve načine aktivizmom mogu da se bave, te su kroz debatu uz prisustvo stručnih saradnika škole i autorke radionice Radunke Lazić učili kako da zauzmu stav i iznesu mišljenje u ime onih koji, kaže Lazić, “nemaju svoj glas”.
Konačno, krajnji cilj projekta „Spajalica“ jeste da, zaključuje Lazić, sve informacije koje prikupe kao i sam predlog izmene pomenutog Pravilnika predaju Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sve dok se on ne uskladi sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i definiše uslugu dodatne podrške koja će izlaziti u susret realnim potrebama osoba sa autizmom i višestrukim smetnjama u razvoju i tako im omogući što duži ostanak i život u zajednici.
Za mesec i po dana trebalo bi da krene prvi brzi voz na relaciji Beograd-Budimpešta. Mađarski graničari poznati su po dugom zadržavanju putnika, a kako će se kontrola obavljati na železnici
Požar, koji je izbio u noći između petka i subote, zahvatio je više objekata u industrijskoj zoni u Novom Pazaru
Protest „Pravda je umrla - istina živi“, zbog odugovlačenja sudskog procesa u slučaju glumice Milene Radulović protiv profesora glume Miroslava Aleksića
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić rekao je da je na sastanku sa delegacijom Evropskog parlamenta fokus bio na pritiscima kojima je izložena akademska zajednica
O kakvoj strategiji poljoprivrede da pričamo, kada Srbija budzašto kupuje meso iz EU koje bi tamo bilo ekološki uništeno. Mi čak za ljudsku ishranu uvozimo i otpatke iz mesne inudstrije sa izuzetno velikim sadržajem kalcijuma, dok u EU to nije dozvoljeno ni za kućne ljubimce
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
