Osobe sa autizmom u Srbiji posle srednje škole nemaju pravo na personalnog asistenta. Tako se drastično sužavaju njihove mogućnosti, kaže za “Vreme” Radunka Lazić, majka dečaka sa autizmom koja učestvuje u inicijativi za promenu pravilnika
Osobe sa autizmom, kada izađu iz sistema obrazovanja, nakon srednje škole, kada se završava i usluga ličnog pratioca, ne dobijaju mogućnost podrške u vidu personalnog asistenta jer to ne predviđa Pravilnik o pružanju usluga socijalne zaštite. Time ljudi sa autizmom bivaju prepušteni svojim porodicama, ponekad i sami sebi.
Udruženje za pomoć osobama sa autizmom „Bazi Mili“ iz Lajkovca je započelo rad na šestomesečnom projektu „Spajalica – inicijativa za dostupnost usluge personalne asistencije za osobama sa autizmom“ , koji za cilj ima promenu Pravilnika koji je objavilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Projekat „Spajalica“ se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji” koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva.
Radunka Lazić, majka dečaka sa autizmom i jedna od učesnica u projektu, za „Vreme“ kaže da bi dostupnost ove usluge za osobe sa autizmom značila dostojanstven život.
„Meni kao roditelju čije je dete od samog početka bilo uključeno u redovan sistem obrazovanja uz saznanje da će po završetku srednje škole ostati bez dodatne podrške za nastavak života u zajednici, njegov budući život izgleda tužno i frustrirajuće”, navodi Lazić.
Dodaje da nakon što osobe sa autizmom izađu iz sistema obrazovanja naprasno i drastično se sužava krug u kojem mogu da se kreću, mesta koja mogu da posete, aktivnosti koje imaju, te da stvari koje se nama podrazumevaju, njima nedostaju. Recimo odlazak u park, prodavnicu, dodatna edukacija, pronalaženje hobija, posao i druge aktivnosti.
„Usluga ličnog asistenta bi za osobe sa autizmom i višestrukim smetnjama omogućila da svaki pojedinac u našem društvu nastavi da živi inkluzivan život posle završetka obrazovnog ciklusa, a koji podrazumeva da u potpunosti učestvuje u društvenom životu u skladu sa svojim potrebama i afinitetima”, kaže naša sagovornica.
Informisanje mladih
U okviru ovog projekta sprovode se i tri radionice u Gimnaziji “Stefan Nemanja” koje imaju za cilj, prema rečima Radunke Lazić, da senzibilišu mlade tipičnog razvoja, pobude empatiju i aktivizam. Da mladi, stavljajući se u cipele svojih vršnjaka koji ne mogu da iskažu svoje potrebe, u društvu zastupaju osobe sa autizmom.
Menadžerka Gimanzije „Stefan Nemanja“, Aneta Pavlica za „Vreme“ kaže da nije prvi put da se njihovi učenici susreću sa autizmom, te da su do sada imali nekoliko radionica, kao što je na primer likovna radionica na kojoj su zajednički radovi doprineli da deca sa autizmom osete podršku i pripadnost zajednici, kao i radinoca na kojoj je autizam njihovim učenicima predstavljen kao stanje, a ne kao bolest.
Takođe, učenici ove Gimnazije pripremaju i humanitarni mjuzikl koji će biti izveden 13. maja u Akademiji 28.
„Škola je mesto gde se deli znanje, ali isto tako i mesto gde decu učimo da u ovom vremenu u kome je sve više prisutno i vršnjačko nasilje i u kome definitivno manjka tolerancije i razumevanja, oni budu empatični i da razumeju svet koji ih okružuje“, ukazuje Pavlica.
Cilj da Ministarstvo izmeni Pravilnik
U sredu (20. mart) je održana druga radionica na kojoj je bilo prisutno 25 učenika ove gimnazije. Na jučerašnjoj radionici učenici su razgovarali o tome šta je aktivizam i na koje sve načine aktivizmom mogu da se bave, te su kroz debatu uz prisustvo stručnih saradnika škole i autorke radionice Radunke Lazić učili kako da zauzmu stav i iznesu mišljenje u ime onih koji, kaže Lazić, “nemaju svoj glas”.
Konačno, krajnji cilj projekta „Spajalica“ jeste da, zaključuje Lazić, sve informacije koje prikupe kao i sam predlog izmene pomenutog Pravilnika predaju Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sve dok se on ne uskladi sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i definiše uslugu dodatne podrške koja će izlaziti u susret realnim potrebama osoba sa autizmom i višestrukim smetnjama u razvoju i tako im omogući što duži ostanak i život u zajednici.
Snežana C. koja je nožem povredila dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu Nataliju Jovanović na sudu je zamolila za oproštaj ističući da je bila pod uticajem sadržaja televizije „Informer“
Na Univerzitetu u Beogradu danas je počelo polaganje prijemnih ispita, a prvi prijemni počeo je na Beogradskom sajmu polaganjem matematike za upis na Elektrotehnički fakultet. Prošlogodišnji brucoši imalu su manje od dva meseca normalne nastave, a onda se u oba semestra otišlo u studentske proteste. Šta čeka novu generaciju studenata?
Sedamdesetdevetogodišnju ženu usmrtila su dva vlasnička psa u Neštinu, naselju u Bačkoj Palanci
Nakon najava o potpunoj prenameni, nekadašnji simbol borbe protiv pandemije od ponedeljka dobija novu ulogu – počinje s radom Centar za palijativno zbrinjavanje pri UKC Srbije, sa inicijalnim kapacitetom od 50 kreveta
Iako ga ne priznaje ni jedna pravoslavna crkva, ni srpska ni albanska, Džufku izgleda priznaju političari Kosova, koji ga masovno goste
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Kao što je Šešelj početkom devedesetih potezao pištolj na tadašnje studente, tako Vučić na njihove pobunjene kćerke i sinove danas poteže svoje batinaše. Ista je to politika, samo prilagođena vremenu
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
