Seksualno zlostavljanje dece u Srbiji: 90 odsto počinilaca su bliske osobe

Imala je četiri godine kada se sve prvi put dogodilo. I nije nikome rekla – ni tada, ni kasnije. Nije znala da je to što joj se dešava nasilje, samo je osećala stid. Njena priča nije izuzetak.

U zemlji u kojoj se seksualno zlostavljanje dece i dalje prečesto gura pod tepih, novi podaci otkrivaju zastrašujuće razmere tišine i sistemskog zataškavanja. Skoro hiljadu preživelih sa srpskog govornog područja svedočilo je o zlostavljanju koje su doživeli u detinjstvu, a polovina njih nikada ranije nikome nije ispričala sopstvenu priču.

Ovi podaci deo su izveštaja koji objedinjuje iskustva 977 osoba sa srpskog govornog područja, a koji otvara pitanja o tišini, sistemskoj nebrizi i nevidljivim posledicama koje žrtve nasilja nose kroz život.

Istraživanje, u čije rezultate je „Vreme“ imalo uvid, uradila je nevladina organizacija Protect Children.

Podaci su prikupljani u okviru globalne ankete preživelih „Naš glas“, u periodu od 14. avgusta 2023. do 5. maja 2025.

Najveći broj žrtava imao je između tri i devet godina

Svi učesnici ankete, njih 977, preživeli su seksualno nasilje u detinjstvu, a najčešće u vrlo ranom uzrastu – između treće i devete godine (48 odsto). Pored toga, četvrtina je izjavila da je seksualno zlostavljanje počelo kada su imali između 10 i 12 godina.

Jedan odsto učesnika istraživanja imao je do dve godine kada je doživeo seksualno zlostavljanje, 18 odsto njih imalo je između 13 i 15 godina, dok je osam odsto bilo staro između 15 i 17 godina.

„Krenulo je sa komentarima o seksu, pokazivanju porno sadržaja i neprikladnim dodirima, godinu dana kasnije sam silovana“, odgovor je jedne ispitanice koja je seksualno zlostavljanje prvi put iskusila kada je imala između sedam i devet godina.

Neko poznat

U čak 89 odsto slučajeva, počinilac je bila osoba poznata detetu – često član porodice ili neko iz neposrednog okruženja, bilo da je iz društvenog okruženja, zajednice ili neko drugi ko im je bio blizak, pri čemu je 19 odsto živelo u istom domaćinstvu sa počiniocem.

Čak 96 odsto preživelih izjavilo je da je počinilac bio muškarac, dok je 38 odsto navelo da je počinilac bio star između 35 i 54 godine. U 32 odsto slučajeva počinilac je imao više od 55 godina.

Zabrinjavajuće je što je gotovo svaki treći preživeli naveo da je počinilac bio mlađi od 18 godina, što ukazuje na seksualno zlostavljanje među vršnjacima, te zlostavljanje od braće i sestara, navodi se u rezultatima istraživanja.

Ćutanje

Otkrivanje seksualnog nasilja predstavlja značajan, ali težak korak za preživele, često ometan barijerama poput osećaja stida, nedostatka hrabrosti, verovanja da otkrivanje ne bi pomoglo ili da nasilje nije bilo toliko ozbiljno, navodi se u istraživanju.

O njemu se retko i teško progovara.

Jedan od dvoje preživelih koji su učetstvovali u istraživanju (50 odsto) nikada nikome nije otkrio da je u detinjstvu doživeo seksualno nasilje.

Više od jedne trećine preživelih izjavilo je da je neotkrivanje seksualnog nasilja uticalo na njihov proces izlečenja, uzrokujući posledice poput depresije, anksioznosti, straha od intimnosti, dubokog osećaja stida i krivice, emocionalne represije, problema sa poverenjem i besa.

Od onih koji su razotkrili seksualno nasilje koje su doživeli u detinjstvu, 51 odsto je otkrilo roditelju, 38 odsto prijatelju, a 27 odsto partneru.

Međutim, mnogima je bilo potrebno mnogo godina, pa čak i decenija, pre nego što su uspeli da se povere.

Nešto manje od trećine ljudi koji su u anketi podelili iskustvo, reklo je da je o nasilju progovorilo neposredno posle preživljenog iskustva, 13 odsto o tome se usudilo da govori u godini po proživljenom nasilju, dok je čak 14 odsto ispitanika prvi put sa nekim podelilo priču posle više od dve decenije pošto se nasilje dogodilo.

Ogromna većina preživelih izjavila je da njihovo razotkrivanje nije rezultiralo policijskom istragom, krivičnim gonjenjem ili bilo kojom vrstom nadoknade.

Dugoročne posledice

Seksualno nasilje nad decom ima ozbiljne i dugotrajne posledice po žrtve i preživele. Čak 63 odsto žrtava izjavilo je da su trpeli emocionalne, fizičke i psihološke posledice usled seksualnog nasilja koje su doživeli u detinjstvu.

Najčešće dugoročne posledice su poteškoće u uspostavljanju i održavanju ličnih odnosa, anksiozni poremećaji i napadi panike, seksualna disfunkciju, depresija, slabija prilagodljivost i nestabilan životni stil.

Uprkos ovim dubokim posledicama, značajan broj žrtava (74 odsto) izvestio je da nisu dobili podršku koja im je bila potrebna kako bi se suočili sa dugoročnim posledicama.

Kakvi su podaci institucija?

U Srbiji, prema podacima Inicijative za borbu protiv seksualnog nasilja nad decom – Incest Trauma Centra iz Beograda, 478 osoba koje su preživele seksualno nasilje zatražilo je pomoć u periodu od 2022. do 2023. godine, od kojih je 87 odsto činilo devojčice i žene.

Među njima, 36 odsto su bila deca i maloletnici mlađi od 18 godina. U devet od deset slučajeva, počinilac je bila osoba poznata detetu — najčešće član porodice ili neko iz neposrednog okruženja.

Dopunski podaci iz institucija javnog zdravlja iz 2023. godine ukazuju na desetine dodatnih slučajeva sumnje na seksualnu zloupotrebu dece, pri čemu su devojčice činile gotovo 80 odsto žrtava.

Stručnjaci procenjuju da na svaki prijavljeni slučaj dolazi veliki broj onih koji ostaju skriveni, jer većina žrtava odlaže prijavu ili se nikada ne odluči da govori o tome.

Fotografije koje govore ono što deca nisu mogla

Foto: Justice Initiative

Nagrađivani italijanski fotograf, psiholog i novinar Simonea Padovanija, kroz fotografije prikazuje potresne priče ljudi koji su doživeli zlostavljanje u detinjstvu ili mladosti.

Izložba njegovih fotografija „SHAME – European Stories” postavljena u galeriji bioskopa Balkan u Beogradu od 8. do 22. maja 2025. godine.

Foto: Justice Initiative

Naziv „SHAME“ odnosi se na osećaj srama koji žrtve često nose, a koji Padovani prepoznaje kao ključnu reč u njihovim svedočenjima.

Izložba, koju u Beograd dovodi organizacija Justice Initiative, donosi snažnu poruku podrške žrtvama zlostavljanja.

Kroz priče žrtava, izložba razotkriva nepravdu, psihičko opterećenje i teret kulture ćutanja, pozivajući društvo na prekid ćutanja i ostvarivanje pravde.