Bliži se godinu dana od tragedije koja se 3. maja 2023. odigrala u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i koja je ostavila trajni ožiljak na društvu Srbije. Mnogo je bilo neprimerenih reakcija predstavnika vlasti, mnogo brljotina, mnogo zbunjenosti, revolta, očaja, rezignacije među građanima.
Koliko god da je, međutim, ubistvo devetoro dece i čuvara škole Dragana potreslo čitavu zemlju, mikroisvet same škole, komšiluka škole, Vračara nakon što se dogodilo ono što je toliko strašno da je zapravo nezamislivo, malo ko može da oseti i razume – a nepojmljiv bol roditelja i rodbine ubijene dece niko.
Za njih „Ribnikar“ više nije škola već stratište i traže da neka druga deca nikada više ne pohađaju nastavu u školskom objektu u kojem su njihova deca ubijena. I ne samo za njih, to mišljenje dele i neki roditelje dece koja su preživela masakr.
Za mnoge druge, ipak, „Ribnikar“ ne treba da se pretvori u simbol smrti, već uz očuvanje sećanja na ubijene učenike i memorijalne prostorije koje bi trebalo da budu izgrađene u njihovu počast da nastavi da bude simbol života na Vračaru. Argument je da, uz svo najdublje i neizrecivo saosećanje sa roditeljima stradalih učenika, treba misliti i u interesu dece koja su preživela tu traumu i nekih budućih generacija učenika, te da deo „Ribnikara“ u kome se masovno ubistvo odigralo ne treba trajno i u celosti zatvoriti.
Kontradiktorne odluke i poruke koje su dolazile iz Vlade i nadležnog ministarstva nisu pridonosile rešenju bolne situacije, već su samo podsticale konfuziju i sukobe.
Jedan deo roditelji učenika „Ribnikara“ imao je zato sastanak do ranih jutarnjih sati u noći na utorak i formulisao svoj „stav i zahteve“ povodom „Odluke Vlade Srbije od 8. marta 2024. godine o obrazovanju Radne grupe za uspostavljanje Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva u Oglednoj osnovnoj školi ‘Vladislav Ribnikar’ u Beogradu“ o kojoj su saznali iz medija.
Mnogo pitanja, malo odgovora vlasti
Oni pozdravljaju odluku o formiranju ove Radne grupe, smatraju da ju je trebalo doneti mnogo ranije, ali da je trebalo da obuhvati i druge članove – nastavnike, roditelje i pogotovo psihologe, psihoterapeute i psihijatre koji su bili uključeni u proces oporavka njihove dece nakon masakra 3. maja 2023. godine.
Hoće da podrže Radnu grupu, ali smatraju da je nužno da se u njihovim sagledavanjima mogućih rešenja uzmu u obzir i potrebe učenika škole.
Skreću pažnju da je „tačkom 13. navedene odluke do donošenja urbanističkog, arhitektonskog i građevinskog rešenja za Memorijalni centar i uređenja nove ambijentalne celine, u celosti izuzeta iz upotrebe za obavljanje prosvetne delatnosti parcela broj 5053 KO Vračar, sa objektom osnovnog obrazovanja broj 1 na ovoj parceli, koji predstavlja OOŠ ‘Vladislav Ribnikar’ u ulici Kralja Milutina broj 10 u Beogradu“ – odnosno zatvoreno je više od polovine nekadašnje škole, sa pratećim sadržajima.
Roditelji učenika Ribnikara ističu da se tek u tački 14. Odluke samo navodi da se Ministarstvo prosvete „obavezuje da obezbedi odgovarajuće uslove za nesmetano obavljanje prosvetne delatnosti u školi“.
„Koje? Kada? Kako?“, pitaju roditelji, jer u Odluci Vlade ne stoji ništa drugo osim reči „na drugi način“, pa su oni i njihova deca „duboko uznemireni neizvesnošću sudbine škole i uslova za obrazovanje“.
Stručnjaci su savetovali da se deca vrate u školu
Oni podsećaju da je Vlada Republike Srbije 5. maja 2023. godine formirala radnu grupu za podršku ustanovama obrazovanja u kriznim psihološkim intervencijama. Ova radna grupa je na sastanku Saveta roditelja održanom 7. maja, prvom nakon masakra, detaljno obrazlagala zašto je „važno da se deca što pre vrate u svoju školu, upravo u zgradu škole, a radi prevazilaženja stravične traume koju su 3. maja 2023. godine doživela“.
„Detaljno su nam tada obrazlagali“, piše u saopštenju roditelja učenika „Ribnikara“, „da naša deca samo u njima poznatom školskom okruženju mogu da zaleče svoje ranjene duše, poljuljanu veru u život, prijateljstvo i golu bezbednost, da žive, uče i druže se. I to baš u svojoj školi, u kojoj se streljanje i dogodilo. Uz svoje nastavnike i drugare. Ubedili su i nastavnike, koji su kao odrasle i odgovorne osobe, samo zbog naše preživele dece, pristali da se u školu vrate samo nedelju dana nakon masakra, jer je objašnjeno da upravo oni, iako i sami veoma traumatizovani, treba da prigrle svoje đake i da se međusobno isceljuju. Govorimo o nastavnicima koji su spašavali našu decu od smrti, neki od njih ne osvrćući se da traže svoju decu koja su se u trenutku masakra nalazila u istoj zgradi i ne znajući šta se sa njihovom decom dešava, verujući u svoje kolege“.
Stručnjaci su tada od njih tražili da se vrate u redovne obrazovno-vaspitne tokove, da budu tu jedni za druge u zajedničkom bolu, da brinu jedni o drugima.
Poslušali su i decu već 10. maja, „lagano, oprezno, svako svojim tempom, sa punim uvažavanjem i razumevanjem tragedije“ u kojoj su izgubili život njihovi drugari i njihov Dragan svoju decu vratli u školu.
Svi stručnjaci koji su dolazili u školu nakon 10. maja posmatrajući njihovu decu, uključujući i delegaciju iz Utoja centra u Norveškoj, su potvrdili da je to bila ispravna odluka, a videli su to i sami.
Pogažene preporuke Radnog tima
„Od 1. septembra 2023. godine na žalost pogaženo je sve što su bile preporuke Radnog tima – da je zbog isceljenja potrebno da deca budu u svojoj školi“, stoji dalje u saopštenju.
Tada je više od polovine školske zrade zatvoreno, deca su nagurana u prostor koji je više nego upola manji od onog u kome su do tada pohađala nastavu, bez osnovnih uslova i sredstava za rad. Ostali su bez kabineta i kabinetske nastave (uz veliki broj nastavnih sredstava koja su ostala u zatvorenom delu škole), bez Svečane sale u kojoj su izvodili priredbe i školske predstave.
Sačekala ih je 1. septembra i visoka ograda između donjeg i gornjeg dvorišta i nemogućnost da priđu sportskom terenu, „što je za njih bio još jedan šok“.
Neki drugi interesi
„Poslednja Odluka nam daje za pravo da mislimo da su u pitanju neki drugi interesi u vezi sa namenom parcele 5053 KO Vračar, jer opet ponavljamo, ona obuhvata mnogo više od zgrade i mesta na kom je zločin izvršen“, stoji u saopštenju roditelja učenika „Ribnikara“.
Pitaju se „da li je Vlada Republike Srbije prilikom donošenja ove Odluke imala u vidu ranjenu, preživelu, traumatizovanu, živu decu? Da li bilo ko želi da vidi oko 1.000 nevinih duša, učenika OOŠ ‘Vladislav Ribnikar’, takođe žrtve bezumnog čina maloletnog masovnog ubice? Da li oni imaju pravo na život? Slobodu kretanja? Pravo na školovanje? Na uslove školovanja kakve imaju ostala deca u Srbiji? Pravo na izlečenje od traume? Ili su oni za sve nevidljivi jer ćute, rade i pate za svojim drugarima i svojim Draganom. Ili su oni za nešto krivi?“
Oduzeli ste deci školu
Uporno čelnici Ministarstva i Vlade ponavljaju da je bitan najbolji interes učenika zbog kojih škola i postoji, piše dalje. Ali su ovom odlukom pokazali da nije tako jer u Radnu grupu nisu uključeni stručnjaci radne grupe za podršku ustanovama obrazovanja u kriznim psihološkim intervencijama koja je školi, deci, nastavnicima od 5. maja pomogla da se suoče sa traumom i krenu putem oporavka.
„Sva naša deca su traumatizovana i doživotno obeležena 3. majem 2023. godine“, piše u saopštenju. „Sada ste im formalno oduzeli i školu, njihovu drugu kuću. Oduzeli ste školu i nastavnicima, kao i svim bivšim i budućim učenicima ove škole“.
Zahtevi
Oni stoga zahtevaju:
– Da se tačka 13. Odluke Vlade o formiranju Radne grupe o obrazovanju Radne grupe za uspostavljanje Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva u Oglednoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu donete 8. marta 2024. godine, o izuzimanju parcele u celosti, stavi van snage;
– Da se do donošenja urbanističkog, arhitektonskog i građevinskog rešenja za Memorijalni centar i uređenja nove ambijentalne celine, deo škole sa pratećim sadržajima koji se nalazi na katastarskoj parceli 5053 KO Vračar, da na korišćenje Školi radi obavljanja prosvetne delatnosti, uz zatvaranje dela škole u kome se dogodio masakr, uvažavajući osetljivost prema porodicama ubijenih, do donošenja rešenja za Memorijalni centar, bez prejudiciranja i želje za mešanjem u isto;
– Da Vlada Republike Srbije, odnosno nadležno Ministarstvo prosvete, u najkraćem roku, odnosno u roku od 48 sati, predstavi školi, nastavnicima, zaposlenima, đačkom parlamentu i roditeljima plan za „obezbeđivanje odgovarajućih uslova za nesmetano obavljanje prosvetne delatnosti u školi“ i da zatim Vlada Republike Srbije taj plan i odgovarajuću dinamiku realizacije plana potvrdi formalnom Odlukom uz pisane garancije kako bi on postao obavezujući za sve;
– Da Vlada Republike Srbije potvrdi svoju raniju odluku o tome da će celokupan nastavni kadar OOŠ „Vladislav Ribnikar“ ostati u radnom odnosu bez obzira na broj učenika u narednim školskim godinama;
– Da se u rad Radne grupe o uspostavljanju Memorijalnog centra uključe kao formalni članovi i predstavnici roditelja preživele dece, nastavnika škole i stručnjaci koji su bili uključeni u isceljenje naše dece i koji i dalje aktivno pomažu školi, učenicima, nastavnicima.
Roditelji učenika „Ribnikara“ pozivaju na skup podrške u utorak, 12. marta 2024. godine, u 19:30 časova ispred škole u ulici Svetozara Markovića. Ovim „skupom zajedništva“ žele da sačuvaju školu, sećanje na ubijene drugare njihove dece i Dragana i pravo njihove dece na adekvatno obrazovanje.
