Profesori na nišanu: Kako Vučićev režim satire pobunu u prosveti

Pobuna u srpskom društvu koja ne jenjava već 14 meseci počela je u prosveti. Pokrenuli su je studenti koje su ubrzo podržali nastavnici i profesori. U jednom trenutku bili su blokirani svi držani univerzitetai. Vlast je na to reagovala kao oparena, kao na napad na režim iznutra, unutar državnog sistema.

Pobunjeni nastavnici i profesori govorili su na skupovima, izlazili iz učionica, protestovali za vlastita, ali i prava svih drugih, a zbog toga su neretko kažnjavani. Otkazima, „krompirom” na računu, suspenzijama, zastrašivanjem, prekršajnim prijavama protiv visokoškolskih ustanova, vanrednim inspekcijskim nadzorima, bušenjem guma na automobilima, postavljanjem novog ministra kog zaposleni u prosveti često nazivaju „ministrom osvete”, nagrđivanjem na režimskim medijima.

Niz je dug i neprekidan, a poslednji slučaj odigrao se na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu gde vanrednoj profesorki Jeleni Kleut nije produžen ugovor o radu. Takva odluka revoltirala je studente, koji su od tada u višednevnom bojkotu nastave, a najava da će otpočeti novu blokadu izazvala je dekana ovog fakulteta da još jednom pozove policiju u pomoć i da, kako tvrdi deo akademske zajednice, prekrši autonomiju univerziteta.

Kako se vlast bori protiv pobunjenih nastavnika

Da je vrag odneo šalu pokazalo se ubrzo pošto su nastavnici i profesori masovno podržali studentske i učeničke proteste i blokade nakon smrtonosnog pada nadsteršnice Železničke stanice u Novom Sadu.

Tako u januaru prošle godine, brojni učitelji i nastavnici u osnovnim i srednjim školama nisu ulazili u učionice zbog naglog skraćenja prvog polugodišta, boreći se za sopstvena prava, ali i podržavajući one koje uvode u svet znanja. Bilo je tako i na blokiranim fakultetima. A kako bi im skresala krila i ugušila pobunu, vlast je odlučila da im skreše plate – kroz plaćanje po učinku i menjanje uredbi.

Krajem zime i u proleće prošle godine, oni koji su u znak protesta odbijali da drže časove su ostajali bez plate. Desetine nastavnika je kasnije, s početkom nove školske godine, ostalo bez posla, dok su na njihova mesta došli nekvalifikovani kadrovi.

Najevidentniji primer odigrao se u Petoj beogradskoj gimnaziji, čiji su učenici početkom školske godine ušli u blokadu, trežeći između ostalog, konkurs za izbor nove direktorke. Ministarstvo ga je obećalo, ali ne i raspisalo, makar do kraja januara 2026. Štaviše, aktualna vršiteljka dužnosti direktora Danka Nešović dobila je Svetosavsku nagradu. Za lojalnost, valjda.

Foto: FoNet/Nebojša Jovanović

Nagrade za najlojalnije

I dok su neki profesori univerziteta, poput zaposlenih na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, ostajali bez posla, najlojalnijima su stizala unapređenja i nagrade.

Tako je, uz direktorku Pete, Patrik Drid, dekan novosadskog DIF-a, nekada poznati džudista, koji se tokom prošle godine izdvojio kao dekan koji je prvi pozvao policiju na studente, dobio Oktobarsku nagradu grada Novog Sada, a njegovo novoosnovano udruženje sredstva za projekte iz budžeta.

Velika hajka vodila se i vodi se protiv Rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića, koji je od samog početka javno podržao studente i govorio na protestima koje su organizovali.

A najavljivali su čelnici vlasti, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i poreusmeravanje novca iz budžeta predviđenog za visko školstvo u privatne univerzitete, jer državne nikako da stave pod kontrolu.

Ništa novo u srpskoj javnosti

Nije ova vlast izmislila ovakav način borbe protiv prosvetnih radnika. Samo ga je preuzela i produžila. Brojni su primeri, kako domaći, tako i inostrani.

Najdrastičniji primer na prostoru današnje Srbije, a tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, dogodio se u maju 1998, kada je „Vlada narodnog jedinistva” (SPS-JUL-SRS) predložila, a Skupština usvojila Zakon o univerzitetu koji je de jure ukinuo autonomiju Univerziteta, pa je stotine profesora ostalo bez katedri jer su odbili da se povinuju režimu Slobodana Miloševića. Tada su smenjivani rektori i dekani, a sa univerziteta odstranjeni istaknuti intelektualci i društveni kritičari.

Inicijator tog zakona bio je tadašni potpredsednik Vlade Vojislav Šešelj, pa je prozvan „Šešeljevim zakonom”. Aleksandar Vučić je u to doba još uvek pekao radikalski zanat kod svog političkog oca.

Među onima koji su kažnjavani ili proterani sa fakulteta bili su profesori koji su otvoreno kritikovali vlast, učestvovali u građanskim protestima ili odbijali da potpišu lojalnost tadašnjoj politici. Njihova mesta popunjavana su podobnim kadrovima, često bez naučnog ugleda, dok su „neposlušni” proglašavani tehnološkim viškom, prevremeno penzionisani ili slati u zaborav.

Makarti i gulazi

Vučićev režim ima na koga da se ugleda.

U SAD su profesori bili na udaru u tzv. Makartijevoj eri lova na veštice, straha i autocenzure, kada je zemlju tresla groznica straha od komunizma. Mnogi univerziteti su primoravali profesore da potpišu izjave da nisu članovi Komunističke partije. Oni koji su odbili, ili nad kojima je lebdela sumnja da su levičari, dobijali su otkaze. Ludilo koje je dobilo ime „makartizam“ trajalo je nekoliko godina, a republikanski senator Džozef Makarti je, kada je sve prošlo, bio stavljen na stub srama.

Na istoku su stvari bile još teže po one koji se nisu saglašavali sa vladajućim matricama. Dok su u Sjedinjenim Državama dobijali otkaze, u Kini ili Sovjetskom Savezu oni koji su se bunili dobijali su gulage.

U novoj eri Srbije nema gulaga i, bar za sada, donošenja zakona koji bi omogućili čistku na univerzitetima, ali se koristi tiša, administrativna represija. Neprodužavanje ugovora, finansijsko iznurivanje, disciplinski postupci, inspekcije i javne kampanje blaćenja.

Slučaj Jelene Kleut, pritisci na profesore u Novom Pazaru, kazne nastavnicima koji su podržali štrajkove i blokade, kao i policija na fakultetima, deo su iste preteće matrice.