Penzije su u Srbiji od 1. decembra veće 12,2 odsto, a sagovornici „Vremena“, iako se slažu s tim da će to povećanje doneti benefite penzionerima, ipak drugačije posmatraju porive zbog kojih se vlast odlučila na takav korak.
Prosečna penzija za oktobar 2025. godine bila je 50.686 dinara i to je podatak koji je Republički zavod za penzijsko i invalidsko osiguranje objavio 24. novembra.
To znači da je prosečna penzija ove godine je 47,3 odsto prosečne plate, što je povećanje u odnosu na 2024. godinu, kada je prosečna penzija je dostizala oko 47 odsto prosečne plate, ili na 2023. godinu kada je prosečna penzija bila oko 44,5 odsto prosečne plate.
Mađutim, odnos prosečnih plata i penzija 2015. godine bio je 52,2 odsto, a 2014. godine prosečna penzija bila je čak 54,08 odsto prosečne plate, ali je smanjena u okviru „mera štednje“.
Zvaničnih podataka o medijalnoj penziji nema, ali je Miloš Grabundžija iz Sindikata penzionera „Nezavisnost“ pre dva meseca za „Vreme“ izjavio da penziju manju od 25.000 dinara ima 450.000 penzionera u Srbiji, a da milion penzionera ima penziju manju od prosečne.
Poslednji podaci govore i da je prosečna potrošačka korpa 98,165 dinara, ali i da su prosečni mesečni prihodi domaćinstava 95.050 dinara, bez podataka o tome koliko u tim prihodima participiraju penzioneri.
Olakšanje za penzionere
Ekonomski konsultant Bogdan Petrović kaže za „Vreme“ da porast penzija od 12,2 odsto znači da je taj rast iznad rasta troškova života.
„To će sigurno doneti određeno poboljšanja ukoliko uzmemo u obzir da je inflacija pala ispod četiri odsto zbog Vladinog veštačkog smanjenja cena i Uredbe o maržama. Kada ta uredba prestane da važi krajem februara, a neće se produžiti, jer je to sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom, možemo da očekujemo da će se inflacija vratiti na nivo od četri do 4,5 odsto. Povećanje od 12,2 odsto je u svakom slučaju olakšanje za penzionere“, kaže Petrović.
S obzirom da je povećanje penzija najavljeno još proletos, naglašava da to treba tumačiti kao želju da se suzbiju protesti građana.
„Dve mere koje su donete izašle su potpuno izvan realnih ekonomskih parametara: prva je povećanje minimalne zarade za 20,5 odsto, što je apsolutno neadekvatno u uslovima kada je privredni rast jedva dva odsto, a druga je ovo povećanje pemzija od 12,2 odsto“, kaže Petrović.
Degradiranje javnog sektora
Navodi i da je, pošto je budžet ograničen, „cena negde morala da bude plaćena“.
„Cena je plaćena tako što je povećanje zarada u javnom sektoru svega 5,1 odsto, što znači da penzije rastu više nego u javnom sektoru, a javni sektor kasni 15 odsto za minimalcem, čime se u potpunosti degradira javna uprava i svi zaposleni sa visokom i srednjom stručnom spremom“, upozorava Petrović.
On podseća da u Srbiji ima oko 1,7 miliona penzionera i manje od pola miliona ljudi u javnom sektoru.
„Ako možete da birate – birate tamo gde vem je veće i sigurnije biračko telo. Jasno je da je najveći broj Vučićevih birača pripada kategoriji penzionera, a njih ima 3,5 puta više nego ljudi u javnom sektoru“, kaže Petrović.
Akcenat na poboljšavanju životnog standarda penzionera
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za „Vreme“ da je Srbija „dala akcenat na poboljšavanje životnog standarda, svih kategorija stanovništva, a posebno penzionera“.
„Mislim da niko ne može da bude protiv povećanja penzija. Pitanje je realnosti koliko državne finansije to mogu da izdrže. Ne sumnjam da ministar finasija Siniša Mali dobro poznaje sitiaciju i da ima dobar uvid u finansijske mogućnosti države. Ako su odlučili da povećaju penzije 12,2 odsto to znači da postoji prostor u budžetu za to povećanje“, kaže Savić.
Navodi da ozbiljnija povećanja plata i penzija obično dolaze pred neke izbore.
„Оvog puta, koliko znam, nema izbora, i koliko sam razumeo izbori će biti tek na kraju iduće godine. U tom smislu povećanje penzija je realna procena, da je standard prilično velikog broja penzinera na granici izdržljivog, pri čemu mislim na poljoprivredne penzije, koje su u stvari socijalne penzije, i od kojih praktično ne može da se živi, ali dobro dođu ljudima. Povećanje penzija se najviše i najpre odsnosi na ne tako mali broj ljudi koji ima penzije iz radnog odnosa, ali su one značajno ispod prosečne penzije“, kaže Savić.
Penzioneri najdisciplinovaniji
Napominje da su u pitanju ljudi uglavnom u poodmaklim godinama, i da nije toliko veliki problem ako dvoje takvih ljudi u domaćinstvu prima penziju.
„Problem je kada ostane jedan supružnik, i ako nema drugih izvora prihoda, teško može da izmiri obaveze. Pritom su naši najstariji sugrađani i najdisciplinovaniji od svih kategorija stanovništva. Neretko sam od njih čuo da od pemzije prvo plate komunalne usluge i ono što mora da se plati, a onda ono što ostane gledaju da nekako rastegnu do kraja meseca. Povećanje penzija je, što se mene tiče, dobra vest za te ljude i domaćinski odnos države da poboljša njihov standard“, kaže Savić.
On zaključuje da je povećanje penzija za njega očekivani i dobar potez Vlade Srbije, da u skladu sa finasijskim mogućnostima države obezbedi koliko-toliko poboljšanje životnog standarda.
