Poštuj pravila i načekaćeš se: Priča jedne građanke o PIO fondu

„Popuni formulare ako hoćeš pare”, stih je Riblje čorbe iz pesme „Pravila, pravila”. Međutim, Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPIO) nisu dovoljni ni popunjeni formulari i dostavljena dokumenta stranaka kako bi njima odgovorio.

Nova ekonomija je nedavno pisala da je neažurnost i nesavesnost u radu PIO fonda kada su u pitanju zahtevi stranaka koje žele da ostvare svoja prava dovelo do velikog finansijskog gubitka za ovu instituciju.

Naime, Fond je godinama, usled neodgovaranja na vreme na zahteve građana, bio tužen zbog takozvanog „ćutanja uprave”– i zbog toga pretpreo štetu od oko 911 miliona dinara.

Da je istina da ne odgovaraju govori naša sagovornica koja je želela da ostane anonimna. Naime, ona nije tužila fond, ali kao osoba sa invaliditetom na dijalizi morala je lično da saznaje da li se neko bavi njenim slučajem.

Nakon skoro mesec dana odlučila je da se raspita šta se dešava budući da je na dijalizi i da je u tom trenutku zbog selidbe u drugu državu bila bez zdravtsvenog osiguranja – „nemam zdravstveno, nemam nikakva ovde prava, a sa druge strane ne mogu da ih ostvarim u toj drugoj državi gde sam sada državljanka jer prosto ovde nisu završene sve stvari administrativno”.

Dodaje da je u tom trenutku pribavila meterijal za dijalizu za određeni period, ali pošto četiri puta dnevno prima terapiju pribojavala se da će ostati bez materijala jer stvari nisu administrativno rešene.

Jedine informacije koje je uspela da dobije su preko Republičkog zavoda za zdravtsveno osiguranje (RFZO).

Fali jedan papir

U njenom slučaju nedostajao je jedan papir, ali je niko o tome nije obavestio i zatražio dokumentaciju.

Dodaje i da ne postoji nikakav prioritet u ređanju predmeta kada su u pitanju osobe sa invaliditetom ili nekim teškim bolestima.

Na pitanje “Vremena” da li postoje prioriteti u izradi predeta, PIO fond do zaključenja teksta nije odgovorio, a nije odgovorio ni na navode da pacijenti sa hemioterapijom čekaju, što tvrdi naša sagovornica.

Dodaje i da kada nazove centralni broj oni ne znaju ništa o tome, nekada kažu da je predmet u toku i da nije gotov – „pa vas onda šetaju, neko kaže da je u Nemanjinoj, neko da je prebačeno na Dorćol“. U svemu tome ne postoji broj za direkciju na Dorćolu, a prema tvrdnjama naše sagovornice broj sa Gugla nije tačan.

„Prosto nemate gde ni da pitate, ni kako da zovete, nego morate tamo da odete i da tražite da vidite šta je problem, šta se dešva sa predmetom.”

Naša sagovornica zaključuje da joj je svaki susret sa PIO fondom uglavnom proticao naporno – „od nemogućnosti da dođemo do nekih informacija, da ih pozovemo telefonom i slično. Tako da ovo nije prvi put da sam ja imala negativno iskustvo”.

Broj sporova rastao iz godine u godinu

Broj sporova okončanih na osnovu pritužbe za „ćutanja uprave” je iz godine u godinu rastao.

Tako je 2022. godine od ukupno 8.672 rešenih predmeta u sporovima zbog ćutanja uprave u 5.403 doneto rešenje o obustavi postupka, a u 2023. godini od 11.473 rešenih predmeta u sporovima zbog ćutanja uprave, u 5.955 je doneto rešenje.

U dokumentu se navodi i da su savesni radnici Fonda na kolegijumima upozoravali rukovodstvo Fonda o nezakonitim pojavama, naročito od 2018. i 2019. godine kada je drastično skočio rast upravnih sporova zbog ćutanja uprave protiv Direkcije fonda.

„Očigledno je da rukovodstvo RFPIO nije preduzimalo radnje u cilju sprečavanja zloupotreba na koje je upozoreno“, naveo je Savet za borbu protiv korupcije.

Rad i funkcionisanje Upravnog suda su, kako tvrdi Savet, otežani zbog enormno velikog broja predmeta u kojima je tuženi Republički fond PIO, a ukupna materijalna šteta koju je PIO pretrpeo nadoknađujući tužiocima troškove postupka povodom izgubljenih upravnih sporova po svim osnovama dostigla u periodu od 2019. do 30. septembra 2023. visinu od 1,6 milijardi dinara i to bez izvršnih troškova i troškova zakonske zatezne kamate.

Utvrditi materijalnu odgovornost zaposlenih

Savet za borbu protiv korupcije istakao je da je neophodno utvrditi materijalnu odgovornost zaposlenih u RFPIO.

Vladi Srbije predloženo je da naloži Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, s obzirom da je ukinut Nadzorni odbor RFPIO, da izvrši nadzor nad zakonitošću rada RFPIO i njegovog nepostupanja koji za posledicu ima ogroman broj tužbi čiji je osnov ćutanje uprave.

Predloženo je i da Upravni odbor RFPIO, čiji većinski sastav čine članovi koje bira Vlada Srbije, utvrdi prilikom usvajanja izveštaja o radu i izveštaja o finansijskom poslovanju RFPIO da li postoji odgovornost direktora i rukovodstva tog fonda za nepostupanje i nezakonitost u radu kao razlog za podnošenje tužbi zbog ćutanja uprave i njihovih troškova, kao i ukupnih troškova svih vrsta upravnih sporova.