Vlasnici električnih trotineta obavezni su, prema izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, da registruju svoja vozila do 15. juna. Mnogi od njih, međutim, vide ovaj proces kao nepotrebnu komplikaciju jer, kaže za „Vreme“ član Novosadske inicijative za bicikliste Marko Trifković, “život već demantuje Zakon”
Registracija električnih trotineta je počela 5. aprila i trajaće do 15. juna od kada će samo registrovani e-dvotočkaši smeti legalno da učestvuju u saobraćaju.
Cena izdavanja nalepnice za laka električna vozila, odnosno trotinete, iznosi 1.560 dinara, dok cena obrasca nalepnice košta 500 dinara.
Kako je ranije propisano Pravilnikom o načinu izdavanja, vođenja evidencija, izgledu i načinu postavljanja nalepnice za laka električna vozila, svako ko poseduje ovaj električni dvotočkaš moraće da podnese zahtev za izdavanje nalepnice.
Saobraćajni inžernjer Igor Velić ocenio je ranije za “Vreme” da je ovo loše jer je to mera koja može destimulisati upotrebu električnih trotineta i koja “zakucava esker u sanduk razvoju mikromobilnosti u Srbiji”.
Strahuju i biciklisti
Član Novosadske inicijative za bicikliste Marko Trifković za “Vreme” kaže da većini trotinetaša ovaj proces deluje kao još jedan besmislen namet kojim se puni budžet i komplikuju se stvari.
“Prateća pravila kojima je regulisano kretanje trotineta nisu funkcionalna u realnosti i već sada vidimo da život dematuje to što piše u Zakonu”, kaže Trifković.
Iz ovog udruženja strahuju i da postoji tendecija da sva ova pravila preslikaju i na električne bicikle.
“Plašim se da se neće ulaziti u tematiku, kako je bicikl drugačiji, kako se koristi, kakve su mu karakteristike i uloga u čitavom saobraćaju. Ali, ako do toga dođe mislim da će naići na veliki otpor čitave zajednice, jer biciklista ima mnogo više”, kaže Trifković.
Šta je sve potrebno od dokumentacije?
U zahtevu za izdavanje nalepnice treba navesti lične podatke (ime i prezime, JMBG, datum rođenja, mesto rođenja), podatke o prebivalištu (mesto, poštanski broj, ulica i kućni broj, telefon, e-mail), kao i podatke o lakom električnom vozilu (marka, trajna nominalna snaga elektromotora, najveća konstruktivna brzina, masa praznog vozila).
Uz zahtev se mora dostaviti i tehnička dokumentacija za lako električno vozilo, iz koje se može utvrditi marka vozila, trajna nominalna snaga elektromotora, najveća konstruktivna brzina i masa praznog vozila.
Takođe, uz nju je potrebno dostaviti i fotokopiju ili očitanu ličnu kartu, popunjenu i potpisanu izjavu na posebnom obrascu, ali i dokaz o uplaćenoj naknadi na ime izdavanja nalepnice za laka električna vozila.
Prilikom obrade zahteva, na tehničkoj dokumentaciji, koja je sastavni deo obavezne dokumentacije, upisuje se serijski broj nalepnice, datum izdavanja, potpis lica koje izdaje nalepnicu, dok će se dijagonalno preko prednje strane stavljati pečat sa oznakom „Izdata nalepnica“.
Šta ako vlasnik ne poseduje dokumentaciju?
Mnogi trotinetaši pazarili su svoj vozila kada su se tek pojavila na tržištu. Često su kupovali polovne trotinete, a bilo je dosta povoljnih ponuda i na crnom tržištu.
Trifković objašnjava za “Vreme” da ukoliko vlasnik ne poseduje dokumentaciju o vozilu ipak postoji procedura u Agenciji za bezbednost saobraćaja da se ono atestira.
U slučaju oštećenja ili uništenja nalepnice, po zahtevu se može izdati nova.
Nalepnica treba da se postavi na lako uočljivo mesto, u gornjem delu nepomičnog stuba upravljača vozila, u zavisnosti od konstrukcije upravljača, a nakon što se postavi nalepnica, ona će biti i fotografisana kao i mesto na kom je postavljena.
Prijem i obrada zahteva, izdavanje i postavljanje nalepnice vrši se na mestima koja Agencija za bezbednost saobraćaja utvrđuje na svom sajtu.
Od neproduženih ugovora i umanjenih plata, preko policije na fakultetima i inspekcija u školama, do nagrada za najlojalnije, vlast u Srbiji već više od godinu dana sistematski kažnjava nastavnike i univerzitetske profesore koji su stali uz studente i pobunjene građane
Gradnja na Divčibarama ne staje. Zgrade niču kao pečurke posle kiše. Samo što se ništa ne radi na infrastrukturi, pa turisti koji hrle na planinu nemaju vodu
Ustavni sud Crne Gore ukinuo je odredbu kojoj je uvedena neradna nedelja u toj državi. Ko sve radi nedeljom u Evropi i može li Srbija da odluči da se nedeljom ne radi
Arhitekta Bojan Kovačević za „Vreme“ govori o Generalštabu i Beogradu na vodi, i ostalim „projektima“ koji guše grad
Blokade teretnih terminala širom regiona nastavljene su i treći dan, dok prevoznici upozoravaju da ih nova pravila Evropske unije u zemljama Šengena praktično izjednačavaju sa migrantima i ograničavaju njihov boravak.
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
