Velike razlike u neto iznosima plata između različitih delatnosti, primanja ispod srpskog proseka u poljoprivredi, trgovini, obrazovanju, uslugama smeštaja i ishrane… i drugi podaci u izveštaju RZS za novembar
Novembarska neto prosečna zarada programera iznosila je 281.991 dinar, što ih, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), i dalje čini najbolje plaćenim zanimanjem u Srbiji.
Oni za jedan mesec zarade koliko zaposleni u pojedinim ličnim uslužnim delatnostima za pola godine. Prosečna novembarska plata ovih potonjih bila je 46.672 dinara.
Novembarski republički prosek plata u Srbiji je 89.956 dinara. Manje od tog iznosa, primili su angažovani u poljoprivredi sa prosekom od 73.977, trgovini, gde je prosečno primanje iznosilo 76.755 dinara, saobraćaju 79.270 dinara, uslugama smeštaja i ishrane 52.891, administraciji 80.436 dinara, obrazovanju 82.497 dinara, umetnosti, zabavi i rekreaciji 73.075 dinara.
Prema podacima RZS iako je prosek u saobraćaju bio manji od 80.000 dinara, neki delovi ovog sektora zabeležili su visoka primanja, kao što je vazdušni saobraćaj, gde je prosečno novembarsko primanje bilo 190.556 dinara.
Velike razlike u primanjima zabeležene su i u prerađivačkoj industriji. Prosek je 77.464 dinara, ali zaposleni u preradi drveta primili su prosečno 51.226 dinara, a oni u proizvodnji koksa i derivata nafte 145.903 dinara.
Među delatnostima sa primanjima iznad proseka je rudarstvo sa 120.398 dinara, a u okviru njega, zaposleni u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa, primaju 163.570 dinara.
Zaposleni u sektoru finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja u proseku su primili po 129.424 dinara, najviše u informisanju i komunikacijama, po 219.466 dinara. U okviru te delatnosti je i programiranje, sa rekordnih 281.991 dinar.
Izveštavanje kompanije "Informer" o smrtnom slučaju na Filozofskom fakultetu pomera granice zdravog razuma i pakosti, a kamo li Kodeksa novinarstva. Država na mesto nesreće šalje ozloglašenog Marka Krička i glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića koji slovi za Vučićevog lojalistu
Desetak pripadnika Uprave kriminalističke policije ušlo je u zgradu Filozofskog fakulteta u Beogradu ispred koje je pronađeno beživotno telo dvadesetpetogodišnje devojke
Eutanazija je dozvoljena samo u nekoliko evropskih zemalja. Srbija nije među njima. Koji su argumenti za, a koji protiv prava na dobrovoljnu smrt
Dejan Dragijević i Srđan Janković osumnjičeni su da su ubili dvogodišnju devojčicu Danku Ilić
Telo kontroverznog biznismena Milomira Joksimovića zvanog Miša Omega pronađeno je sinoć u stanu u kome je živeo u beogradskoj opštini Palilula
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
