Umro je Petar Lađević, profesor filozofije, sociologije, logike, psihologije i istorije civilizacija, a pre svega čovek humanističkog angažmana koji je u teško doba u dugom periodu bio posvećen zaštiti izbeglica
Petar Lađević je govorio da se ne sme dozvoliti manipulacija humanizmom. O tome je pričao i u intervjuu za „Vreme“ objavljenom u 2015. pod naslovom «Kad postaneš osetljiv na nesreću».
«Niko ne sme da se ideološki ili politički na ovome okoristi. Izbegličko pitanje nikad ne sme da bude pitanje političkog nadmetanja, kao što je bio slučaj devedesetih kad su izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine služile za politička potkusurivanja. Izbegličko pitanje mora da bude isključivo pitanje ljudske solidarnosti.“
Studirao je u Zagrebu, postdiplomske studije je završio u Beogradu, potom se vratio u Zagreb, pa otišao u Petrinju i dalje za London gde je bio sekretar Vaneta Ivanovića, da bi se 1997. godine definitvno odlučio da živi u Beogradu.
Krajem sedamdesetih bio je u grupi intelektualaca koji su, kako u Beogradu tako i Zagrebu i Ljubljani, potpisivali brojne zahteve vezane za progon na osnovu verbalnog delikta („peticionaška inteligencija“); bio je jedan od pokretača prve peticije zbog kršenja prava Albanaca i potpisnik drugih sličnih apela.
Jedan je od osnivača i član Izvršnog odbora Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJDI), Lige socijaldemokrata Hrvatske, a bio je i među osnivačima i portparol i sekretar Srpskog demokratskog foruma u Hrvatskoj (1991).
Bio je savetnik predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice za izbeglice i humanitarna pitanja, direktor Službe za ljudska i manjinska prava vlade Srbije (2006), republički savetnik u Generalnom sekretarijatu vlade Srbije (2005), sekretar Saveta za nacionalne manjine i savetnik u Komesarijatu za izbeglice (2004), savetnik ministra za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore (2003), savetnik predsednika SRJ za izbeglička pitanja (2001)…
Sudelovao je u radu nekoliko izdavačkih kuća: „Novi logos“ u Beogradu, „Profil Prosveta“ u Zagrebu kao urednik ili recezent knjiga. Urednik je i autor u zborniku „Etnokonfesionalni i jezički mozaik Srbije” (2015), uredio je statističko demografsku studiju „Narodi i i nacionalne manjine Srbije”, kao i zbornik radova „Država i nacionalne manjine” (2006).
Objavio je i dve statističke studije: „Etnički mozaik Srbije“ i kao koautor „Izbeglički korpus u Srbiji“.
Bio je prijatelj redakcije Vremena od prvog broja, čak napravio spot za drugi broj 1990, a povremeno je i pisao za naš list.
U znak pijeteta prema prijatelju, podsećamo čitaoce na njegov putopis iz Kapadokije „Začarana zemlja prelepih konja».
Od neproduženih ugovora i umanjenih plata, preko policije na fakultetima i inspekcija u školama, do nagrada za najlojalnije, vlast u Srbiji već više od godinu dana sistematski kažnjava nastavnike i univerzitetske profesore koji su stali uz studente i pobunjene građane
Gradnja na Divčibarama ne staje. Zgrade niču kao pečurke posle kiše. Samo što se ništa ne radi na infrastrukturi, pa turisti koji hrle na planinu nemaju vodu
Ustavni sud Crne Gore ukinuo je odredbu kojoj je uvedena neradna nedelja u toj državi. Ko sve radi nedeljom u Evropi i može li Srbija da odluči da se nedeljom ne radi
Arhitekta Bojan Kovačević za „Vreme“ govori o Generalštabu i Beogradu na vodi, i ostalim „projektima“ koji guše grad
Blokade teretnih terminala širom regiona nastavljene su i treći dan, dok prevoznici upozoravaju da ih nova pravila Evropske unije u zemljama Šengena praktično izjednačavaju sa migrantima i ograničavaju njihov boravak.
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
