Petar Lađević je govorio da se ne sme dozvoliti manipulacija humanizmom. O tome je pričao i u intervjuu za „Vreme“ objavljenom u 2015. pod naslovom «Kad postaneš osetljiv na nesreću».
«Niko ne sme da se ideološki ili politički na ovome okoristi. Izbegličko pitanje nikad ne sme da bude pitanje političkog nadmetanja, kao što je bio slučaj devedesetih kad su izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine služile za politička potkusurivanja. Izbegličko pitanje mora da bude isključivo pitanje ljudske solidarnosti.“
Studirao je u Zagrebu, postdiplomske studije je završio u Beogradu, potom se vratio u Zagreb, pa otišao u Petrinju i dalje za London gde je bio sekretar Vaneta Ivanovića, da bi se 1997. godine definitvno odlučio da živi u Beogradu.
Krajem sedamdesetih bio je u grupi intelektualaca koji su, kako u Beogradu tako i Zagrebu i Ljubljani, potpisivali brojne zahteve vezane za progon na osnovu verbalnog delikta („peticionaška inteligencija“); bio je jedan od pokretača prve peticije zbog kršenja prava Albanaca i potpisnik drugih sličnih apela.
Jedan je od osnivača i član Izvršnog odbora Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJDI), Lige socijaldemokrata Hrvatske, a bio je i među osnivačima i portparol i sekretar Srpskog demokratskog foruma u Hrvatskoj (1991).
Bio je savetnik predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice za izbeglice i humanitarna pitanja, direktor Službe za ljudska i manjinska prava vlade Srbije (2006), republički savetnik u Generalnom sekretarijatu vlade Srbije (2005), sekretar Saveta za nacionalne manjine i savetnik u Komesarijatu za izbeglice (2004), savetnik ministra za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore (2003), savetnik predsednika SRJ za izbeglička pitanja (2001)…
Sudelovao je u radu nekoliko izdavačkih kuća: „Novi logos“ u Beogradu, „Profil Prosveta“ u Zagrebu kao urednik ili recezent knjiga. Urednik je i autor u zborniku „Etnokonfesionalni i jezički mozaik Srbije” (2015), uredio je statističko demografsku studiju „Narodi i i nacionalne manjine Srbije”, kao i zbornik radova „Država i nacionalne manjine” (2006).
Objavio je i dve statističke studije: „Etnički mozaik Srbije“ i kao koautor „Izbeglički korpus u Srbiji“.
Bio je prijatelj redakcije Vremena od prvog broja, čak napravio spot za drugi broj 1990, a povremeno je i pisao za naš list.
U znak pijeteta prema prijatelju, podsećamo čitaoce na njegov putopis iz Kapadokije „Začarana zemlja prelepih konja».
