Foto: Tanjug
„Sve se projektuje za motorna vozila. Profesori, ljudi iz sekretarijata za saobraćaj ili MUP-a naprosto ne vide decu, pešake, bicikliste. Samo vide automobile“, kritikuje saobraćajni inženjer Igor Velić
Prošle godine su u saobraćajnim udesima poginula 134 pešaka u Srbiji, saopštio je MUP u sredu (17. januar). To znači da na svakih 65 sati po jedan pešak izgubi život, dok je povređenih daleko više.
MUP navodi da je čak četvrtina pešaka je poginula na mestima gde bi njihova bezbednost trebalo da bude neprikosnovena – na pešačkim prelazima, autobuskim stajalištima, kod škola i čak i na trotoarima.
Na vozače se apeluje da paze kako voze. Ali, apeli su već godinama uzaludni ako se ništa drugo ne preduzima, rekao je ranije saobraćajni inženjer Igor Velić za naš njuzleter Međuvreme.
„Brzina je faktor broj jedan“, naveo je Velić. „To je uzrok polovine nezgoda u Srbiji. Volimo da vozimo brzo.“
„Treba nam saobraćajno vaspitanje. U mnogim evropskim zemljama je to bitan deo školovanja, i uzima se da može smanjiti broj nezgoda za 20 do 40 odsto“, smatra on.
Samo Novi Sad pravi neke pomake
Prema broju smrti na drumu, Srbija kaska petnaestak godina u odnosu na prosek EU, a oko 25 godina u odnosu na Švedsku, kao jednu od zemalja sa najbezbednijim saobraćajem.
Velić se poslednjih godina najviše zanima nekim srećnijim gradovima kao što su Stokholm ili Oslo, gde se vozi najviše 30 na sat i ulice se prave tako da preduprede nezgode.
„Koliko u Beogradu ima trotoara koji su zauzeti parkiranim vozilima gde pešaci gube prostor za kretanje? Previše je automobila, a nadležni ne reaguju“, kritikuje Velić.
Navodi da se poslednjih godina pozitivni pomak primećuje samo u Novom Sadu – onde se stavlja akcenat na biciklističke staze i usporava saobraćaj.
Sve za jačeg
Za ukupno loše stanje ovaj saobraćajni inženjer krivi svoje kolege: „Oni sve projektuju za motorna vozila. Profesori, ljudi iz sekretarijata za saobraćaj ili MUP-a naprosto ne vide decu, pešake, bicikliste. Samo vide automobile. Imamo mnogo stručnjaka, ali oni su znanje podredili politici.“
„Kao da su svi na strani jačeg, a to je automobil – tu su osiguravajuće kuće, naftne kompanije, kapital“, rekao je Velić.
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Pod pritiskom vlasti, univerziteti u Srbiji prelaze na onlajn nastavu, blokade traju, a Nacionalno telo za akreditaciju ostaje bez članova. To je ono telo koje je fakultetima u blokadi pretilo oduzimanjem akreditacije. Da li se ostavke zaista podnose iz „ličnih razloga“
Tužbe koje imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore jesu SLAPP tužbe, a Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene ovim tužbama
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
