Foto: Tanjug
„Sve se projektuje za motorna vozila. Profesori, ljudi iz sekretarijata za saobraćaj ili MUP-a naprosto ne vide decu, pešake, bicikliste. Samo vide automobile“, kritikuje saobraćajni inženjer Igor Velić
Prošle godine su u saobraćajnim udesima poginula 134 pešaka u Srbiji, saopštio je MUP u sredu (17. januar). To znači da na svakih 65 sati po jedan pešak izgubi život, dok je povređenih daleko više.
MUP navodi da je čak četvrtina pešaka je poginula na mestima gde bi njihova bezbednost trebalo da bude neprikosnovena – na pešačkim prelazima, autobuskim stajalištima, kod škola i čak i na trotoarima.
Na vozače se apeluje da paze kako voze. Ali, apeli su već godinama uzaludni ako se ništa drugo ne preduzima, rekao je ranije saobraćajni inženjer Igor Velić za naš njuzleter Međuvreme.
„Brzina je faktor broj jedan“, naveo je Velić. „To je uzrok polovine nezgoda u Srbiji. Volimo da vozimo brzo.“
„Treba nam saobraćajno vaspitanje. U mnogim evropskim zemljama je to bitan deo školovanja, i uzima se da može smanjiti broj nezgoda za 20 do 40 odsto“, smatra on.
Samo Novi Sad pravi neke pomake
Prema broju smrti na drumu, Srbija kaska petnaestak godina u odnosu na prosek EU, a oko 25 godina u odnosu na Švedsku, kao jednu od zemalja sa najbezbednijim saobraćajem.
Velić se poslednjih godina najviše zanima nekim srećnijim gradovima kao što su Stokholm ili Oslo, gde se vozi najviše 30 na sat i ulice se prave tako da preduprede nezgode.
„Koliko u Beogradu ima trotoara koji su zauzeti parkiranim vozilima gde pešaci gube prostor za kretanje? Previše je automobila, a nadležni ne reaguju“, kritikuje Velić.
Navodi da se poslednjih godina pozitivni pomak primećuje samo u Novom Sadu – onde se stavlja akcenat na biciklističke staze i usporava saobraćaj.
Sve za jačeg
Za ukupno loše stanje ovaj saobraćajni inženjer krivi svoje kolege: „Oni sve projektuju za motorna vozila. Profesori, ljudi iz sekretarijata za saobraćaj ili MUP-a naprosto ne vide decu, pešake, bicikliste. Samo vide automobile. Imamo mnogo stručnjaka, ali oni su znanje podredili politici.“
„Kao da su svi na strani jačeg, a to je automobil – tu su osiguravajuće kuće, naftne kompanije, kapital“, rekao je Velić.
Zaposleni u Srbiji sve manje vrednuju klasične pogodnosti poput sportskih aktivnosti i subvencionisanih kredita a sve više traže slobodu da sami upravljaju svojim vremenom i načinom rada
Nakon što je Savet EU usvojio zabranu tranzita ruskog gasa kroz EU u treće zemlje od 1. januara, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je Srbija „gotovo bezizlaznoj situaciji“
I pored navoda lokalnih vlasti da je voda u njihovom gradu posle dve decenije konačno ispravna, Zrenjanci tome tek delimično veruju
Dok vlast pokušava da zadrži kontrolu, a građani traže pravdu, đaci Pete beogradske gimnazije demonstriraju kako izgleda borba za principe. Ovog ponedeljka pridružili su im se učenici Prve beogradske gimnazije
Žene u Srbiji suočavaju se s rutinskim i invazivnim procedurama tokom porođaja, od brijanja i klistiranja do oksitocina i vakuumskog izvlačenja, dok ginekolozi priznaju da rade „kao na traci“.
Svetislav Bule Goncić, koji podržava SNS i Vučića, solidarisao se sa zaposlenima Narodnog pozorišta koji traže smenu Dragoslava Bokana, uprave, i ministra kulture Nikole Selakovića
Od pouzdanog stabilokrate, Aleksandar Vučić je postao najveća pretnja stabilnosti u vlastitoj zemlji i time, čitavom regionu. Sada mu je to i Ursula rekla
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
