Paprene ekskurzije: Ministarstvo diktira uslove, škole biraju, roditelji plaćaju

Maturanti Treće beogradske gimnazije trebalo je da idu u Beč, Prag i Budimpeštu, šest noćenja. Cena čitavih 95.900 dinara po učeniku. I to je bila jedina ponuda u prvom trenutku.

Nakon toga, krajem decembra dostavljena je nova ponuda u kojoj nije bilo Praga već samo Beča i Budimpešte – za 73.000 dinara.

Zbog takve cene, maturanti Treće beogradske gimnazije ne idu na matursku ekskurziju.

I drugi primeri govore u prilog tome da su cene ekskurzija visoke, pa tako jedno noćenje srednjoškolca u istočnoj Srbiji košta 18.000 dinara.

Zašto su ekskurzije toliko skupe? Ko diktira program ekskurzija, a ko postavlja cene?

Dragan Subotić iz Udruženja turističkih agencija i turističkih radnika Srbije za „Vreme“ kaže da su visoke cene prouzrokovane poskupljenjima na tržištu Evrope. Posle pandemije gotovo sve destinacije u Evropi su poskupele za minimum 60 odsto, a u Italiji čak do 100 odsto, tvrdi Subotić.

Kao drugi razlog navodi energetsku krizu i cenu goriva. „Turistička agencija daje ponudu isključivo po zahtevu škole jer je škola ta koja kreira program putovanja“, ukazuje Subotić.

Foto: Tanjug/Dušan Aničić

Program predlažu škole

Članom šest Pravilnika o organizaciji i ostvarivanju ekskurzije u srednjoj školi propisano je da odeljenska i stručna veća škole predlažu program ekskurzije, koji dostavljaju nastavničkom veću.

„Đačke ekskurzije se isključivo izvode prema pravilniku Ministarstva prosvete u hotelima koji imaju minimum tri zvezdice i polupansionsku uslugu. Večere u hotelima su značajno skupe, gotovo kao jedno noćenje sa doručkom“, kaže Subotić.

Dalje navodi da izvođenje ekskurzija podrazumeva i angažovanje lekara, dnevnice profesora koje su uređene pravilnicma škole.

Objašnjava da je kalkulacija individualnih putovanja u suprotnosti sa kalkulacijama za ekskurzije. „Suština je da činioci cene poslednjih godina iz meseca u mesec rastu“, navodi naš sagovornik.

Kako je u Evropi?

Subotić podseća da se ekskurzije u zemljama Evropske unije potpuno drugačije organizuju, a te zemlje su sa znatno višim životnim standardom.

Međutim, kaže, Italijani, Francuzi ili Nemci, kada idu na ekskurzije, nemaju problem da spavaju u pansionima u osmokrevetnim sobama.

„U vreme bivše Jugoslavije je isto tako bilo. Ekskurzije su organizovane isključivo u objektima koji su namenjeni za to i to su bile višekrevetne sobe, nekategorisani objekti, a ne sa tri ili četiri zvezdice u centru Praga ili Rima“, kaže on.

Dodaje da je to velika razlika i da na primer nemački đaci sa svojim profesorom idu bez problema i vozom na ekskurziju.