Tri decenije od „Oluje“ i pada Krajine, mnogi prognanici nikada nisu zapravo napustili onu kolonu. Kako je to bilo i kako je danas? To je naslovna tema novog „Vremena“
Bliži se još jedna od naših letnjih godišnjica, onih koje se negde tuguju, a drugde slave. Ovaj put biće gore od prethodnih, jer sila kalendara i protoka vremena kaže da je ova godišnjica – okrugla. Trideseta.
„Vreme“ u letnjem dvobroju koji stiže u četvrtak (31. jul) donosi priče svojih novinara sa krajiškim korenima.
„Braćo Srbi, pobjeda je naša!“
U iscrpnom članku, kolega Davor Lukač se seća svog poslednjeg dana u Kninu:
„Iskočio sam iz kreveta, probudio roditelje, rekao im da se brzo obuku i sklone u kupatilo u sredini stana jer je tamo najbezbednije. Zatim sam uključio neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija ‘Oluja’. U tom trenutku, a bilo je 5.02, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja.“
Seća se dobro i kolone u kojoj su se zajedno su se kretali tenkovi i mopedi, samohotke i motokultivatori, traktori i šleperi, zaprežna kola zakačena za luksuzne ‘mercedese’, ‘jugići’ ili ‘tamići’ sa preko noći sazrelim dečacima za volanima, starice u crnini potrpane u traktorske i kamionske prikolice na nemilosrdnom avgustovskom suncu.
„Pijani rezervista koji sedi na tenku ‘naoružan’ sa dve kante vina viče: ‘Braćo Srbi, pobjeda je naša.’ Mislio je da nastupa prema Zadru“, piše Lukač.
Večno u koloni
Tu je i tekst Filipa Mirilovića koji je rođen u Kotoru, dve godine nakon što su mu roditelji, zajedno sa ostalima, proterani iz Krajine. Piše da se Krajine „seća“ zapravo kroz sećanja drugih.
„Pojedini članovi moje šire porodice nikada nisu izašli iz izbjegličke kolone. I danas, trideset godina kasnije, oni životare u sjećanjima na život do 1995. godine. Sve što se dogodilo kasnije potpuno je irelevantno jer je njihov život stao u jutarnjim časovima 5. avgusta, negdje među svim onim traktorima, na putu prema Srbu u Lici, kada su u svem tom haosu još uvijek polagali nade u privremeno izgnanstvo i skori povratak kući“, piše on.
„Godine su prolazile, a oni nisu uspjevali da izgrade živote u Srbiji. Sa druge strane, odbijali su i da se vrate. Na taj način decenijama su zarobljeni negdje između prošlosti i sadašnjosti. Neki od njih nikada više nisu kročili u Hrvatsku, ni u prolazu.“
Sve tekstove o ovoj temi pročitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka ili se pretplatite na digitalno izdanje sa posebnim letnjim popustom.
Podsećamo i na dokumentarni film Filipa Švarma „Pad Krajine“, verovatno najbolje svedočanstvo tih dana:
Tekstove o padu Krajine pre trideset godina pročitajte u dvobroju „Vremena“ od četvrtka (31. jul) ili se pretplatite na digitalno izdanje uz poseban letnji popust
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
I ove večeri se u više gradova Srbije održavaju protesti. U Novom Sadu se protestuje zbog privođenja dvojice muškaraca, Novi Pazar najavio blokadu bez prekida, dok se u Šapcu protestuje protiv iskopavanja litijuma
Nakon objave profesora Gorana Markovića, u kojoj se navodi da je uvaženom profesoru uručen otkaz od strane Akademije umetnosti, Akademija se obratila javnosti kako bi, prema njihovim rečima, demantovali brojne netačne navode koji stoje u pomenutoj objavi i razjasnili detalje vezane za angažman profesora
Beograđani su jutros mogli da primete učestale prelete aviona iznad glavnog grada. Razlog za pojačanu aktivnost u vazdušnom prostoru je priprema za promociju najmlađih oficira Vojske Srbije, objasnilo je Ministarstvo odbrane
Davor Macura našao se u žiži javnosti nakon što je objavljena vest da će Beograđani od ovog meseca račune za struju uplaćivati na račun u njegovoj Alta banci, umesto na trezorski račun. Iako možda najpoznatija, Alta banka nije jedina firma ovog biznismena bliskog SNS-u. Macura, naime, u svom vlasništvu ima još najmanje 13 firmi
Beograđani su u sredu (30. jul) poslednji put bili u prilici da vide staru zelenu konstrukciju nad rekom Savom. Most je uklonjen, a šta će dalje sa njim biti - zasad je nepoznanica
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Višeminutno izlivanje predsednikovog gneva na građane Novog Pazara nije ništa drugo, do poslednji trzaj jedne poražene politike čoveka koji misli da je država, a zapravo je ćacilend
Da li iko veruje, osim možda Vučića, da bi čistka tužilaca i sudija uspela? Da li on zaista veruje da može da pronađe dovoljan broj Bokana, jer, ako ćemo pravo, Bokan je ipak biser među biserima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
