„Danas smo suočeni sa tim da su brojna prava koja su izborena kroz učešće žena u Drugom svetskom ratu, kao na primer pravo na pobačaj, u prvoj liniji napada gde su žene prisiljene da brane to davno izboreno pravo“, kaže Ana Lovreković, autorka teksta „’Ti ne smiješ pasti’— Žene i zagrebačka partijska organizacija od 1941. do 1945.”
U okviru Festivala javne istorije jedna od gošći bila je Ana Lovreković, koautorka knjige „Kartografija otpora: Zagreb 1941.-1945.“. Tekst Ane Lovreković „’Ti ne smiješ pasti’— Žene i zagrebačka partijska organizacija od 1941. do 1945.” između ostalog bavi se pitanjem broja žena u partiji, a potom i rada sa ženama tokom čitavog međuratnog perioda.
„Neposredno pre same okupacije Zagreba jedan deo aktivistkinja, koje su već imale iskustvo političkog rada u međuratnom periodu, koje su ili bile članice partije ili su bile delovi organizacija koje su usko sarađivale sa partijom, u decembru 1940. će započeti na organizovanju ženske organizacije u Zagrebu, odnosno počeće raditi na organizovanju zagrebačkog odbora Antifašističkog fronta žena (AFŽ)“, kaže za „Vreme“ autorka Ana Lovreković.
Nakon što dolazi do okupacije Zagreba, odnosno osnivanjem Nezavisne Države Hrvatske (NDH), sve organizacije koje deluju na tom području bivaju zabranjene, pa tako i AFŽ što znači da radi ilegalno, kao i druge partijske organizacije.
„Budući da je Zagreb središte NDH to u praksi znači da je sama mogućnost ilegalnog rada na prostoru grada bila vrlo ograničena. Represija je bila izuzetno visoka i svaki angažman osobe koja se mogla povezati na bilo koji način ili sa partijom ili sa vanpartijskim organizacijama, je neprestano bila izložena opasnosti i vrlo često je dolazilo do hapšenja, mučenja, sprovođenaja u logore i, konačno, ubistava“, ukazuje Lovreković.
Dodaje da je zagrebački AFŽ od početka na neki način bio izložen i kritici centralnih organa AFŽ-a, a onda i kritici zagrebačke partijske organizacije.
Otpor nekada i danas
Kako je tema festivala otpor, kao i sam naziv knjige, našu sagovornicu pitamo kakav je bio otpor nekada, a kakav je danas?
Lovreković kaže da prvu stvar koju možemo razlikovati jeste da je antifašistički otpor tada bio usmeren direktno protiv fašizma.
„U tom trenutku imamo fašizam, a ono što danas gledamo je priča o fašizmu. Danas vrlo često postoje tendencije da se različiti oblici ograničavanja prava i nastojanja zatiranja prava, u prvom redu ženskih i LGBTQ prava, vrlo često nazivaju fašizmom pokučavajući podvući te neke istorijske paralele“, naglašava naša sagovornica.
Njoj se čini da nema potrebe za tim istorijskim paralelama u smislu pozicioniranja fašizma kao neprijatelja, ali da takođe danas postoje brojne feminističke organizacije koje nastoje da na neki način ožive istorijsko anifašističko organizovanje žena.
„Puno je važnije proučavati taj istorijski kontekst organizovanja žena kako bismo danas mogli nanovo videti političke pozicije koje nam mogu pomoći da osmislimo nekakve perspektive za budućnost, odnosno da stvorimo neku vrstu savremene politike koja će polaziti od istih temelja kao i onda, ali koja će zapravo biti prilagođena problemima sa kojima se danas suočavamo“, ukazuje Lovreković.
Davno izboreno pravo i dalje ne postoji
Dalje kaže da te otpore razlikuje što je proces emancipacije u vreme Drugog svetskog rata bio na neki način u razvoju. Ipak, nastavlja naša sagovornica, danas i kroz period druge Jugoslavije sam proces emancipacije se prilično realizovao.
„Ali, danas smo suočeni sa tim da su brojna prava koja su izborena kroz učešće žena u Drugom svetskom ratu, kao na primer pravo na pobačaj, u prvoj liniji napada gde su žene prisiljene da brane to davno izboreno pravo“, naglašava Lovreković.
Zato ne smemo stati na tome da je to davno izboreno pravo jer od toga nemamo ništa, te je na nama da aktivno radimo na progresu prava.
Lovreković zaključuje da je na nama da razmislimo u smeru progresivnih rešenja koje bi, recimo, ovo pravo učinilo dostupnim svim ženama.
Telekom je najavio uvođenje 5G mreže krajem ove ili početkom 2025. godine. Nadležno ministarstvo zahtev SBB-a za uvođenjem ove mreže već tri godine drži „u fioci“. I dok se operatori bore za bolju poziciju prilikom uvođenja pete generacije mobilne telefonije, teorije zavere sve su brojnije, a sve je veći broj i njihovih pristalica
U Novom Sadu zgrade niču kao pečurke, ali izgradnju ne prati razvoj infrastrukture. Sada je došlo do izlivanja kanalizacije, dvorišta plivaju u fekalijama. Smrad je nesnosan, a strah od bolesti veliki, pogotovo po ovako visokim temperaturama.
Psiholog Žarko Trebješanin ocenio je da je festival „Mirdita – Dobar dan" skup mogao da smeta samo maloj grupi huligana i naveo da vlast koja poseže za nedemokratskim merama otkriva svoju slabost i inferiornost
Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski najavila je da će uskoro biti izmenjen Zakon o finansijskoj pomoći porodicama sa decom, i da će iznos za rođenje prvog deteta biti povećan na 500.000 dinara, a za drugo dete na 600.000 dinara
U jednoj fabrici u Požarevcu, danas popodne izbio je veliki požar. Kako prenose društvene mreže gori više pogona fabrike
Zašto je festival „Mirdita, dobar dan“ morao biti zabranjen? Šta spaja režim, huligane iz navijačkih kopova i ovdašnje desničare, navodno u opoziciji? I koliko je sve ovo jadno da jadnije ne može biti
Srpski fudbaleri su na velikim turnirima hodajući primer za ono „važno je učestvovati“. Više od toga je potpuno nemoguće sa selektorom koji je bio veliki igrač, a onda postao trenerska prevara
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
