U Kragujevcu je u ponedeljak ubijena još jedna žena. Kragujevačka policija saopštila je da je osumnjičeni uhapšten, te da mu je određeno zadržavanje do 48 sati uz napomenu da je zbog povreda zbrinut u Kliničkom centru Kragujevac
Teško ubistvo dogodilo se u ponedeljak (12. maj) u Kragujevcu. To je osmi femicid po redu od početka godine.
Kragujevačka policija saopštila je da je R.B (1987) uhapšen zbog sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo i da je njemu po nalogu Višeg javnog tužilaštva u ovom gradu određeno zadržavanje do 48 sati, uz napomenu da je zbog povreda zbrinut u Kliničkom centru Kragujevac.
„On se sumnjiči da je u ponedeljak u prepodnevnim satima u Kragujevcu, u svom automobilu, nožem zadao više uboda bivšoj supruzi (41), posle čega se istim automobilom udaljio u nepoznatom pravcu”, saopštila je Policijska uprava u Kragujevcu.
Od zadobijenih povreda žena je preminula.
Policija je pronašla automobil u blizini lica mesta, kao i osumnjičenog sa vidljivim povredama nanetim, kako se sumnja nožem.
Policijski službenici, u skladu sa nalogom nadležnog tužilaštva, preduzimaju sve mere i radnje u cilju utvrđivanja svih činjenica i okolnosti ovog događaja.
Stranka slobode i pravde saopštila je da je žrtva dva puta prijavila nasilje nadležnim organima, te da ovaj slučaj pokazuje potpunu nesposobnost institucija da zaštite živote žena.
„Alarmantno je i poražavajuće što podatke o femicidima i dalje prikupljaju ženske organizacije — putem medija, jer država Srbija još uvek nema zvaničan mehanizam za praćenje i analizu femicida”, pišu oni.
Broj femicida u 2025.
Od početka godine zabeleženo je osam femicida. Dva femicida počinjena su u januaru. Još jedan je počinjen ubrzo nakon toga, u ferbuaru, još tri u martu. Jedan u aprilu. I, još jedan u maju.
Kopredsednica stranke Zeleno-levi front (ZLF) Biljana Đorđević je ranije na društvenoj mreži Iks napisala da informacije o broju femicida još uvek prikupljaju samo ženske organizacije iz medija, jer Srbija nema uspostavljen mehanizam za praćenje i analizu femicida.
„Ali imamo instituciju Zaštitnika građana, koja umesto da radi svoj posao, na čelu ima osobu koja čak negira postojanje femicida i koja već dugo radi na tome da bude zaštitnik režima, a ne građana“, ocenila je Đorđević.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić u više navrata je izjavljivao da se termin femicid često koristi pogrešno, navodeći da je femicid ubistvo žene zato što je žena, ali da muškarci često ubijaju žene zbog „poremećenih partnerskih, supružničkih ili bilo kojih drugih odnosa“, što po njegovom mišljenju, ne spada pod taj termin.
Šta je femicid?
Svetska zdravstvena organizacija definiše femicid kao „ubistvo žena zato što su žene“, a UN kao „ubistvo žena i devojčica povezano sa polom“.
Neke zemlje usvojile su posebne zakone prema kojima je femicid krivično delo, dok u mnogim drugim zemljama ova reč nije u širokoj upotrebi, ali je sve više prihvataju aktivisti koji se bore protiv rodno zasnovanog nasilja.
Zašto bi trebalo da bude krivično delo?
Femicid predstavlja najekstremniji izraz mizoginije i nezaustavljive spirale nasilja prema ženama, a ovaj osmi slučaj u Srbiji od početka godine, otvara pitanje zašto femicid treba da bude posebno krivično delo, piše Nedeljnik.
Desetine hiljada žena godišnje izgubi život u zločinima motivisanim njihovim polom – u porodicama, na radnim mestima, na ulicama.
Ubistva koja bi u zakonima mnogih zemalja bila klasifikovana samo kao „teško ubistvo“, kriju u sebi rodno zasnovano nasilje, društvenu nejednakost i duboko ukorenjene patrijarhalne norme.
Cilj priznavanja femicida kao posebnog krivičnog dela je da osvetli strukturalnu prirodu rodno zasnovanog nasilja i ukaže na potrebu da se ovi zločini tretiraju sa posebnom pažnjom, uzimajući u obzir specifične okolnosti koje ih prate.
U Srbiji postoje brojne inicijative, predvođene ženskim organizacijama, koje se zalažu za uvođenje posebne kazne za femicid, kao i za uspostavljanje nacionalnog mehanizma za praćenje slučajeva femicida.
Iako se o ovoj temi sve više govori i podiže svest, femicid u našem zakonodavstvu još uvek nije prepoznat kao zasebno krivično delo, dok su susedne zemlje, poput Severne Makedonije i Hrvatske, prepoznale značaj ovog koraka.
Prijava nasilja
Policija: 192
Prijava nasilja u porodici (MUP): 0800-100-600
Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu: 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20h
Sigurna ženska kuća Novi Sad, CSR: 021/64-65-746, svakog dana od 00 do 24h
Novi Sad „Iz kruga Vojvodina“: 021/447-040, 066/447-040, 0800-10-10-10 radnim danima 09 – 16h
Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja: 0800 100 007, od 10 do 20h
Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom: 2645-328, radnim danima od 10 do 20 časova
SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja: 3626-006, od 14 do 18 časova
SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj“: 0800-123456, besplatni i poverljivi pozivi, 24 časa dnevno
Situacija za profesore i studente na Kosovu je katastrofalna i tragična, a ako se kosovski Zakon o strancima dosledno primeni postoji bojazan da će se Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici ugasiti, rečeno je na tribini studenata u blokadi ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu
Preliminarni rezultati nove inventure šuma, koja je u toku, pokazuju da je današnja šumovitost Srbije skoro 40 odsto teritorije zemlje
Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imale su osobe u domaćinstvima koja čine jedan roditelj s jednim ili više izdržavane dece
Generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić kaže da je haker „istočno od nas“ ucenjivao tu kompaniju za tri bitkoina i da „u principu teško može da dođe do zloupotrebe“ ukradenih podataka
U novom kriminalnom obračunu u Beogradu upucan je muškarac od ranije poznat policiji. Da li Beograd postaje Bogota i zašto sve podseća na devedesete
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
