Pet fakulteta i visokih škola nedavno je izgubilo dozvole za rad. Šta sledi za studente na tim fakultetima, kako da budući brucoši budu sigurni da njihov fakultet ima akreditaciju i koliko akreditovanih fakulteta postoji u Srbiji
Ministarstvo prosvete je nedavno objavilo da su dozvole za rad izgubili Fakultet zdravstvenih nauka u Nišu, Visoka medicinska škola strukovnih studija u Beogradu, Fakultet za menadžment Zaječar Megatrend univerziteta, Visoka škola strukovnih studija „Akademija fudbala“ i Visoka škola akademskih studija „Epoha“.
Kao obrazloženje za prve tri ustanove navodi se da „nisu podnele zahtev za akreditaciju najkasnije godinu dana od dobijanja dozvole za rad“, odnosno da su „odustale od zahteva za akreditaciju visokoškolske ustanove i studijskih programa“. Što se tiče „Akademije fudbala“ i „Epohe“ njima su zahtevi za akreditaciju odbijeni.
Šta se dešava sa studentima ustanova koje izgube akreditaciju/dozvolu za rad?
Glavno pitanje je, svakako, šta mogu da rade studenti ako njihov fakultet ili visoka škola izgube akreditaciju ili dozvolu za rad. Ako studenti završe neakreditovani fakultet ili studijski program, diploma im neće važiti. Što, međutim, ne važi za one koji su započeli studiranje na akreditovanoj ustanovi koja je izgubila akreditaciju za neki od studijskih programa. Takvi fakulteti imaju pravo da izvedu upisane generacije akademaca po ranije odobrenim programima, ali im neobnovljena akreditacija ne dozvoljava upis novih studenata na taj studijski program.
Međutim, ako ustanova izgubi dozvolu za rad, stvari su malo komplikovanije. Za one studente koji i dalje studiraju na ustanovi u trenutku kada joj je oduzeta dozvola za rad, Zakon o visokom obrazovanju propisuje određeno rešenje. Naime, tim studentima bi trebalo da bude omogućeno da studije završe na srodnom programu neke druge akreditovane ustanove. Troškove školarina bi trebalo da pokrije ona ustanova koja je izgubila akreditaciju.
Da li se ovo u praksi poštuje, nije sasvim jasno. Ovo pitanje smo postavili Ministarstvu prosvete, ali nismo dobili odgovor.
Šta znači kada visokoškolska ustanova ima akreditaciju?
Akreditacijom se određuje da li je fakultet ispunio sve obaveze i standarde koji su Zakonom o visokoškolskom obrazovanju propisani. To znači da li ima odgovarajući nastavni kadar, da li je program dobro organizovan, da li ima dovoljan broj prostorija obzirom na broj studenata koji upisuje i slično.
Ako fakultet ima akreditaciju, to znači i da mu je diploma važeća i priznata. Na sajtu svakog fakulteta možete pronaći dokument o akreditaciji u kome piše da li ispunjava uslove ili ne.
Dešava se da su na nekim fakultetima akreditovani samo određeni smerovi, a neki drugi nisu. Zato svi svršeni srednjoškolci koji planiraju da studiraju, ali i studenti koji žele da promene studijski program ili čak fakultet, treba da se informišu o željenom fakultetu ili visokoškolskoj ustanovi.
Kako da budući brucoši znaju da li je program koji žele da upišu akreditovan?
Na sajtu Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju, budući studenti mogu da nađu vodič, u okviru kojeg mogu da provere da li su njihovi studentski programi akreditovani.
Postupak akreditacije sprovodi se na svakih sedam godina.
Ko dodeljuje akreditacije i dozvole za rad?
Zakon o visokom obrazovanju propisuje da u postupku izdavanja dozvole za rad Nacionalno akreditaciono telo sprovodi početnu akreditaciju kojom se utvrđuje da li da visokoškolska ustanova i studijski programi ispunjavaju propisane standarde za akreditaciju.
Standarde za akreditaciju utvrđuje Nacionalni savet za visoko obrazovanje.
Dozvolu za rad izdaje Ministarstvo prosvete, odnosno nadležni pokrajinski organ, ukoliko se visokoškolska ustanova nalazi na teritoriji AP Vojvodine.
Koliko ima akreditovanih fakulteta i univerziteta u Srbiji?
Poslednja redovna akreditacija obavljena je 2022. godine, kada je akreditovano 130 državnih i privatnih visokoškolskih ustanova. Tada su akreditovane sve državne visokoškolske ustanove u Srbiji, uz dodatnih 11 privatnih univerziteta.
Iako u Srbiji trenutno čak troje ljudi štrajkuje glađu, stiče se utisak da su građani u velikom broju prilično indiferentni prema tom najekstremnijem obliku mirnog protesta. A i nemaju svi iste motive
Tačno u 10 sati auto-prevoznik Milomir Jaćimović započeo je štrajk glađu ispred Banovine u Novom Sadu. Traži da mu vlast vrati autobuse, poništi besmislene kazne i prestana da ga šikanira zato što prevozi studente na proteste
Vlada Srbije je odlučila da osnuje Fakultet srpskih studija odvajanjem određenih departmana sa Filozofskog fakulteta u Nišu, što je izazvalo reakciju rukovodstva fakulteta. Najavljen je protest u Niškoj Banji
Dijana Hrka, majka jedne od žrtava nesreće u Novom Sadu, deveti dan štrajkuje glađu kod Skupštine Srbije. Tvrdi da je jutros bačen topovski udar
Organizacija Beograd u pokretu upozorila je da se Servisni centar Beograda - 11011 „bukvalno raspada“ i da je samo privid efikasnosti i brige o građanima
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
