Pet fakulteta i visokih škola nedavno je izgubilo dozvole za rad. Šta sledi za studente na tim fakultetima, kako da budući brucoši budu sigurni da njihov fakultet ima akreditaciju i koliko akreditovanih fakulteta postoji u Srbiji
Ministarstvo prosvete je nedavno objavilo da su dozvole za rad izgubili Fakultet zdravstvenih nauka u Nišu, Visoka medicinska škola strukovnih studija u Beogradu, Fakultet za menadžment Zaječar Megatrend univerziteta, Visoka škola strukovnih studija „Akademija fudbala“ i Visoka škola akademskih studija „Epoha“.
Kao obrazloženje za prve tri ustanove navodi se da „nisu podnele zahtev za akreditaciju najkasnije godinu dana od dobijanja dozvole za rad“, odnosno da su „odustale od zahteva za akreditaciju visokoškolske ustanove i studijskih programa“. Što se tiče „Akademije fudbala“ i „Epohe“ njima su zahtevi za akreditaciju odbijeni.
Šta se dešava sa studentima ustanova koje izgube akreditaciju/dozvolu za rad?
Glavno pitanje je, svakako, šta mogu da rade studenti ako njihov fakultet ili visoka škola izgube akreditaciju ili dozvolu za rad. Ako studenti završe neakreditovani fakultet ili studijski program, diploma im neće važiti. Što, međutim, ne važi za one koji su započeli studiranje na akreditovanoj ustanovi koja je izgubila akreditaciju za neki od studijskih programa. Takvi fakulteti imaju pravo da izvedu upisane generacije akademaca po ranije odobrenim programima, ali im neobnovljena akreditacija ne dozvoljava upis novih studenata na taj studijski program.
Međutim, ako ustanova izgubi dozvolu za rad, stvari su malo komplikovanije. Za one studente koji i dalje studiraju na ustanovi u trenutku kada joj je oduzeta dozvola za rad, Zakon o visokom obrazovanju propisuje određeno rešenje. Naime, tim studentima bi trebalo da bude omogućeno da studije završe na srodnom programu neke druge akreditovane ustanove. Troškove školarina bi trebalo da pokrije ona ustanova koja je izgubila akreditaciju.
Da li se ovo u praksi poštuje, nije sasvim jasno. Ovo pitanje smo postavili Ministarstvu prosvete, ali nismo dobili odgovor.
Šta znači kada visokoškolska ustanova ima akreditaciju?
Akreditacijom se određuje da li je fakultet ispunio sve obaveze i standarde koji su Zakonom o visokoškolskom obrazovanju propisani. To znači da li ima odgovarajući nastavni kadar, da li je program dobro organizovan, da li ima dovoljan broj prostorija obzirom na broj studenata koji upisuje i slično.
Ako fakultet ima akreditaciju, to znači i da mu je diploma važeća i priznata. Na sajtu svakog fakulteta možete pronaći dokument o akreditaciji u kome piše da li ispunjava uslove ili ne.
Dešava se da su na nekim fakultetima akreditovani samo određeni smerovi, a neki drugi nisu. Zato svi svršeni srednjoškolci koji planiraju da studiraju, ali i studenti koji žele da promene studijski program ili čak fakultet, treba da se informišu o željenom fakultetu ili visokoškolskoj ustanovi.
Kako da budući brucoši znaju da li je program koji žele da upišu akreditovan?
Na sajtu Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju, budući studenti mogu da nađu vodič, u okviru kojeg mogu da provere da li su njihovi studentski programi akreditovani.
Postupak akreditacije sprovodi se na svakih sedam godina.
Ko dodeljuje akreditacije i dozvole za rad?
Zakon o visokom obrazovanju propisuje da u postupku izdavanja dozvole za rad Nacionalno akreditaciono telo sprovodi početnu akreditaciju kojom se utvrđuje da li da visokoškolska ustanova i studijski programi ispunjavaju propisane standarde za akreditaciju.
Standarde za akreditaciju utvrđuje Nacionalni savet za visoko obrazovanje.
Dozvolu za rad izdaje Ministarstvo prosvete, odnosno nadležni pokrajinski organ, ukoliko se visokoškolska ustanova nalazi na teritoriji AP Vojvodine.
Koliko ima akreditovanih fakulteta i univerziteta u Srbiji?
Poslednja redovna akreditacija obavljena je 2022. godine, kada je akreditovano 130 državnih i privatnih visokoškolskih ustanova. Tada su akreditovane sve državne visokoškolske ustanove u Srbiji, uz dodatnih 11 privatnih univerziteta.
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Nakon dva požara (podmetnuta?), gradska vila u Krunskoj 66 na Vračaru je, naravno, nebezbedna. Aktivisti koji se bore za očuvanje arhitektonskih vrednosti ovog dela Beograda traže da joj se sačuva fasada a time i karakter ambijentalne celine
Studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu, članovi pozorišta „Promena“, traže pravdu za 14 stradalih u novosadskoj nesreći, za svog kolegu Relju Stanojevića i sve uhapšene nakon protesta. U SNP pred svaku predstavu izgovaraju imena poginulih, Udruženje dramskih pita koliko još ljudi treba da pogine. Ali ih vlast ne čuje
Nema dana da se u Beogradu odlukom srpske ili gradske vlasti ne poruši neko njegovo znamenje. Zato Beograđani ovih dana idu gradom i fotografišu ga, za uspomenu
UNHCR, Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti obratili su se finansijskim institucijama kako bi bio omogućen i unapređen pristup platnim računima za izbeglice i tražioce azila u Srbiji
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
