Pet fakulteta i visokih škola nedavno je izgubilo dozvole za rad. Šta sledi za studente na tim fakultetima, kako da budući brucoši budu sigurni da njihov fakultet ima akreditaciju i koliko akreditovanih fakulteta postoji u Srbiji
Ministarstvo prosvete je nedavno objavilo da su dozvole za rad izgubili Fakultet zdravstvenih nauka u Nišu, Visoka medicinska škola strukovnih studija u Beogradu, Fakultet za menadžment Zaječar Megatrend univerziteta, Visoka škola strukovnih studija „Akademija fudbala“ i Visoka škola akademskih studija „Epoha“.
Kao obrazloženje za prve tri ustanove navodi se da „nisu podnele zahtev za akreditaciju najkasnije godinu dana od dobijanja dozvole za rad“, odnosno da su „odustale od zahteva za akreditaciju visokoškolske ustanove i studijskih programa“. Što se tiče „Akademije fudbala“ i „Epohe“ njima su zahtevi za akreditaciju odbijeni.
Šta se dešava sa studentima ustanova koje izgube akreditaciju/dozvolu za rad?
Glavno pitanje je, svakako, šta mogu da rade studenti ako njihov fakultet ili visoka škola izgube akreditaciju ili dozvolu za rad. Ako studenti završe neakreditovani fakultet ili studijski program, diploma im neće važiti. Što, međutim, ne važi za one koji su započeli studiranje na akreditovanoj ustanovi koja je izgubila akreditaciju za neki od studijskih programa. Takvi fakulteti imaju pravo da izvedu upisane generacije akademaca po ranije odobrenim programima, ali im neobnovljena akreditacija ne dozvoljava upis novih studenata na taj studijski program.
Međutim, ako ustanova izgubi dozvolu za rad, stvari su malo komplikovanije. Za one studente koji i dalje studiraju na ustanovi u trenutku kada joj je oduzeta dozvola za rad, Zakon o visokom obrazovanju propisuje određeno rešenje. Naime, tim studentima bi trebalo da bude omogućeno da studije završe na srodnom programu neke druge akreditovane ustanove. Troškove školarina bi trebalo da pokrije ona ustanova koja je izgubila akreditaciju.
Da li se ovo u praksi poštuje, nije sasvim jasno. Ovo pitanje smo postavili Ministarstvu prosvete, ali nismo dobili odgovor.
Šta znači kada visokoškolska ustanova ima akreditaciju?
Akreditacijom se određuje da li je fakultet ispunio sve obaveze i standarde koji su Zakonom o visokoškolskom obrazovanju propisani. To znači da li ima odgovarajući nastavni kadar, da li je program dobro organizovan, da li ima dovoljan broj prostorija obzirom na broj studenata koji upisuje i slično.
Ako fakultet ima akreditaciju, to znači i da mu je diploma važeća i priznata. Na sajtu svakog fakulteta možete pronaći dokument o akreditaciji u kome piše da li ispunjava uslove ili ne.
Dešava se da su na nekim fakultetima akreditovani samo određeni smerovi, a neki drugi nisu. Zato svi svršeni srednjoškolci koji planiraju da studiraju, ali i studenti koji žele da promene studijski program ili čak fakultet, treba da se informišu o željenom fakultetu ili visokoškolskoj ustanovi.
Kako da budući brucoši znaju da li je program koji žele da upišu akreditovan?
Na sajtu Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju, budući studenti mogu da nađu vodič, u okviru kojeg mogu da provere da li su njihovi studentski programi akreditovani.
Postupak akreditacije sprovodi se na svakih sedam godina.
Ko dodeljuje akreditacije i dozvole za rad?
Zakon o visokom obrazovanju propisuje da u postupku izdavanja dozvole za rad Nacionalno akreditaciono telo sprovodi početnu akreditaciju kojom se utvrđuje da li da visokoškolska ustanova i studijski programi ispunjavaju propisane standarde za akreditaciju.
Standarde za akreditaciju utvrđuje Nacionalni savet za visoko obrazovanje.
Dozvolu za rad izdaje Ministarstvo prosvete, odnosno nadležni pokrajinski organ, ukoliko se visokoškolska ustanova nalazi na teritoriji AP Vojvodine.
Koliko ima akreditovanih fakulteta i univerziteta u Srbiji?
Poslednja redovna akreditacija obavljena je 2022. godine, kada je akreditovano 130 državnih i privatnih visokoškolskih ustanova. Tada su akreditovane sve državne visokoškolske ustanove u Srbiji, uz dodatnih 11 privatnih univerziteta.
Posle urušavanja plafona u učionici u OŠ „Karađorđe“ u Saranovu posle renoviranja, istraga otkrila sumnje na lažiranu dokumentaciju, neispunjene uslove za izvođenje radova i višemilionsku štetu po budžet
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Kako su sa Vikipedije trajno banovani pojedini srpski desničari, šta su skrivili i koji im je bio cilj
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
