Opasnost za psa: Prokleto popino prase

U nedelju (27. jul) je Nalu počeo da cvili i ludački trese glavu. Hodao je ukrivo, desno uho ka zemlji, nije mogao da leži. Na dodir je plakao.

Nalu je bišon, nema ni pet kila. Svaki ljubitelj pasa može samo da zamisli paniku koja je izbila u kući. Kad vidiš da je voljenom stvorenju teško, a ne ume da kaže šta je.

Naravno da je morala biti nedelja kad veterinari ne rade. Ostaje samo klinika, a do nje panična vožnja.

Usput se telefonira. Prijatelji, iskusniji kučkari, kažu – nešto je u uhu. Verovatno travka ili čičak.

Jedna iglica

Nalu nije dao da veterinari zavire. Bolno je cvileo. Morao je pod punu anesteziju, što je značilo noć u klinici. Autor ovih redova, koji je spavao u svom krevetu – spavao je slabo.

Već jutros svet je opet bio u redu. Nalu je super podneo anesteziju, samo je malo pospan. Uz psa, svečano mi je predat i krivac, zapakovan u malenu kesicu – jedna iglica popinog praseta.

Foto: N.R.

I sumnjao sam na prokleto popino prase. Pogana travka, uporna, sveprisutna. Slična je ječmu, što znači da je zrno zaštićeno bodljama u kontrasmeru. Kao udica – kad negde upadne, teško se vadi.

Ovo doba godine je opasno. Posebno kad popino prase polako vene, postaje žuto i kruto, pa se lakše zabija.

Koji su simptomi

Veterinari mi kažu da to kod pasa viđaju svakog dana – uši, šape, anus. Boli kao vrag. Izaziva upale. Ako prodre duboko u uho, pas može i da ogluvi. Posebno je opasno kad se proguta pa ode u crevni trakt ili udahne pa ode u pluća.

Kažu još da je najbolje pregledati psa posle šetnje po travi i sve metlice popinog praseta skloniti sa krzna, da se ne zapate.

Inače paziti da li pas šepa, da li mu odjednom oči suze, da li kija, kašlje ili, kao Nalu, naginje glavu na stranu. I onda trk veterinaru.

Foto: N.R.

Kad smo već kod popinih i ostalih prasića, i od toga ima gore. U klinici je bio čovek sa starom kerušom – napala je divlja svinja dok su šetali šumom! Kljovama je proburazila stomak, ali je operacija bila uspešna.

Od čega sve pošteni kučkar mora da strahuje…