Nekada se na Grčku, iz ugla srpskog naroda, najviše gledalo kao na destinaciju za odmor od desetak dana, odličnu hranu i nešto od suvenira. Danas, sve veći broj ljudi, pogotovo mladih, ovu državu vidi kao novo mesto za život
Možda i nije toliko medijski propraćeno, ali verovatno se može reći da svako zna nekoga ko zna nekoga ko je otišao u Grčku. Ukoliko i najbolji teniser svih vremena Novak Đoković odabere Grčku za svoj novi dom, on će biti samo jedan od nizu državljana Srbije koji su u proteklih nekoliko godina to učinili.
Mnogi odlaze zbog posla: ovde nije reč o sezonskim poslovima, koje je, pogotovo među mladima, u potpunosti preuzela Hrvatska. Misli se, radije, na stalne poslove u Atini, Pargi ili Kritu, ili pak studiranje u Solunu.
Životni standard se od Srbije ne razlikuje preterano, a cene nekretnina su početkom 2024. godine bile bolje nego u Srbiji. „Najjeftinije“ nekretnine na grčkom moru nalaze se u Olimpskoj regiji. Tako se u oblasti Katerinija prosečne cene kreću od 1.500 po kvadratu, pa naviše. Starogradnja se može kupiti već za hiljadu evra po kvadratu, ali u manjim i nerazvijenim mestima, prenosi Nova.
Agenti za nekretnine preciziraju da cene dosta zavise od dela grada i stanja nekretnine, kao i da se cene u Solunu kreću od 800 evra pa sve do 6.000 i više po kvadratu, i da je sve manje jeftinih stanova. Međutim, kupovina bilo koje nekretnine predstavlja jedan vrlo dug i izuzetno težak proces.
Blizu, ali dovoljno daleko
Odlazak na Zapad veliki je korak, pogotovo za mlade ljude, međutim Grčka nudi savršen kompromis, nešto poput Slovenije, samo sa većom obalom. Pored toga, ima izuzetnu zdravstvenu i obrazovnu infrastrukturu.
Možda ne toliko po jeziku koliko po mentalitetu, vremenu, religiji pa čak i hrani, Grčka je dovoljno slična Srbiji. Samim tim, nije potrebno preveliko prilagođavanje na novu sredinu.
Sve ovo je, pored zahlađenja odnosa sa srpskim vlastima, verovatno nateralo i najboljeg tenisera ikada da upravo u Grčkoj otpočne novu fazu svog života.
Evropski trend rada od kuće još je više pogurao mlade da svoje poslove rade sa eventualnim pogledom na more, ili makar udaljeni par kilometara od istog. Sjajna prilika za sve one koji svoj posao nose u torbi sa laptopom.
Papiri mogu da budu problem
Nisu svi Novak Đoković pa da za samo par meseci dobiju „Zlatnu vizu” i bez problema otpočnu novi život u nepoznatoj zemlji.
Naravno, retko šta prolazi bez komplikacija. Radne i boravišne dozvole u Grčkoj nisu tako lako dostižne. Uz evropski pasoš ili digitalnomadske olakšice, opcije su dosta realnije. Grčka nije baš birokratski idealna, ali nije ni da se trudi da zalupi vrata potencijalnim doseljenicima.
Pogurani dešavanjima u Srbiji, vrlo je verovatno da mladi ljudi iz Srbije neće tako lako odustati od nečeg dobrog, pogotovo kada ih od toga deli vreme ili neka papirologija.
Treba biti pažljiv čak i kada se letuje, a pogotovo kad se preduzimaju neki veći građevinski poduhvati. Na Fejsbuk stranici „Grčka info”, administrator je nedavno objavio priču koja bi mogla da posluži kao upozorenje mnogima s Balkana koji su u poslednje vreme investirali u zemljišta uz obalu.
Kako je navedeno, pojedini državljani Srbije kupili su parcele u blizini Leptokarije, i to na zemljištu koje po grčkom zakonu nije predviđeno za gradnju. Uprkos tome, na svojoj zemlji su podigli improvizovane kampove.
Grčke vlasti su ih brzo locirale. Na teren je izašla inspekcija koja im je naredila da u najkraćem roku uklone sve objekte s parcele, a dodatno su kažnjeni sa čak 95.000 evra.
Ovaj talas mladih ljudi koji Grčku biraju za nešto više od letovanja možda nije samo trend. Možda je to odgovor na vreme, vlast i sva dešavanja u zemlji. Iako Grčka ne obećava mnogo, pruža dovoljno: more, sunce, malo više mira i mogućnost da živiš sopstvenim tempom.
Samo prošle godine u Srbiji je život izgubilo 63 pacijenata koji su čekali organ – gotovo dvostruko više nego što je urađeno transplantacija. Prema izveštaju Donorstvo je herojstvo, sistem doniranja i presađivanja u Srbiji i dalje funkcioniše bez jasne strategije i državne podrške
Na proteste u Srbiji mnogi idu sa psima. Bilo ih je čak i u studentskoj šetnji do Novog Sada. A sve je to glasno i može biti nevolja. Veterinari govore za naš njuzleter Međuvreme
Učenici više novosadskih srednjih škola bojkotovaće u sredu nastavu kao znak podrške Dijani Hrki, Milomiru Jaćimoviću i njegovom sinu, a njihovom vršnjaku, Milanu Jaćimoviću
Zaposleni na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu pozivaju akademsku javnost svih visokoškolskih ustanova da svojim potpisom podrže peticiju za ukidanje odluke o osnivanju Fakulteta srpskih studija
Cilj kampanje „Dok nas smrt ne rastavi“ Autonomnog ženskog centra je da upozori da femicid nije iznenadna tragedija, već poslednji čin dugotrajnog nasilja koje je okolina mogla da prepozna
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
