Novčana socijalna pomoć za pojedince od aprila do oktobra ove godine iznosi 11.674 dinara, pa je za 229 dinara veća nego u prethodnom polugođu. Danilo Ćurčić iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A 11 za „Vreme” kaže da je ovo „povećanje” rezultat usklađivanja sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, ali i da ovakvo usklađivanje ne odgovara u potpunosti na inflaciju i sveukupni rast troškova života
Šta može da se uradi sa 229 dinara? Recimo, za tročlano domaćinstvo u tabeli za minimalnu potrošačku korpu za januar 2024. godine kilogram pirinča (za mesec dana) iznosio je 304,80 dinara. Znači, nije dovoljno ni za pirinač. Ali, na primer, kilogram testenine za mesec dana iznosi 225,03 dinara.
Novčana socijalna pomoć za pojedinca od aprila do oktobra ove godine iznosi 11.674 dinara, za 229 dinara više nego u prethodnom polugođu, piše Nova ekonomija.
Za svaku narednu osobu u porodici, novčana socijalna pomoć će u tom periodu iznosisti 5.837 dinara, a za dete do 18 godina starosti – 3.502 dinara.
Što znači da iznos novčane socijalne pomći za tročlanu porodicu iznosio bi 21.013 dinara.
Šta je zapravo to povećanje
Danilo Ćurčić iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A 11 za „Vreme” kaže da objavljeno „povećanje“ novčane socijalne pomoći na prvi pogled zvuči kao da se radi o nekakvom realnom povećanju koje olakšava život ljudima koji zavise od socijalne pomoći.
„Iako se, naravno, matematički radi o povećanju, u realnosti, radi se o iznosu od 229 dinara koji je rezultat usklađivanja sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i zamišljeno je da služi očuvanju kakve-takve realne vrednosti novčane socijalne pomoći”, ukazuje Ćurčić.
Dodaje da ovakvo usklađivanje ne odgovara u potpunosti na inflaciju i sveukupni rast troškova života.
„Redovno indeksiranje koje se dešava svakog 1. aprila i 1. oktobra, nedovoljno je, baš kao i sam iznos novčane socijalne pomoći koji za pojedinca nije ni 100 evra mesečno, a većina ga prima samo devet meseci u toku kalendarske godine”, naglašava Ćurčić.
Svaki peti građanin u riziku od siromaštva
Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti (članom 81) propisano je da pravo na novčanu socijalnu pomoć pripada pojedincu, odnosno porodici, koji svojim radom, prihodima od imovine ili iz drugih izvora ostvaruju prihod manji od iznosa novčane socijalne pomoći.
Međutim, piše Nova ekonomija, u slučaju da neko od članova domaćinstva ostvaruje bilo kakav prihod, on se oduzima od utvrđene socijalne pomoći, pa se kao novčana socijalna pomoć isplaćuje razlika.
Na primer, ako neko od članova tročlane porodice ostvaruje neki prihod od 6.000 dinara mesečno, porodici će kao novčana socijalna pomoć biti isplaćeno 15.013 dinara (21.013 dinara minus 6.000 dinara).
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (za 2022. godinu) stopa rizika od siromaštva iznosila je 20 posto.
Koja su moguća rešenja u ovakvom sistemu
Alternativa ovakvom sistemu bila bi, kaže Ćurčić, prvo u izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti koji bi predvideo značajno povećanje novčane socijalne pomoći, tako da ona može da odgovori na realne potrebe ljudi koji od nje zavise, a kasnije i njeno indeksiranje kroz formulu koja podrazumeva povećanje u odnosu na 50 posto inflacije i 50 posto u odnosu na rast zarada, kao što se to radi sa penzijama.
„To je jedan od mogućih modela, otvoreni smo da čujemo i druge predloge ili kritike ovog našeg predloga, ali se bojim da smo u realnosti veoma daleko od bilo kakvog razgovora o tome da je neophodan radikalno drugačiji pristup sistemu socijalne zaštite”, naglašava naš sagovornik.
Jer, indikativno je, dodaje Ćurčić, da u uslovima kada je Socijalnom kartom već smanjen broj korisnika za preko 44.000 od početka primene Zakona o socijalnoj karti, u svom ekspozeu mandatar za sastav nove Vlade Miloš Vučević “ni jednim jedinim slovom” nije pomenuo pitanje reforme ovog sistema ili činjenicu da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, svaki peti građanin u riziku od siromaštva.
„U takvim uslovima nemamo čemu da se nadamo. Pa će nam ova ‘povećanja’, o kojima sada pričamo, biti jedina povećanja novčane socijalne pomoći o kojima govorimo”, zaključuje Ćurčić.
Šta se može kupiti sa ovim parama
Iznos minimalne potrošačke korpe za januar mesec ove godine iznosio je 52.775,41 dinara, a prosečne potrošačke korpe 102.044,14 dinara.
Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A 11 je ranije (u februaru ove godine) računala koliko se hrane može kupiti za mesec dana od socijalne pomoći. (Tada je iznos bio niži za 229 dinara.)
Od ukupnog iznosa odbili su šestinu zbog pokrivanja komunalnih troškova, birali najjeftinije artikle sa spiska osnovnih prehrambenih namirnica: osam belih hlebova, litra ulja, pet kilograma brašna, 10,5 litara mleka, četiri litre jogurta, 400 grama kafe, kilogram šećera; tu je i 30 jaja, oko šest kilograma mesa, dve mlečne čokolade, oko pet kilograma krompira, četiri kilograma kupusa, jedan sapun, te pakovanje uložaka i 10 rolni toalet papira.
„Ova količina potrepština koštala je 9.931 dinar, a apsolutno je nedovoljna za preživljavanje i normalno zadovoljenje osnovnih životnih potreba jedne osobe”, napisali su tada iz ove Inicijative.
I zaključili da – „novčana socijalna pomoć u Srbiji nije dovoljna ni za preživljavanje, a kamoli za život u dostojanstvu i zbog toga je neophodna njena hitna reforma”.
Jer, kako sa ovim novcem preživeti mesec?
Snežne padavine koje su bile najavljene danima unapred razotkrile su, prema oceni novinara Radmila Markovića, posledice „dugogodišnjeg delovanja organizovane kriminalne grupe na vlasti"
Meteorolozi upozoravaju na jak jutarnji mraz i mogućnost ledene kiše u većem delu zemlje, zbog čega je aktiviran narandžasti meteo-alarm
Ministar finansija Siniša Mali ponovo je govorio o završetku radova na beogradskom metrou, a ovog puta rok je 2030. godina
Višednevne snežne padavine ostavile su bez električne energije desetine hiljada domaćinstava u Zapadnoj Srbiji, zbog čega su meštani Malog Zvornika i Loznice organizovali proteste i blokade puteva
Od Moskve do Beograda, preko Londona, Pariza, Luksemburga i Nice, Miloš Starović svedoči i govori o sankcijama, geopolitičkim potresima i „novim klincima” iz Rusije
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
