Novčana socijalna pomoć za pojedince od aprila do oktobra ove godine iznosi 11.674 dinara, pa je za 229 dinara veća nego u prethodnom polugođu. Danilo Ćurčić iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A 11 za „Vreme” kaže da je ovo „povećanje” rezultat usklađivanja sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, ali i da ovakvo usklađivanje ne odgovara u potpunosti na inflaciju i sveukupni rast troškova života
Šta može da se uradi sa 229 dinara? Recimo, za tročlano domaćinstvo u tabeli za minimalnu potrošačku korpu za januar 2024. godine kilogram pirinča (za mesec dana) iznosio je 304,80 dinara. Znači, nije dovoljno ni za pirinač. Ali, na primer, kilogram testenine za mesec dana iznosi 225,03 dinara.
Novčana socijalna pomoć za pojedinca od aprila do oktobra ove godine iznosi 11.674 dinara, za 229 dinara više nego u prethodnom polugođu, piše Nova ekonomija.
Za svaku narednu osobu u porodici, novčana socijalna pomoć će u tom periodu iznosisti 5.837 dinara, a za dete do 18 godina starosti – 3.502 dinara.
Što znači da iznos novčane socijalne pomći za tročlanu porodicu iznosio bi 21.013 dinara.
Šta je zapravo to povećanje
Danilo Ćurčić iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A 11 za „Vreme” kaže da objavljeno „povećanje“ novčane socijalne pomoći na prvi pogled zvuči kao da se radi o nekakvom realnom povećanju koje olakšava život ljudima koji zavise od socijalne pomoći.
„Iako se, naravno, matematički radi o povećanju, u realnosti, radi se o iznosu od 229 dinara koji je rezultat usklađivanja sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i zamišljeno je da služi očuvanju kakve-takve realne vrednosti novčane socijalne pomoći”, ukazuje Ćurčić.
Dodaje da ovakvo usklađivanje ne odgovara u potpunosti na inflaciju i sveukupni rast troškova života.
„Redovno indeksiranje koje se dešava svakog 1. aprila i 1. oktobra, nedovoljno je, baš kao i sam iznos novčane socijalne pomoći koji za pojedinca nije ni 100 evra mesečno, a većina ga prima samo devet meseci u toku kalendarske godine”, naglašava Ćurčić.
Svaki peti građanin u riziku od siromaštva
Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti (članom 81) propisano je da pravo na novčanu socijalnu pomoć pripada pojedincu, odnosno porodici, koji svojim radom, prihodima od imovine ili iz drugih izvora ostvaruju prihod manji od iznosa novčane socijalne pomoći.
Međutim, piše Nova ekonomija, u slučaju da neko od članova domaćinstva ostvaruje bilo kakav prihod, on se oduzima od utvrđene socijalne pomoći, pa se kao novčana socijalna pomoć isplaćuje razlika.
Na primer, ako neko od članova tročlane porodice ostvaruje neki prihod od 6.000 dinara mesečno, porodici će kao novčana socijalna pomoć biti isplaćeno 15.013 dinara (21.013 dinara minus 6.000 dinara).
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (za 2022. godinu) stopa rizika od siromaštva iznosila je 20 posto.
Koja su moguća rešenja u ovakvom sistemu
Alternativa ovakvom sistemu bila bi, kaže Ćurčić, prvo u izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti koji bi predvideo značajno povećanje novčane socijalne pomoći, tako da ona može da odgovori na realne potrebe ljudi koji od nje zavise, a kasnije i njeno indeksiranje kroz formulu koja podrazumeva povećanje u odnosu na 50 posto inflacije i 50 posto u odnosu na rast zarada, kao što se to radi sa penzijama.
„To je jedan od mogućih modela, otvoreni smo da čujemo i druge predloge ili kritike ovog našeg predloga, ali se bojim da smo u realnosti veoma daleko od bilo kakvog razgovora o tome da je neophodan radikalno drugačiji pristup sistemu socijalne zaštite”, naglašava naš sagovornik.
Jer, indikativno je, dodaje Ćurčić, da u uslovima kada je Socijalnom kartom već smanjen broj korisnika za preko 44.000 od početka primene Zakona o socijalnoj karti, u svom ekspozeu mandatar za sastav nove Vlade Miloš Vučević “ni jednim jedinim slovom” nije pomenuo pitanje reforme ovog sistema ili činjenicu da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, svaki peti građanin u riziku od siromaštva.
„U takvim uslovima nemamo čemu da se nadamo. Pa će nam ova ‘povećanja’, o kojima sada pričamo, biti jedina povećanja novčane socijalne pomoći o kojima govorimo”, zaključuje Ćurčić.
Šta se može kupiti sa ovim parama
Iznos minimalne potrošačke korpe za januar mesec ove godine iznosio je 52.775,41 dinara, a prosečne potrošačke korpe 102.044,14 dinara.
Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A 11 je ranije (u februaru ove godine) računala koliko se hrane može kupiti za mesec dana od socijalne pomoći. (Tada je iznos bio niži za 229 dinara.)
Od ukupnog iznosa odbili su šestinu zbog pokrivanja komunalnih troškova, birali najjeftinije artikle sa spiska osnovnih prehrambenih namirnica: osam belih hlebova, litra ulja, pet kilograma brašna, 10,5 litara mleka, četiri litre jogurta, 400 grama kafe, kilogram šećera; tu je i 30 jaja, oko šest kilograma mesa, dve mlečne čokolade, oko pet kilograma krompira, četiri kilograma kupusa, jedan sapun, te pakovanje uložaka i 10 rolni toalet papira.
„Ova količina potrepština koštala je 9.931 dinar, a apsolutno je nedovoljna za preživljavanje i normalno zadovoljenje osnovnih životnih potreba jedne osobe”, napisali su tada iz ove Inicijative.
I zaključili da – „novčana socijalna pomoć u Srbiji nije dovoljna ni za preživljavanje, a kamoli za život u dostojanstvu i zbog toga je neophodna njena hitna reforma”.
Jer, kako sa ovim novcem preživeti mesec?
Od nesanice i anksioznosti do raka – poremećaji rada štitaste žlezde pogađaju milione ljudi, a simptomi se lako mogu pomešati s posledicama svakodnevnog stresa. Autorka ovog teksta zna to iz ličnog iskustva, a uz pomoć stručnjaka donosi sve što treba da znate o jednoj od najrasprostranjenijih endokrinih bolesti današnjice
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Tri nastavnice iz Gimnazije „Svetozar Miletić“ u Srbobranu dobile su otkaz jer su u znak podrške studentskim protestima obustavile nastavu. One su poslednje žrtve neobuzdanog režima koji se mesecima obračunava sa pobunjenim prosvetnim radnicima
Pod pritiskom vlasti, univerziteti u Srbiji prelaze na onlajn nastavu, blokade traju, a Nacionalno telo za akreditaciju ostaje bez članova. To je ono telo koje je fakultetima u blokadi pretilo oduzimanjem akreditacije. Da li se ostavke zaista podnose iz „ličnih razloga“
Tužbe koje imaju za cilj da ućutkaju kritiku, zakopaju istinu i kazne one koji imaju hrabrosti da govore jesu SLAPP tužbe, a Srbija je među pet država Evrope koje su najviše pogođene ovim tužbama
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
